Зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда подигнута је после 1902, а пре 1904. године, за потребе Генералштаба српске војске.Бјелајац, М. (1988) Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918-1921, Београд, Народна књига Ратковић-Костић, С. (2003) Генералштаб српске војске 1876-1873. године, Војно-историјски гласник, 1-2 (Београд): 11-32 Селидба Генералштаба, Политика, 26.12.1928: 7 Влаховић, Т. (1990) Витезови Карађорђеве звезде са мачевима, Аранћеловац, Напредак Имала је све карактеристике јавних здања зиданих крајем 19. почетком 20. века која су својим строгим постулатима репрезентовала „историјску утемељеност савремених државних установа“.Медаковић, Д. (1963) Београд у прошлости, Београд, Завод за издавање уџбеника; Медаковић, Д. Из прошлости Београда, О Београдском Горњем граду, „20. октобар“, 27.1.1949; Обрадовић, С. (1908) Илустровани вођа по Београду престоници Краљевине Србије и по околини, Београд, Доситије Обрадовић; Поповић, М. (1997) Хералдички симболи на јавним здањима Београда, Београд, БМГ;

Историја мини|лево|Зграда Генералштаба, разгледница из 1904. године Попут бројних тврђавских објеката зграда је страдала у бомбардовању БеоградаБогојевић, Ђ. (н.д) Београд, Београд, Дан октобра 1915. године. После Првог светског рата у условима формирања државе у промењеним границама, знатно увећаним потребама за војним кадром и хитним обезбеђењем простора за њихов смештај одлучено је да се и нова генералштабна здања подигну на истом месту на ком је Генералштаб стварао своју историју – на Горњем граду Београдске тврђаве.Бугарски, Ђ. и Хајдуковић, П. (1896) Вођа по Београду са планом Београда, Београд ВицићС. и Д. (2008) Поздрав из Београда 1895-1941, Београд, Атеље ВицићПоповић, М. (2006) Београдска тврђава, Београд, ЈП „Београдска тврђава“Николајевић, М. Београдска тврдиња, Политика,15.3.1930:5Медаковић, Д. Из прошлости Београда, О Београдском Горњем граду, „20. октобар“, 27.1.1949

Архитектура

Због околности у којем су настајале, нове грађевине су морале бити најједноставније и најбрже за градњу те су подигнути бондручни, привремени објекти - један на бастиону I југозападног фронта, а други над сачуваним остацима старије грађевине, над југозападним бедемом.Стојадиновић, М. (1933) Једна шетња по Београдском граду (Београд)Божовић-Лопичић, Р. и Поповић, М. (1999) Савско шеталиште са Великим степеништем на Калемегдану, Наслеђе II ( Београд): 53-71Вујошевић, Ж. (2002) Kunst und Denkmalschutz у окупираном Београду, Наслеђе IV, Београд: 119-125

Зграде су највероватније дело Јанка Шафарика, архитекте у Грађевинском одсеку инжињерско-техничког одељења Министарства војске и морнарице.Кара-Радовановић, П. (1933) Крупни проблеми Беогрда, Београдске општинске новине, 1.12. (Београд) 715-719 Обликоване су по узору на балканску градску архитектуру -{XIX}- века.Кадијевић, А. (2005) Естетика архитектуре академизма (XIX-XX век), Београд, Грађевинска књигаКадијевић, А. (2007) Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века), Београд, Грађевинска књига а.д. Њима доминира спрат над еркерима решен у видном бондручном систему, са великим бројем прозорских отвора између дрвених стубова.Ђурић - Замоло, Д. (1977) Београд као оријентална варош под Турцима 1521-1867, Београд, Музеј града БеоградаКаниц, Ф. (1985) Србија земља и становништво, Београд, Српска књижевна задруга и ИРО „Рад“

После пресељења Генералштаба у нову зграду у Улици кнеза Милоша објекти у Горњем граду адаптирани су за Војни музејЛажетић,П (2007) Војни музеј и Београдска тврђава, Весник 34 (Београд): 85-107Поповић, М. (1992) Западна капија Горњег града Београдске тврђаве, Саопштења РЗЗСК, XXIV (Београд) :190-191 који се у њима налазио до 1956. године, када су му додељене просторије Војногеографског института у непосредној близини.

У напуштену зграду над југозападним бедемом уселио се 1961. године Завод за заштиту споменика културе, док је друга зграда која је била у веома лошем стању срушена. За нешто више од пет деценија колико се Завод налази у овој згради, на њој су у више наврата извођени сложени и обимни радови на санацији и реконструкцији.

Зграда данас представља не само сведочанство развоја Београдске тврђаве већ и развоја службе заштите културног наслеђа, а за све грађане Београда и његове посетиоце препознатљив мотив Београда.Како ће изгледати Калемегданска тераса, Политика, 6.9.1928:9Отварање парка у Горњем граду, Политика, 8.10.1928: 4Селидба Генералштаба, Политика, 26.12.1928: 7

Зграда Завода за заштиту споменика културе Београда – установе културе од националног значаја налази се под заштитом као део Београдске тврђаве, културног добра од изузетног значаја за Републику Србију (Службени гласник СРС 14/79).

Галерија

Референце

Спољашње везе Београдска тврђава Комплетан водич кроз Београд Званични сајт Војног музеја у Београду

„Зграда над Југозападним бедемом Горњег града Београдске тврђаве“ , Вера Павловић Лончарски и др Марина Нешковић, Београдско наслеђе, приступљено 23.11.2015.

Категорија:Калемегдан Категорија:Грађевине на Старом граду (Београд) Категорија:Споменици културе Београда