Аспар

Флавије Ардавур Аспар () (непознат - 471), војсковођа Источног римског царства, први патриције ()Марцеллин Комит год 471; Иордан. Гетика. 239; , далее сокращено — PLRE 2. (после точки указаны страницы, затем название статьи), предсједавајући сената ()В момент смерти он являлся старшим членом сената в Константинополе (πρωτος τής ουγκλήτου); Иоанн Малала, 371; Пасхальная хроника, год 467 (PLRE 2.168 Fl. Ardabur Aspar)., конзул 434. године, „господар војника” () 431-471comes et magister utriusque militiae 431 (?424) — 471 (PLRE 2.165 Fl. Ardabur Aspar)..

Поријекло Ардавур Аспар, Алан, или Гот по поријеклуАлан: Кандид = Фотий. Мириобиблион. 79; Гот: Иордан. Гетика. 239; Дамаский 69 = Фотий. Мириобиблион. 242 (PLRE 2.164-8 Ardabur Aspar). О происхождении Аспара см.: Alemany, A. Sources on the Alans: a critical compilation, 8; 5 Handbook of Oriental Studies, (2000). стр. 82-4. Версия африканского, а не аланского происхождения Аспара выдвинута в работе Vattioni, F. Aspar è nome libico o fenicio-punico?, Die Sprache 26, 1980, 191-4., аријанац по вјероисповиједањуЗахарий Ритор, Церковная история. IV, 7; Житие святого Марцелла, 34; Марцеллин Комит. год 471; Феодорит Лектор, Эпитома «Церковной истории», 378; Прокопий Кесарийский. Война с вандалами. I,6,3; Иоанн Малала, 372; Кедрин, I, 607; Зонара. XIII, 25.33, XIV 1.4, Феофан Византиец. Годы 5943, 5952, 5961 (PLRE 2.168 Fl. Ardabur Aspar).. Трипут жењен: прва жена кћи Плинте (конзула 419. године)PLRE 2.164-5 Fl. Ardabur Aspar. Дочь Плинты часто называют матерью Аспара, и, соответственно, женой Ардавура — старшего (в частности, Ф. Х. Гутнов в своей работе «Аристократия Алан» 1995). Статья PLRE 2.137-8 Fl. Ardabur 3 таких сведений не содержит., друга непозната, трећа жена - тетка (или сестра) Теодориха Страбона. Имао је три сина од разних жена - Ардавура (), Патрикија (), Ерминариха () и двије кћери (имена непозната)О дочерях: Кандид = Фотий. Мириобиблион. 79. По мнению Б. Кроука сам факт отсутствия о них дальнейших известий может говорить о том, что они умерли раньше того возраста, когда их могли выдать замуж (Croke B. Dynasty and Ethnicity: Emperor Leo and the Eclipse of Aspar. стр. 153).. Припадао познатом и утицајном роду Аспарова-Ардавура, који су више од педесет година играли значајну улогу у Источном римском царству. Његов отац Ардавур био је magister militum (?per Orientum) 421-422, magister militum (?praesentalis) 424-425, конзул (427) за вријеме императора Теодосија МађегPLRE 2.137-8 Fl. Ardabur 3.. Први Ардавур помиње се у изворима 421. године, у вријеме војне са Персијанцима: 421. године опустошивши Арсанену, он се окренуо ка Месопотамији и опсјео Нисибис, а сљедеће године намамио је у засјаду и убио седам персијских војсковођаСократ Схоластик. VII. 18, 20, 23; Иоанн Антиохийский. Fr. 195; Михаил Сириец. VIII 5, Феофан Византиец. AM 5918; Свида A 707 (PLRE 2.137 Fl. Ardabur 3, PLRE 2.772-3 Narses 1).. Ардавур је задржао важне командне дужности до 442. годинеBachrach B.S. A History of the Alans in the West, (1973). стр. 42; PLRE II.137-8 Fl. Ardabur 3 подобных данных не содержит. Смерть Ардавура-старшего традиционно датируется периодом после 434 г. (последнее достоверное упоминание об Ардавуре — старшем содержит изображение (CIL XI 2637 = D 1299), посвященное консульству Аспара 434 г.).. По свему судећи, високи положај оца допринио је да се млади Аспар, започевши војну каријеру у младости, успјешно пење по службеној љествици.Кандид (έκ νεαράς στρατευσάμενος ηλικίας) (PLRE 2.165 Fl. Ardabur Aspar). Вјероватно 424. године он је већ био comes et magister utriusque militiae (тј „магистар обије армије”)В 424 год помянут как στρατηγός (Филосторгий XII 13, Иоанн Антиохийский фр. 195 (в тексте «Ардавур», но, предполагается, что прочтение «Ардавур Аспар» является вполне корректным)) (PLRE 2.165 Fl. Ardabur Aspar).. Очеве везе обезбиједиле су Аспару добру прилику - за њега је била удата кћи утицајног Гота - аријанца Плинте. Из тог брака се родио старији Аспаров син АрдавурПлинта, magister utriusque militiae (praesentalis) в 419—438 гг., консул 419 г., пользовался по свидетельству Созомена Саламинского большим влиянием при дворе (δυνατώτατος τότε τών έν τοίς βασιλείοις γεγονώς) Созомен. Церковная история. VII. 17.14 (отрывок приводится по изданию: Церковная история Эрмия Созомена Саламинского. Спб., 1851):«Так-то разделившись вначале, ариане в населяемых ими городах и доныне ещё собираются — каждая сторона особо: но ариан живущих в Константинополе, бывших тридцать пять лет в разделении, согласил наконец их единомышленник Плинфа, прежде бывший консул, а тогда начальник конного и пешего войска, имевший весьма большую силу при дворе». Подробнее о нём: PLRE 2.892-3 Fl. Plinta..

Борба с узурпатором Јованом Дана 15. августа 423. године умро је император Западног римског царства Хонорије. Власт је послије смрти императора преузео Јован, primicerius notariorum (глава императорске канцеларије) равенског двора. Законити насљедник Хонорија био је Валентинијан, син његове сестре Гале Плацидије и Констанција III. Мало прије смрти Хонорије се посвађао са сестром и она је с дјететом отпутовала у Константинопољ своме рођаку Теодосију II, тако да у тренутку смрти императора није била у Равени. Цар Теодосије није признао власт узурпатора - Гали Плацидији је обновио титулу августеОлимпиодор Фиванский. фр. 46; Марцеллин Комит. год 424., а Валентинијана је именовао цезаром23. октобра 424. године magister officiorum Гелион прогласио је Валентинијана цезаром у Солуну на његовом путу на Запад; CIL I 275 (natalis Valentiniani purpurae); Олимпиодор. фр. 46; Филосторгий. XII. 13. (PLRE 2.1139 Placidus Valentinianus 4).. Савез два царства био је запечаћен браком двоје дјеце - Валентинијана с Лицинијом Евдоксијом, кћерком Теодосија IIМарцеллин Комит. год 424; помолвка Валентиниана и Лицинии Евдоксии состоялась в 424 г. (PLRE 2.1138 Placidus Valentinianus 4, PLRE 2.411 Licinia Eudoxia).. За команданта армије, која је била дужна обезбједити законитом насљеднику пријесто, био је именован Ардавур. У предстојећем походу њега су били дужни да прате Аспар и КандидијанОлимпиодор. фр. 46; Филосторгий. XII. 13; Прокопий Кесарийский. Война с вандалами. I 3.8; Иоанн Малала. 356; Иоанн Никиусский 84.46; Иоанн Антиохийский. фр. 195 (PLRE 2.166 Fl. Ardabur Aspar)..

мини|400px|десно|Мисориј Аспара. Предмет је дио колекције Националног археолошког музеја ФиренцеОписание: CIL XI 2637 = D 1299 = ILCV 00067. См. R. Delbrueck, Die Consulardiptychen (1929). стр. 154—156, Painter, K. The silver dish of Ardabur Aspar. Papers of the Fourth Conference of Italian Archeology (1991), vol. 2 , 73-9. Надпись по краю миссория гласит: «Fl(avius) Ardabur Aspar vir inlustris com(es) et mag(ister) militum et consul ordinarius». Фигура, изображающая Ардавура — младшего, снабжена надписью: «Ardabur Iunior / pr(a)etor». Две поясных фигуры над изображениями Аспара и Ардавура — младшего представляют отца Аспара — Ардавура — старшего (надпись «Ardabur») и Плинту, консула 419 г. (надпись «Plinta»)..

Године 424. армија је ушла у Далмацију и овладала Салоном. Тамо се војска раздијелила - пјешадија Ардавура и Кандидијана отпремљена је бродовима, а Аспар, ставши на чело коњице, наступао је дуж далматинске обалеФилосторгий. XII. 13 (PLRE 2.166 Fl. Ardabur Aspar). и требало је да се сједини с главнином војске у Аквилеји, главној луци сјеверно од Равене. Међутим, непогода је спријечила Ардавура да достигне циљ, јер су његови бродови супротним вјетровима били одбачени на југ, а он сам је пао у заробљеништво. У Равени су се према Ардавуру относили с поштовањем, што је он и искористио. Вријеме проведено у заробљеништву он је искористио за припрему завјере против Јована. У међувремену Кандидијан је заузео Аквилеју, гдје су пристигле и Аспарове снаге. Главни циљ био је Равена - неосвојива тврђава, окружена мочваром. Аспар је кренуо из Аквилеје, стигао под зидине Равене и уз помоћ уходе успио да заузме градСократ Схоластик. VII 23.8.10; Филосторгий. XII. 13; Марцеллин Комит. год 425; Иордан. Романика. 328; Иоанн Малала. 356; Иоанн Антиохийский. фр. 195, Феофан Византиец. AM 915 (PLRE 2.166 Fl. Ardabur Aspar).. Очигледно, без издаје Ардавур не би могао да освоји тврђаву, која је могла да трпи вишемјесечну опсаду. Послије је заузеће Равене приписивано помоћи божанског провиђењаФеофан Византиец. AM 5915.. Узурпатор Јован је био заробљен и убрзо кажњен (425) у Аквилји. У том тренутку у Италију се са јаким хунским снагама вратио Аеције, послан да помогне узурпатору ЈовануО найме Аэцием гуннов по поручению узурпатора Иоанна (Григорий Турский. История франков. II 8): "Рассказав и изложив события по порядку, я был бы неправ, обойдя молчанием то, что рассказывает Ренат Фригерид, повествуя об упомянутом Аэции. А именно: в двенадцатой книге своей истории он сообщает, что после смерти божественного Гонория Валентиниан, тогда ещё дитя, которому исполнилось только пять лет, был провозглашен своим двоюродным братом Феодосием императором, что в Риме взошел на престол тиран Иоанн и что его послов с презрением принял император. Говоря об этом, историк добавляет: «Между тем послы возвратились к тирану, принеся с собой грозные распоряжения. Иоанн, побуждаемый этим, послал Аэция, который в то время был смотрителем дворца, с большим грузом золота к гуннам, известным Аэцию ещё с того времени, когда он был у них заложником, и связанным с ним тесной дружбой, и приказал ему: как только вражеские отряды вторгнутся в Италию, он должен напасть на них с тыла, тогда как сам Иоанн ударит им в лоб». (отрывок приводится по изданию: Григорий Турский. История франков. 1987, перевод В. Д. Савуковой).. Војске Аеција и Аспара су се сукобилеФилосторгий. XII 14: «Аэций, один из военачальников узурпатора Иоанна прибыл через три дня после смерти последнего и привел с собой около шестидесяти тысяч варваров, которых он смог привлечь в качестве наёмников. Он тут же вступил в сражение с войсками Аспара, и многие полегли с обеих сторон. После этого Аэций заключил соглашение с Плацидией и Валентинианом и был удостоен звания комита (τήν τοϋ κόμητος άξίαν λαμβάνει)». См. PLRE 2.166. Fl. Ardabur Aspar, PLRE 2.21 Fl. Aetius 7. Међутим, Аеције је убрзо захтијевао преговоре, што је Гала Плацидија прихватила.