Ђурђевдански лептир () врста је дневног лептира из породице једрилаца (лат. -{Papilionidae}-).
Опис врсте Српски назив лептира изведен је из периода појављивања ове врсте у време празника Ђурђевдана. Латински назив врста носи у част француског ентомолога Александра Луја Лефевра де Серизија. Од ускршњег лептира се најлакше разликује по репићима на задњем крилу. Женке су доста тамније од мужјака. Јавља се рано у пролеће и насељава слична станишта као и ускршњи лептир, а неретко залази у насељена места. Гусенице су активне од средине априла до јуна, а врста презимљава у стадијуму лутке.
Гусенице првог ступња су здепастог тела, а интегумент је сивкасте боје, прекривен сетама. Трнолике структуре на интегументу које носе сете, сколуси, су у овој фази тек у зачетку. По наредном пресвлачењу, субдорзални сколуси добијају жуту боју. Гусенице каснијих ступњева имају наранџасте сколусе, чији врхови могу бити црни. Интегумент остаје сиво-црн, или читавом површином или дуж широког медиодорзалног поља. Често се виђају на путевима, где се убрзано крећу у потрази за погодним место за улуткавање.
Синоними и подврсте -{Allancastria cerisyi}- (Godart, 1824) -{Thais cerisyi}- Godart, 1824; Ency. Methodique 9: 812 -{Thais cerisy}- Godart, 1822; Mém. Soc. linn. Paris 2: 234, pl. 20, f. 3-4 -{Allancastria cerisyi cerisyi}- -{Thais cerisyi martini}- Fruhstorfer, 1906 Soc. Ent. 21 (19): 147, Типски локалитет: Родос -{martini}- Abadjiev, 2002, Neue Ent. Nachr. 23: 8 -{A. c. dalmacijae}- Sala & Bollino, 1994 Далмација, (Макарска), Типски локалитет: Макарска, Далмација, Хрватска -{A. c. huberi}- Sala & Bollino, 1994 Северна Грчка, Типски локалитет: Флорина -{A. c. ferdinandi}- Stichel, 1907 Албанија, Бугарска, Типски локалитет: Бугарска -{A. c. mihljevici}- Sijaric, 1990 Херцеговина, Типски локалитет: Херцеговина.
Распрострањеност и станиште Распрострањеност Распрострањеност ђурђевданског лептира везана је за Балкан, делове Турске и Блиског истока.
Распрострањеност у Србији Донедавно је ова врста налажена искључиво у јужном и источном делу Србије, али се од 2015. године бележи ширење њеног ареала дуж Велике Мораве.
Станиште Лептир се обично налази у близини насељених места за разлику од свог сродника, ускршњег лептира, којег ћете пре наћи покрај река. Генерално, виђа се на свим полу-отвореним стаништима на којима расте биљка хранитељка. И јаја и гусенице се најчешће налазе на наличју листу.
Биљка хранитељка Гусенице ђурђевданског лептира хране се листовима вучје јабука (лат. Aristolochia clematitis).
Референце
Спољашње везе
Alciphron — база података о онсектима Србије БиоРаС — Биолошка разноврсност Србије
Категорија:Zerynthia Категорија:Дневни лептири Србије Категорија:Ђурђевдан