Сицилијанска мафија (), позната као Коза ностра ( — наша ствар), криминална је организација на Сицилији у Италији. То је лабава асоцијација криминалних група које дијеле заједничку организациону структуру и кодекс понашања. Свака група, позната као као „породица”, „клан” или -{cosca}-, тврди да има суверенитет над територијом, обичном градом или селом или насељем (-{borgata}-) већег града, у којој врши рекетирање. Чланови називају себе „људима части”, иако их јавност често назива „мафиозима”. Основна дјелатност мафије је заштита рекета, арбитража спорова између криминалаца, као и организовање и надзор илегалних уговора и трансакција.
Након таласа исељавања, Мафија се проширила на друге земље као што су Сједињене Америчке Државе, Канада или Аустралија.
Етимологија
Према припадницима мафије који су издали организацију, тзв. „поканицима” (), право име Мафије је Коза ностра ( — „наша ствар”). Када је италијанско-амерички мафијаш Џозеф „Џо” Валачи свједочио пред Сталним поткомитетом за истраге 1963. године (познато као Валачијево саслушање), открио је да амерички мафијаши за своју организацију користе назив Коза ностра („наша ствар” или „ова ствар је наша” или једноставно „наш случај”/„наш интерес”).. Time, 16 August 1963.. Time, 4 October 1963.. Time, 11 October 1963. Назив је у то вријеме схваћен као прави назив организације, и као такав његован је од стране Федералног истражног бирао и ширен од стране медија. ФБИ је чак додао члан -{la}- називу, називајући организацију -{La Cosa Nostra}- (у Италији, члан -{la}- није кориштен када се говорило о Коза ностри).
„Покајник” Томазо Бушета је судији Ђованију Фалконеу рекао је назив Коза ностра кориштен и од стране сицилијанске мафије. Бушета је одбацио ријеч „мафија” као пуку књижевну креацију. Други дисиденти, као што су Антонино Калдероне и Салваторе Конторно, потврдили су да је термин Коза ностра кориштен да би се описала Мафија. Мафијаши представљају познате чланове једни другима као припаднике -{cosa nostra}- („наше ствари”) или -{la stessa cosa}- („исте ствари”) што значи „он је иста ствар, мафијаш, као ти”.
Сицилијанска мафија је користила друга имена кроз историју, као што је „Часно друштво”. Мафијаши су познати међу собом као „људи части” или „људи поштења”.
Коза ностру не треба мијешати са осталим мафијашким организацијама у Италији, као што је Ндрангета у Калабрији, Камора у Кампањи или Сакра корона унита у Апулији.
Дефиниције
Социо-економске дефиниције
Леополдо Франчети је 1876. године описао сицилијанску мафију као „индустрију насиља“. Године 1993. италијански социолог Диего Гамбета назвао га је „картелом приватних заштитних фирми“. Основна делатност мафије је заштита од рекетирања, тј. пружање ванправне заштите од криминалних активности и нечасног понашања насиљем и вандализмом. Мафија не служи широј јавности као полиција, већ само одређеним клијентима који им плаћају за заштиту.. The Sicilian Mafia
Сицилијанска мафија није централизована организација. Уместо тога, то је картел независних криминалних банди које своје услуге продају под заједничким брендом. Овај картел полаже ексклузивно право на продају услуга ванзаконите заштите на својим територијама, а својим етикетама (часни човек, мафиоз итд.) они разликују себе од обичних криминалаца којима не дозвољавају да продају заштиту.
Франчети је тврдио да мафија никада неће нестати уколико сама структура острвских социјалних институција не прође кроз суштинску промену. Преко једног века касније, Диего Гамбета се сложио са Франчетијевом анализом, тврдећи да мафија постоји зато што влада не пружа одговарајућу заштиту трговцима од имовинског криминала, превара и кршења уговора. Гамбета је написао да Сицилија (почетком деведесетих) није имала „јасне законе о имовинским правима нити административне или финансијске кодексе праксе“, и да је њен судски систем био „ужасан“ због своје неефикасности. Гамбета је препоручио влади да либерализује тржиште дрога и укине утврђивање цена цигарета како би се ова роба преместила са црног тржишта; да повећа транспарентност јавних уговора тако да не може доћи до намештања, што мафијаши обично арбитрирају; и да редизајнираја поступак гласања како би се отежала куповина гласова. Решавање ових проблема смањило би потражњу за мафијашким интервенцијама у политичким и економским пословима.
Организације мафијашког типа према италијанском закону
Члан 416-бис италијанског Казненог закона, који је увео Пио Ла Торе, дефинише удружење мафијашког типа (-{Associazione di Tipo Mafioso}-) као оно у коме „припадници удружења искоришћавају потенцијал застрашивања које им даје њихово чланство и испуњавање услова и омерта које чланство повлачи за собом и које доводе до почињења кривичних дела, директног или индиректног преузимања управљања или контроле над финансијским активностима, концесијама, дозволама, предузећима и јавним услугама у сврху остваривања добити или незаконите предности за себе или друге."
Види још Мафија
Напомене
Референце
Литература
(Istituto Gramsci Siciliano, Palermo, 2004)
. . . . Occasional Papers No. 23.
. .
. & Co Publishers,
. 2014. Translation of the book "Cosa è la Mafia," Giornale degli Economisti, Luglio 1901, pp. 236–62.
. . . & Warburg Balletta, L., and A.M. Lavezzi (2019), "The Economics of Extortion: Theory and Evidence on the Sicilian Mafia", Discussion Papers del Dipartimento di Economia e Management – Università di Pisa, n.242 (http://www.ec.unipi.it/ricerca/discussion-papers.html )
Direzione Investigativa Antimafia
Категорија:Мафија