мини|Растављена Б1 нуклеарна бомба. Бојева глава се налази у средишњем левом делу слике у сребрном спремнику мини|300px|Bojeva glava sa nuklearnim punjenjem američke balističke rakete Trident D5 . (engleski)
Бојевна глава је експлозивни део уређаја који садржи конвенционално експлозивно средство или токсични (биолошки, хемијски или нуклеарни) материјал који се испоручује ракетом, торпедом, бомбом или артиљеријским пројектилом и намењена је за директно уништавање циља.
Општи опис
Конструктивно, бојева глава се састоји од тела, пуњења, детонатора са механизмом за активацију, а понекад садржи и уређаје за навођење. Обично се налази у предњем делу пројектила, што одређује њен назив. Као пуњење бојеве главе може се користити експлозивна материја, нуклеарни, или хемијски материјал.
Постоје разлике у бојевим главама и то: једноделне (моноблок) и подељене (вишепуњење) бојеве главе. На ракетама кратког домета и мањег калибра користе се моноблок бојеве главе са једним пуњењем, које се најчешће не одвајају од тела ракете.
На већини балистичких и неким крстарећим ракетама, моноблок бојеве главе се одвајају од ракете и самостално се наводе на циљ, што отежава њихово откривање и пресретање.
Код неких противподморничких и противбродских ракета, бојеве главе функционишу као самонаводећа торпеда, које се лансирају из ракете, када се ракета приближи своме циљу, и тиме отежавају њихово пресретање. Овај начин омогућава да се торпеда испоруче на знатно веће удаљености него када се лансирају из торпедне цеви. Неке ракете за напад на циљеве које требају да покрију велику површину, оне су опремљене касетним бојевим главама.
Класификација
Типови пуњења бојевих глава укључују: Експлозивне: Експлозивни набој се користи за разарање мете и оштећивање околних области ударним таласом. : Хемикалије попут барута и јаких експлозива складиште значајну енергију у својим молекуларним везама. Ова енергија се може брзо ослободити окидачем, као што је електрична варница. Термобаричко оружје појачава ефекат експлозије користећи околну атмосферу у експлозивним реакцијама. : Јак ударни талас се ствара детонацијом експлозива. : Метални фрагменти се избацују великом брзином како би проузроковали штету или повреде. : Металне шипке заварене на крајевима формирају компактан цилиндар међусобно повезаних шипки, које се насилно шире у непрекинути цик-цак прстен експлозивном детонацијом. Брзо ширећи прстен производи раван сечни ефекат који је разоран против војних авиона, који могу бити дизајнирани да буду отпорни на гелере. : Ефекат експлозивног набоја је фокусиран на посебно обликовану металну облогу како би се створио хипербрзи млаз кроз метал, са циљем пробијања тешког оклопа. : Уместо да се танка метална облога претвори у фокусирани млаз, детонациони талас је усмерен ка конкавној металној плочи на предњем делу бојеве главе, пропелирајући је великом брзином док је истовремено деформише у пројектил. Нуклеарне: Неконтролисана нуклеарна фисија (фисиона бомба) или нуклеарна фузија (термонуклеарно оружје) изазива огромно ослобађање енергије. Хемијске: Токсична хемикалија, попут отровног гаса или нервног гаса, се распршује, а дизајнирана је да повреди или убије људе. Биолошке: Инфективни агенс, као што су споре антракса, се распршује, а дизајниран је да зарази или убије људе.
Често, хемијске и биолошке бојеве главе користе експлозивно пуњење за брзо распршивање.
Детонатори
Експлозивне бојеве главе садрже детонаторе за покретање експлозије.
+ Типови детонатора укључују Тип Дефиниција Контактни Када бојева глава физички додирне мету, експлозив се детонира. Понекад је комбинован са одлагањем, како би се детонација десила одређено време након контакта. Близински Користећи радар, сонар, магнетни сензор или ласер, бојева глава се детонира када је мета унутар одређеног растојања. Често је повезана са системом за контролу правца експлозије који осигурава да буде усмерена ка мети која ју је активирала. Временски Бојева глава се детонира након одређеног временског периода. Висински Бојева глава детонира када достигне одређену висину, обично у . Даљински Даљински детонирана путем сигнала од оператера. (Обично се не користи за бојеве главе, осим за самоуништење.) Комбиновани Било која комбинација од горе наведених.
Класификација према врсти ефекта оштећења
Ударна-кинетичка бојева глава
thumb|150px|Кинетички пресретач ракете ГМД
Ударна-кинетичка бојева глава је класа бојевих глава чија се основна функција заснива на директном поготку пројектила у циљ, што доводи до његовог уништења. Намењене су за уништавање заштићених оклопних циљева (оклопна возила, бродови), сателита и нуклеарних бојевих глава као и балистичких ракета. Ове бојеве главе се даље деле на:
Пробојне Kinetičkog dejstva
Пробојна бојева глава
Пробојна бојева глава је намењена за уништавање циљева заштићених оклопом. Пробијање оклопа код ових пројектила постиже се искључиво чврстим телом или језгром пројектила и његовом високом брзином. У зависности од конструкцијских карактеристика, ови пројектили могу бити калибарски и (потоњи са одвојивим или неодвојивим стабилизатором), са шиљатим или тупим врхом, са балистичким врховима или без њих, безкоморни (једноделни) и коморни – са бојним пуњењем у задњем делу пројектила, које пружа додатни ефекат после пробијања оклопа (који може бити фрагментациони, експлозивни, запаљиви или комбинација фактора).
Врло сличне по структури са коморним пробојним бојевим главама су и пенетрационе и , код којих је чврсто тело дизајнирано за пробијање препрека, док главну деструктивну функцију обавља пуњење са високобрзинским експлозивом у задњем делу тела пројектила.
Подкалибарна бојева глава нема експлозивно пуњење; њено пробојно дејство заснива се на кинетичкој енергији чврстог пројектила високе густине. Језгра се обично израђују од волфрама или осиромашеног уранијума.
Примери муниције:
Подкалибарни пројектили: СССР/Русија: "Манго" 3БМ-44, "Свинец" 3БМ-48, "Лекало" 3БМ-44; САД: М829А1, М829А2, М829А3; Немачка: ДМ-33, ДМ-43, ДМ-53
Ракете: САД: МГМ-166, ЛОСАТ/КЕМ
Бојева глава кинетичког дејства
Бојева глава намењена за уништавање високобрзинских циљева попут балистичких ракета и сателита. Конструкцијски представља кинетички пресретач са системом самонавођења и управљачким моторима. Главни фактор оштећења је висока кинетичка енергија пресретача при директном удару (брзине судара могу достићи до 10 km/s). Поред пресретача директног удара, постоје и бојеве главе типа "кишобран" (као код ракете Патриот ПАЦ-3). Принцип рада је сличан кинетичком пресретању, али се овде користи бојева глава у облику јаких шипки спојених у једној тачки (као жице кишобрана), које се сударају са циљем.
Примери муниције:
САД: Патриот ПАЦ-3, ТХААД, РИМ-161 СМ-3, ГМД
Запаљива бојева глава
Запаљиве бојеве главе су намењене за уништавање живе силе непријатеља, уништавања његовог наоружања и војне опреме, залиха материјалних средстава, као и за изазивање пожара у зонама борбених дејстава путем сагоревања пуњења — запаљиве смеше. Њихово дејство се заснива на ослобађању велике топлотне енергије и стварању токсичних продуката сагоревања.
Постоје следеће врсте запаљивих смеша:
На бази нафтних деривата (напалма): Ове смесе имају температуру сагоревања од . Метализоване запаљиве смеше (): Праве се од нафтних деривата уз додатак магнезијума или алуминијума у виду опиљака. Ове смеше имају повишену температуру сагоревања, која износи од . У смешу се могу додати и оксиданти, што омогућава да сагоревање не захтева кисеоник из ваздуха. : Састоје се од металних оксида, метала и оксиданта уз везивну супстанцу. Најчешће коришћене су гвожђе-алуминијум термитне смеше, које имају температуру сагоревања од око . Сагоревају без присуства ваздуха. Бели фосфор и пластифицирани бели фосфор: Ове смеше сагоревају на температури од , а током сагоревања ослобађају оштар и токсичан дим.
Фрагментациона и фрагментационо-фугасна бојева глава
thumb|250px|Шема високоексплозивног фрагментационог пројектила
Фрагментациона () и фрагментационо-фугасна ( бојева глава су намењене за уништавање циљева путем високобрзинског млаза фрагмената који настају приликом детонације експлозивног пуњења. Фрагменти могу бити природног или унапред одређеног облика, а такође могу укључивати унапред припремљене убојите елементе (УУЕ). Фрагменти се крећу великим брзинама, а када се користе УУЕ, брзине могу достићи и до 2 km/s.
Као што назив имплицира, у првом случају, приликом детонације експлозива формирају се фрагменти насумичног облика, док се у другом случају користи омотач са унапред обликованим зарезима (резовима) како би се формирали фрагменти унапред одређеног облика. Први тип је типичан за артиљеријске гранате и бомбе. Код употребе УУЕ, фрагменти се унапред израђују (обично од високочврстих метала) и постављају у експлозивно пуњење. Овај тип бојевих глава се најчешће користи у ракетама.
Фрагментационо-фугасна бојева глава комбинује два типа дејства — фрагментационо и фугасно. Будући да се експлозивно пуњење увек користи за активацију фрагментационих глава, свака фрагментациона бојева глава има и фугасни ефекат и може се сматрати фрагментационо-фугасном. Не постоји строго општеприхваћена методологија за разликовање између фрагментационих и фрагментационо-фугасних бојевих глава. У различитим изворима, исти тип бојеве главе може бити назван фрагментационим или фрагментационо-фугасним. У пракси, ове бојеве главе се често називају фрагментационо-фугасним бојевим главама.
Ове бојеве главе су међу најчешће коришћеним типовима бојевих глава и примењују се за уништавање готово свих врста циљева, осим подводних, подземних и веома оклопљених циљева.A. Belov «Bojeve glave raketa za uništavanje vazdušnih ciljeva», Inostrana vojna revija N2, 1987. Kopija na sajtu rbase.new-factoria.ru
Недостаци:
Немогућност примене против подводних, подземних и јако оклопљених циљева. Због релативно мале брзине фрагмената, ове бојеве главе су недовољно ефикасне против високобрзинских циљева, као што су хиперсоничне крстареће и балистичке ракете.
Примери муниције:
Ракета ваздух-ваздух (В-В): СССР: , Р-98, Р-4, Р-23, Р-40. Ракета земља-ваздух (З-В): СССР: 9К317 "Бук-М2".
Високоексплозивна фрагментациона бојева глава са кружним пољем фрагментације
Како би се повећала густина фрагмената у пољу експлозије, развијена је шема бојеве главе са кружним пољем расипања фрагмената. Конструктивно, ова бојева глава је пројектована као граната конкавне структуре, на коју се постављају унапред припремљени убојити елементи (УУЕ), а унутар ње се налази експлозивно пуњење. Детонација експлозивног материјала се постиже помоћу детонатора постављених на крајевима пуњења или употребом више аксијалних детонатора. Резултат детонације је формирање поља фрагмената у облику "резног диска". Ова врста бојеве главе се често користи у и ваздух-земља (П-З) због високог коефицијента искоришћења енергије експлозивног материјала, омогућавајући да циљ буде погођен чак и при промашају, са било које стране.
Обично, маса ових бојевих глава не прелази 10% укупне масе ракете. У зависности од угла под којим фрагменти лете, постоје два типа поља: уска и широка поља фрагментације. За формирање широког поља користе се цилиндрични или бачвасти фрагменти који омогућавају ширење фрагмената на већој површини.
Предности:
Висока густина гелера у поређењу са конвенционалним фрагментационим бојевим главама.
Недостаци:
Густина крхотина често није довољна да ефикасно уништи циљеве мале величине, попут балистичких и крстарећих ракета.
Високоексплозивна фрагментациона бојева глава са аксијалним пољем фрагментације
Ова врста бојеве главе дизајнирана је тако да приликом детонације ствара поље фрагмената усмерених напред, дуж правца кретања ракете или пројектила.
Предности:
Велика брзина судара између унапред припремљених убојитих елемената (УУЕ) и циља, нарочито када се користи против циљева који се крећу према бојевој глави (нпр. авиони на супротним курсевима), јер се брзине циља и УУЕ сабирају.