мини|420x420п|Мапа старог света из 1770. године Серби (), или Сербои (грч. -{Σέρβοι [Sérboi]}-; ) или Сирбои (), је етноним забиљежен у грчко-римској етнографији. Означен је као иранско племе које је обитавало у азијској Сарматији (Сјеверни Кавказ), вјероватно у доњем току ријеке Волге.
Плиније Млађи у свом раду „-{Plinii Caecilii Secundi Historia naturalis}-“ из 1. вијека н. е. спомиње народ Серби,Aleksandar M. Petrović, Arheografija naroda jugoistočne Evrope, Beograd. (2006). стр. 19. који је живио близу Кимеријаца, вјероватно у близи Црног и Азовског мора.
С обзиром да су према описима били сарматско племе, највероватније је да су стари Серби говорили скитским језиком, тј. посебном верзијом којом су се служили Сармати. Скитски језик је спадао у групу источноирансих језика, а с обзиром да није имао писану, књижевну форму и с обзиром на то да су скитска племена насељавала велике територије,разликовало се више врста говора (дијалеката). Тај језик је у оригиналном облику изумрео и остало је веома мало писаних извора који би могли у некој мери посведочити о језику наших предака, једини преостали говорници једне од верзија скитско-сарматских говора су Осети.
Клаудије Птолемеј, у 2. вијеку н. е., у својој „Географији“ спомиње народ Сербои или Сирбои, који је по свој прилици живио иза Кавказа, у залеђу Каспијског језера у близини данашњег Астрахана.
У 10. вијеку византијски цар Константин VII Порфирогенит у својој књизи „-{De Ceremoniis}-“ помиње два племена Креватас и Сарбан, која поједина истраживања сматрају Хрватима и Србима.Parameśa Caudhurī, India in Kurdistan, Qwality Book Company, 2005, page 79.The Slavs: their early history and civilization, Francis Dvornik, American Academy of Arts and Sciences, 1959, page 28. Племена су се налазила у близини ријеке Терек на Сјеверном Кавказу, између Аланије и Тсанарије. Племе Сарбин је у региону Кавказа забиљежио арапски географ ал-Масуди у 10. вијеку:
Референце
Литература
Категорија:Сармати Категорија:Алани