Мајкл Џон Паренти (; Њујорк, 30. септембар 1933 — Беркли, 24. јануар 2026) био је амерички политиколог, историчар и културни критичар који се бавио научним и популарним темама. Године 2000. објављена је Парентијева књига Убити нацију: напад на Југославију. Предавао је на америчким и иностраним универзитетима и био је гостујући предавач пред студентима и заједницом.tucradio.orgSpeaking Engagements by Michael Parenti

Биографија Паренти је докторирао политичке науке на универзитету Јејл. Аутор је 23 књига и много чланака. Његова села су преведена на осамнаест језика. Паренти је често држао предавања широм САД и и у иностранству.Biography of Michael Parenti Он је отац Кристијана Парентија, аутора и сарадника часописа The Nation.

Парентијеви списи покривају широк спектар тема: америчку политику, културу, идеологију, политичку економију, империјализам, фашизам, комунизам, демократски социјализам, догму слободног тржишта, конзервативни судски активизам, религију, древну историју, модерну историју, историографију, репресију у академским круговима, вести и забавне медије, технологију, сексизам, расизам, хомофобију, Венецуелу, ратове у Ираку и Југославији, националност, и његову младост.Articles and Other Published SelectionsContrary Notions: The Michael Parenti Reader Његова најутицајнија књига је највероватније "Демократија неколицине",Michael Parenti: Democracy For the Few сада у деветом издању, критичка анализа америчког друштва, економије и политичких институција. У последњих неколико година писао је о темама као што су "Царства: прошлост и садашњост"; "Интервенционизам САД: случај Ирака"; "Моћ расе, пола и сталежа", "Идеологија и историја", "Пад комунизма" и "Тероризам и глобализација".

Мајкл Паренти је одрастао у италијанско-америчкој породици радничке класе у Њујорку, о којој је писао. Паренти је дуги низ година предавао политичке и друштвене науке у разним институцијама високог образовања. На крају се у потпуности посветио писању, јавним наступима и политичком активизму.

Године 1974, Паренти је учествовао на изборима у Вермонту за улаз у амерички Конгрес и добио 7% гласова.

Током 1980-их био је гостујући сарадник на Институту за политичке студије у Вашингтону. Године 2003, Групација за нове политичке науке му је дала награду за животно дело. Године 2007. добио је сертификат специјалног конгресног признања од америчког представника Барбаре Ли и награду од акције мира Њу Џерзија.

Служио је око 12 година као судија за Пројекат Цензурисано. Такође је био део саветодавних одбора Мреже независних напредних политика и Образовања без граница; као и део саветодавних редакција Нових политичких наука и Природе, Друштва и мисли.Michael Parenti Political Archive

Убити нацију: напад на Југославију Године 2000. је објављена Парентијева књига Убити нацију: напад на Југославију. Према Circus Reviews "Паренти се у потпуности разилази са уобичајеним погледима на распад бивше Југославије, косовску кризу, и НАТО бомбардовање српске државе у знак подршке косовским Албанацима. Уместо тога, он саставља страшно убедљиву алтернативну историју у којој је коалиција предвођена Американцима уз подршку агресивних финансијских интереса изазвала грађански рат и дубоко деструктивну ваздушну кампању која је убила најмање 3.000 цивила". Publishers Weekly је написао да "Паренти даје бесрамно критичку процену ове интервенције, засновану на чврстом и страственом одбијању лажи западних лидера о догађајима на Балкану и западним интересима у том делу света. Читаоци који нису упознати са његовом левичарском анализом могу сматрати Парентијево одбијање НАТО-вог оправдања за бомбардовање 1999. године шокантним или глупим, други га могу сматрати провокативним". Други су били знатно критичнији у својој анализи Парентијеве књиге. Тако историчар Марко Атила Хоаре пише, да је Убити нацију "директна апологија за Милошевића и његов режим" и указује да је Милошевић лично написао предговор за књигу. Хоаре је описао књигу као "потпуно безвредну", указујући да је Паренти погрешно називао социјалистичку Југославију "СРЈ" (Савезна Република Југославија) иако се она заправо звала СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија). Хоаре је такође кртиковао Парентијеве изворе, указујући да он увек цитира "исте или сличне ауторе који износе исте оптужбе, стварајући тако затворен круг референци које се међусобно подржавају, при чему не нуди истинску документацију нити се бави истинским историјским истраживањем".

Атентат на Јулија Цезара: народна историја Старог Рима 2003. године објављена је Парентијева књига Атентат на Јулија Цезара: народна историја Старог Рима. Publishers Weekly је написао: " Паренти ... приповеда провокативну историју касне римске републике (100-33. п. н. е.) да покаже да је Цезарова смрт била кулминација растућих класних сукоба, економске неједнакости и политичке корупције". Circus Reviews је написао: "Популистички историчар Паренти ... посматра најпознатији староримски атентат не као напад на тиранина, већ као крваву сцену у вечној драми класних борби". Circus је описао књигу као "ревизионистичку историју у свом најпровокативнијем издању". Political Affairs је написао: "Ово је одлична књига и добро штиво".

Референце у популарној култури Панк рок бенд Choking Victim из Њујорка користе многе делове лекција Мајкла Парентија у њиховом албуму No Gods, No Managers.

Појављивања на филму и телевизији Осим неколико снимака неких од његових јавних говора, Паренти се такође појавио 1992. у документарцима Panama Deception, 2004. у Freedom Bound и 2013. у Fall and Winter као аутор и друштвени коментатор.

Поред тога, био је интервјуисан за две епизоде серијала  Penn & Teller: Bullshit!, кратко причајући о Далај Лами и патриотизму.

Паренти је био интервјуисан у докумнтарцу Бориса Малагурског The Weight Of Chains 2 (2014).

Дела The Anti-Communist Impulse (Random House, 1970). Trends and Tragedies in American Foreign Policy (Little, Brown, 1971). Ethnic and Political Attitudes (Arno, 1975). Democracy for the Few (1974). Power and the Powerless (St. Martin's Press, 1978). Inventing Reality: the Politics of News Media (1986). The Sword and the Dollar: Imperialism, Revolution and the Arms Race (St. Martin's Press, 1989). Make-Believe Media: the Politics of Entertainment (St. Martin's Press, 1992). Land of Idols: Political Mythology in America (St. Martin's Press, 1993). Against Empire (City Lights Books, 1995). Dirty Truths (City Lights Books, 1996). Blackshirts & Reds: Rational Fascism and the Overthrow of Communism (San Francisco: City Lights Books, 1997). America Besieged (City Lights, 1998). History as Mystery (City Lights, 1999). To Kill a Nation: The Attack on Yugoslavia (Verso, 2002). The Terrorism Trap: September 11 and Beyond (City Lights, 2002). The Assassination of Julius Caesar: A People's History of Ancient Rome (The New Press, 2003). Superpatriotism (City Lights, 2004). The Culture Struggle (Seven Stories Press, 2006). Contrary Notions (City Lights Books, 2007). God and His Demons (Prometheus Books, 2010). The Face of Imperialism (Paradigm, 2011). Waiting for Yesterday: Pages from a Street Kid's Life (Bordighera Press, 2013).

Референце

Категорија:Рођени 1933. Категорија:Умрли 2026. Категорија:Њујорчани Категорија:Амерички социолози Категорија:Амерички комунисти