Томас Самјуел Кун (; Синсинати, 18. јул 1922 — Кембриџ, 17. јун 1996) био је један од најутицајнијих интелектуалаца, историчара и филозофа науке XX века.Alexander Bird (2004), Thomas Kuhn, Stanford Encyclopedia of Philosophy http://plato.stanford.edu/entries/thomas-kuhn/ Својом књигом Структура научних револуција из 1962. године, утицао је на академске кругове, али и на популаризацију науке. Четири деценије након објављивања, теме Куновог дела и даље нису исцрпљене. Преминуо је од рака у 73. години живота.
Биографија
Томас Кун, син ижењера Самјуела Куна и Минете Строк Кун, рођен је у Синсинатију, у држави Охајо, 18. јула 1922. године. Завршио је школу у Ватертауну 1940. године, добивши награду за посебну заинтересованост и ангажованост у области математике и физике. Дипломирао је на Харварду 1943. године, а касније на истом универзитету и докторира. Предавао је на великим светским универзитетима, попут Харварда, Берклија и Принстона. Током рада на Берклију написао је и своје најпознатије дело Структура научних револуција. Био је ожењен два пута и имао троје деце. 1994. године дијагностикован му је рак плућа, од чега две године касније и умире.
Каријера
Кун је предавао курс историје науке на Харварду од 1948. до 1956. године, на предлог председника универзитета Џејмса Конанта. Након што је напустио Харвард, Кун је предавао на Калифорнијском универзитету у Берклију, на одсеку за филозофију и на одсеку за историју, а 1961. године именован је за професора историје науке. Кун је интервјуисао и снимио данског физичара Ниелса Бора дан пре Борове смрти. На Берклију је написао и објавио (1962) своје најпознатије и најутицајније дело: Структура научних револуција. Године 1964. придружио се Универзитету Принстон као М. Тејлор Пајнов професор филозофије и историје науке. Био је председник Друштва за историју науке од 1969. до 1970. године. Године 1979, придружио се Масачусетском технолошком институту (МИТ) као Лоранс К. Рокфелеров професор филозофије, и остао тамо до 1991. године.
Куново дело Кун свој академски живот започиње као физичар. Затим се опредељује за историју науке, да би га касније заинтересовала и филозофија науке. Написао је три књиге, Коперникова револуција (), Структура научних револуција и трећу у којој је истакао своја најважнија истраживања ().The History of Science Society "The Society: Past Presidents of the History of Science Society", accessed 4 December 2013 У првој књизи, објављеној 1957. године, Томас Кун проучава развој теорије о Хелиоцентричном систему. Историчар науке, по њему, има два неамбициозна задатка - да открије ко је и када открио неку теорију или закон и да објасни како је дошло до потешкоћа или евентуалних грешака. Писана историја науке на тај начин представља лоше написан туристички водич, тврди Кун, јер је претпостављала да се унапред зна шта је релевантно, а шта не. Историчар бира неку од понуђених алтернатива, што доводи до интелектуалне стагнације. То је предуслов за нови радикални почетак. Ова тема је обрађена у његовом најпознатијем делу, у којем износи идеју да је научни развој заснован на парадигмама."Last interview with Niels Bohr by Thomas S. Kuhn, Leon Rosenfeld, Aage Petersen, and Erik Rudinger at Professor Bohr's Office, Carlsberg, Copenhagen, Denmark Saturday morning, November 17, 1962". Oral History Transcript — Niels Bohr. Center for History of Physics. 1962-11-17. Приступљено 2015-10-05.
Структура научних револуција Структура научних револуција () објављена је првобитно као чланак у Интернационалној енциклопедији сједињених наука () од стране филозофа Бечког круга. Осликава развој наука на начин који до тада није приказан. Научно истраживање састоји се од парадигми коју чини формална теорија, класични експеримент и проверен метод. Научници, природно, прихватају тренутно доминантну теорију и покушавају да је прошире додатно објашњавајући теорије, збуњујуће податке и успостављајући прецизније мере стандарда и појава.Quoted in Thomas Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions (1970 ed.) То може довести до нерешивих теоретских или експерименталних проблема који истичу недостатке саме парадигме. Једино решење тада представља увођење нове парадигме. Коперников хелиоцентрични систем и замена Њутнове механике квантном механиком и општом теоријом релативности прави су примери смене две парадигме. Доводи у питање традиционални концепт научног напретка, као постепено, кумулативно стицање знања, које се заснива на рационално изабраним експерименталним оквирима. Кун тврди да управо парадигма одређује тип експеримента који ће научник користити, питања која ће поставити као и проблеме које ће сматрати битним. Смена парадигми уједно и инспирише научнике да другачије усмере своја истраживања.
Концепт Кунових парадигми пронашао је широку примену у областима попут политичких наука, економије, социологије и менаџмента.
Библиографија
Види још Промена парадигме
Референце
Литература
.
Sal Restivo, The Myth of the Kuhnian Revolution. Sociological Theory, Vol. 1, (1983), 293–305.
. AV Akademikerverlag
Спољашње везе
-{Thomas S. Kuhn (obituary, The Tech p. 9 , June 26, 1996)}- -{Review in the New York Review of Books}- -{Color Portrait}- -{ , BOOK VI: Kuhn on Revolution and Feyerabend on Anarchy – with free downloads for public use.}- -{Thomas S. Kuhn, post-modernism and materialist dialectics}- -{Errol Morris, The Ashtray: The Ultimatum (Part 1 [of 5 parts]), a critical view and memoir of Kuhn}- -{Daniel Laskowski Tozzini, }- Notes for Thomas Kuhn's "The Structure of Scientific Revolutions" Thomas S. Kuhn Papers, MC 240. Massachusetts Institute of Technology, Institute Archives and Special Collections, Cambridge, Massachusetts. Maurício Cavalcante Rios,"Thomas S. Kuhn e a Construção Social do Conhecimento Científico Thomas Kuhn on Information Philosopher
N. M. Swerdlow, "Thomas S. Kuhn", Biographical Memoirs of the National Academy of Sciences (2013)
Категорија:Рођени 1922. Категорија:Умрли 1996. Категорија:Амерички филозофи Категорија:Социологија