Данило Ж. Марковић (Дол код Беле Паланке, 30. јун 1933 — Ниш, 3. април 2018) био је српски министар просвете, амбасадор СР Југославије и српски социолог.Преминуо Данило Ж. Марковић („Политика”, 3. април 2018) Основну школу завршио је у родном селу, а гимназију у Белој Паланци. Универзитетске студије завршио је на Правном факултету у Београду дипломиравши на истом 1958. године.

По регулисању војне обавезе уписао је докторске студије – теоријско-правни смер, на Правном факултету у Бео­граду. У исто време уписао је докторске студије и на Економском факултету у Београду – теоријско-економски смер. Усмени докторски испит положио је на Економском факултету октобра 1964. а док­торску дисертацију одбранио фебруара 1965. године.

Достигнућа Након одбране докторске дисертације Марковић је изабран у звање доцента за предмет социологија. Изабран у звање ванредног професора за предмет социологија рада на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. На том Факултету у звање редовног професора за исти предмет изабран је 1975. године. Поред извођења наставе из социологије рада, одлуком органа Факултета др Марковићу је поверено организовање и извођење наставе из предмета социјална екологија.

Од 1994. до 1998. године др Марковић прекида рад на универзитету због ангажовања у дипломатији. По завршетку мандата, др Марковић наставља рад на Универзитету у својству редовног професора за предмет социјална екологија на Учитељском факултету Универзитета у Београду.

Поред ангажовања у извођењу наставе из социолошке групе предмета (опште социологије, социологије рада и социјалне екологије) др Марковић је учествовао и у комисијама за одбрану магистарских теза за већи број радова.

Функције Др Данило Ж. Марковић имао је више одговорних функција на Универзитету. На Универзитету у Нишу био је члан првог Савета универзитета (1965-1967), декан Економског факултета у два узастопна мандатна периода (1970-1974) и члан Матичне комисије за оснивање Филозофског факултета (1970-1972). На Универзитету у Београду био је члан Наставно-научног већа Универзитета 1976-1978, први декан Дефектолошког факултета (1976-1978), шеф Катедре за политичку социологију Факултета политичких наука, продекан за последипломске студије и декан истог Факултета (1986-1988).

Др Марковић имао је значајне функције и одговорне дужности и ван универзитета. Био је министар просвете у четири владе Републике Србије (1989-1994) и потпредседник у влади Радомана Божовића и влади Николе Шаиновића (1992-1994). Уз то био је посланик прве више­страначке Народне скупштине Републике Србије (1990-1992) и посланик Већа грађана Савезне скупштине (1992-1994). Од 1994. до 1998. године био је изванредни и опуномоћени амбасадор Савезне Републике Југославије у Руској Федерацији.

Интересовања Др Данило Ж. Марковић исказао је широко интересовање за више области социологије, али је како се да видети из библиографије његових радова, посебан допринос дао развоју посебних социологија: социологије рада, социологије безбедног рада и социјалне екологије. Његов допринос развоју ових посебних наука – социологија, исказан је не само великим бројем публикованих радова из домена ових наука, већ и његовим ангажовањем у њиховом утемељивању као академских дисциплина.

Др Марковић је заслужан за њихово прихватање као наставних предмета на више факултета и виших школа, нпр. социологије рада на економским и техничким факултетима и вишим школама, социологије безбедног рада на Факултету заштите на раду у Нишу, социјалне екологије на Факултету политичких наука у Београду, Факултету заштите на раду у Нишу, Филозофском факултету у Нишу и на свим учитељским факултетима у Србији. Уз то др Марковић је организовао посебне смерове, последипломских студија из социологије рада и социјалне екологије и био њихов руководилац на Факултету политичких наука у Београду.

Прве магистарске тезе и докторске дисертације из социјалне екологије рађене су и одбрањене на Факултету политичких наука у Београду под руко­водством др Марковића.

Признања У знак признања за допринос развоју социолошких наука, посебно социологије рада и социјалне екологије, Данило Ж. Марковић добио је више друштвених признања. Почасни је доктор: МГУ Ломоносов у Москви (1989); Ростовског државног универзитета, Ростов на Дону (1995); Пензанског државног универзитета, Пенза (1998) и Московског државног агроинжињерског универзитета, Москва (1998).

Поред ових највиших признања, др Марковић за допринос развоју универзитетске наставе, научног издаваштва и међууниверзитетске сарадње, добио и више плакета и захвалница. Тако је добио плакете или захвалнице више образовних установа. Марковић добио је и Повељу учитељских факултета у Србији за допринос њиховом оснивању и развоју.

Марковић је добио и плакету Института за ратарство и повртарство Нови Сад и Златну плакету Савета за унапређивање човекове средине, Београд. Поред тога др Марковић је до­био и више плакета и захвалница за успешну сарадњу са студентским организацијама и установама, међу којима Повељу Управног одбора Студентског центра Београд.

Данило Марковић је добио и Спомен плакету (највише општинско признање) Општине Бела Паланка (општине у којој се налази његово родно место) и Општине Горњи Милановац.

Референце

Категорија:Рођени 1933. Категорија:Белопаланчани Категорија:Српски социолози Категорија:Министри просвете Србије Категорија:Амбасадори СР Југославије Категорија:Умрли 2018. Категорија:Српски еколози