Херберт Џорџ Блумер (; 7.3.1900 – 13.4.1987.) је био амерички социолог чији су основни научни интереси били симболички интеракционизам и методи социолошког истраживања. Био је посвећени заговорник и тумач рада Џорџ Херберт Мида о симболичком интеракционизму. Временом, постао је водећи симболички интеракциониста свог времена. Написао је и књигу Симболички интеракционизам, која је позната као манифест овог правца. Текућа тема током његовог рада, била је та да је тврдио да је стварање друштвене стварности континуиран процес. Блумер је највише био провераван због својих негативних критика позитивистичких друштвених истраживања.
Лични живот Блумер је рођен 7. марта 1900. године у Сент Луису, у Мисурију. Одрастао је у Вебстер Грувсу, Мисурију, са својим родитељима. Преселио се у Вебстер Грувс са својим родитељима на фарму 1905. године, али је његов отац сваког дана ишао у Сент Луис да би водио бизнис прављења кабинета. Блумер је ишао у средњу школу у Вебстер Грувсу, а касније у Универзитет Мисурија од 1918. до 1922. Херберт Блумер је стално био у свету економије и рада, толико, да је напустио средњу школу да би помагао оцу са послом. Штавише, током лета, Блумер је радио да би могао да плати своје факултетско образовање. Док је студирао као апсолвент на Универзитету Мисурија, Блумер је имао среће да ради са Чарлсом Едвудом, социологом, и Максом Мејером, психологом.
Након дипломирања, Блумер је обезбедио себи место предавача на Универзитету Мисурија. Недуго после, 1925. године, пребачен је у Универзитет Чикага, универзитет у ком је био под великим утицајем социјалног психолога Џорџ Херберт Мида и социолога В. И. Томаса и Роберт Парк. По одбрани доктората 1928., прихватио је посао предавача на Универзитету у Чикагу, где је наставио своја истраживања са Џорџ Мидом и постао очаран истраживањем интеракција између људи и света. Блумер је предавао у овој институцији од 1927. до 1952.
Блумер је био секретарни благајник Америчког социолошког удружења у периоду 1930 –1935. и био је уредник Америчког социолошког часописа у периоду 1941—1952. Пребацио се 1952. године са Универзитета у Чикагу и председавао и развио новоформирану социологију на Универзитету у Калифорнији, Берклију. Током Другог светског рата, он је имао улогу арбитра за националну индустрију челика. Блумер је именован као главни на катедри за социологију на Универзитету Калифорније у Берклију, то је положај који је задржао до пензионисања 1967. године. Године 1952. постао је председник Америчког социолошког удружења и добио је награду удружења за каријеру истакнуте стипендије 1983. године. Блумер је био 46. председник Америчког социолошког удружења и његова председничка адреса је била његов рад „'Социолошка анализа' и 'Променљиве'“. Са титулом заслуженог професора до 1986. године, Блумер је наставио да буде активан у писању и истраживању све до мало пре његове смрти 13. априла 1987. Професионална фудбалска каријера Током већег периода који је Блумер провео на Универзитету у Чикагу, од 1925. до 1933., укључујући све оне године када је завршавао докторат,, Ph. D. Dissertation, Department of Sociology and Anthropology, University of Chicago. Блумер је професионално играо фудбал за Чикаго Кардинале (сада су то Аризона Кардинали), тим у америчком професионалном фудбалском удружењу које ће касније постати НФЛ. Блумер је играо као крајњи, бек и низ других позиција. Током прве године свог доктората, постигао је два тачдауна за Кардинале. У току ове сезоне, Кардинали су освојили шампионат лиге – мада ова победа остаје контроверзна, због дисквалификације Потсвил Марунса, тима са бољим резултатом. Блумер је 1929. одабран у тим са професионалцима.
Интелектуални допринос
Симболички интеракционизам Иако је Блумер измислио термин симболичка интеракција 1931. године, Блумер је играо кључну улогу у одржавању традиције симболичког интеракционизма живим укључивањем га у његовим предавањима на Универзитету у Чикагу. Блумер је представио своје чланке о симболичком интеракционизму у једном обиму у којем је конципирао симболичку интеракцију у три главне тачке: Људи се односе према стварима (укључујући и појединце) на основу значења које имају за њих. Постоји посебан нагласак на свести актера док спроводе своје поступке . Важно је да се схвати да смисао или вредност једног објекта за неку особу може да се разликује од личности – социолози не би требало да своде људске акције на друштвена правила и норме. Блумер наглашава ову тачку због страха да субјективни смисао наших активности, може бити у сенци норми и правила друштва. Значај ствари произилази из социјалних интеракција које појединац има са својим пријатељима. Значај нечега је друштвени производ, тако да није својствен стварима. Значај се контролише, и модификује, у зависности од процеса тумачења које особа користи при суочавању са стварима на које наиђе. Значај се види као низ тумачивих акција које актер спроводи. Актер даје објекту значење, поступа на основу ових значења, а потом понови значења која га воде за даље акције. Глумац има интерни разговор са самим собом да одреди значења, посебно када наилази на нешто необично.
Блумер је веровао да оно што ствара друштво су људи који ступају у социјалне интеракције. Тада следи да друштвена реалност постоји само у контексту људског искуства. Његова теорија симболичке интеракције, неки тврде, је ближа теоријском оквиру (на основу значаја значења и интеракција између појединаца) него прихватљивој теорији.
Према Блумеровој теорији интеракција између појединаца заснива се на аутономној акцији, која је заузврат заснована на субјективом значењу које актери додељују друштвеним објектима и/или симболима. Тако поједини актери регулишу своје понашање на основу значења које придају објектима и симболима у релевантним ситуацијама. Блумер је изнео теорију да је додељивање значења објектима текући, двоструки процес. Први корак је идентификација објеката који имају ситуациони значај. Други корак је процес интерне комуникације да би се одлучило ком значајном објекту да одговоримо. Узимајући у обзир и да су други подједнако аутономни, појединци користе своја субјективно изведена тумачења осталих (као социјалних објеката) да би предвидели исходе одређених понашања, и користе такав предвидљиви увид да би доносили одлуке о сопственом понашању у нади да постигну свој циљ. Стога, када постоји консензус између појединих актера о значењу објеката који чине њихову ситуацију, настаје социјална координација. Друштвене структуре су одређене акцијом индивидуалних актера исто као што оне одређују акцију тих индивидуа. На основу овога, Блумер је веровао да друштво постоји само као скуп потенцијала, или идеја које би људи могли да користе у будућности.
Овај комплекс интеракција између значења, објеката и понашања, Блумер наглашава, је јединствено људски процес јер захтева одговоре понашања на основу тумачења симбола, а не одговоре понашања на основу стимуланса животне средине. Како је друштвени живот „течан и договорен процес,“ да би разумели једни друге, људи морају да се суштински укључе у симболичке интеракције. Блумер је критиковао савремене друштвене науке свог времена, јер уместо да примењују симболички интеракционизам оне су изводиле лоше закључке о људима, сводећи људске одлуке на друштвени притисак, као што су друштвене позиције и улоге. Блумер је више био посвећен психичком интеракциоинизму који сматра да значења симбола нису универзална, већ субјективна и да су „закачена“ на симболе и пријемника у зависности од тога како одлучи да га тумачи.
Блумерове три врсте објеката Значај мишљења симболичким интеракционистама је показан кроз њихове ставове о објектима. Блумер је дефинисао објекте као ствари „тамо негде“ у свету. Другим речима, различити објекти имају различита значења у зависности од појединца. Физички (столица, дрво) Социјални (ученик, мајка, пријатељ) Апстрактни (идеје или морални принципи)
Принципи симболичког интеракционизма Људи су у стању да мисле. Овај капацитет размишљања обиликује социјална интеракција. Учимо значења и симболе кроз социјалну интеракцију, вежбајући људски капацитет размишљања. Ова значења и симболи представљају основу за препознатљиве људске акције и интеракције. Модификација значења и симбола јављају се када се тумачи ситуација. Људска способност модификације је последица способности интеракције са самим собом. Однос акције и интеракције чини друштва и групе. Методолошки доприноси социологије Према Херберт Блумеру, највалидније и најпожељније социјално истраживање се спроводи кроз квалитативне, етнографске методологије. Упорно је критиковао идеју да је једини облик ваљаног знања изведен кроз потпуно објективну перспективу. Блумер је веровао да теоретски и методолошки приступи изучавања људског понашања морају схватати људе као размишљајуће, актере и интерагујуће индивидуе и такође да искористе људима познат, друштвено створен, и већ упознат свет. Како ово директно оспорава мисаони процес традиционалног, на позитивизму заснованог приступа социолошког метода, више полемика окружује Блумеров социолошки приступ емпријиском истраживању.
Блумер је веровао да када се позитивистички методи примене на социолошко истраживање, да они стварају резултате за које емпиријске реалности друштвеног света нису знале. Због разлога што се људи понашају према субјективном значењу ствари које доделе различитим објектима (симболички интеракционизам), појединци изграђују светове који су наследно субјективни. Да би истраживач истински разумео социолошки феономен, Блумер је тврдио, да треба да схвати субјективне интерпретације стварности њиховог субјекта.
Пратећи ову логику, Блумер одбацује друштвена истраживања која слепо примењују методе које се традиционално користе у природним наукама. Таква квантитативна, објективна анализа, тврдио је он, не признаје разлику између животиња и људи – конкретно разлику у когнитивној способности да свесно забави мишљења и да примени значења на објекте, што омогућава људима да преузму активну улогу у обликовању свог света. Пошто се друштво састоји од интеракције између појединаца или „заједничким акцијама/трансакцијама“,Blumer explains social interaction as a mutual presentation of actions by actors. He classifies social interactions into two categories, i.e., "symbolic interaction" and "non-symbolic interaction." The former is mediated by self-interaction, the latter is not. It has been thought that symbolic interaction is the equivalent of "the use of significant symbols," in Mead's terminology, and that non-symbolic interaction is the equivalent of Mead's "conversation of gestures." However, the greater precision of Kuwabara's analysis demonstrates the existence of at least two types of symbolic interaction, distinctly different from each other: symbolic interaction in which significant symbols do not yet exist but participants in the interaction are trying to call them into being, and symbolic interaction mediated by significant symbols called into being by participants in a preceding interaction. The latter is called "a real form of interaction" or transaction/joint action. Cf. Kuwabara T., and K. Yamaguchi, 2013, An Introduction to the Sociological Perspective of Symbolic Interactionism, The Joint Journal of the National Universities in Kyushu, Education and Humanities, 1(1). стр. 1-11. једина емпријиска реалност је она која произилази из људске интеракције. Због тога, контекстуално разумевање људског деловања је суштинско за важеће социјално истраживање.