Ранко Тајсић (1843−1903) је био српски политичар и народни трибун из драгачевског села Пухово. Био је радикалско-социјалистички посланик који је у народну скупштину први пут изабран 1874, и један је од оснивача и потпредседник Народне радикалне странке.
За разлику од осталих радикала, на седници Уставотворног одбора заједно са Димитријем Катићем гласао је против нацрта новог устава из 1888.
Био је осуђен на смрт након Ивањданског атентата на бившег краља Милана Обреновића, али казна није извршена пошто се Тајсић већ налазио у егзилу у Црној Гори. После амнестије вратио се у Србију.
Епитаф мини|десно|250п|Споменици Милисаву и Ранку Тајсићу у Пухову Натпис на споменику на Нешовановића гробљу у Пухову гласи:
РАНКО Б. ТАЈСИЋ рођен 1. окт[обра] 1843. г. Умре 2. јуна 1903 У свом животу много је пропатијо борећи се за народну слободу и права. Народ је ценио Ранкове заслуге те га је више пута бирао за кмета [и] председника, и 20 година за народног посланика. Бог да га прости. Спомен подижу супруга Савка и синови Милисав и Милија.
Референце
Литература
Спољашње везе Ранко Тајсић (Српска енциклопедија)
Категорија:Рођени 1843. Категорија:Умрли 1903. Категорија:Лучанци Категорија:Српски политичари Категорија:Осуђени на смрт