Гетеборг () други је по величини и значају град Шведске и средиште њеног југозападног дела. Град има значај изван граница државе, па се сматра петим по значају градом у Нордијским државама. Гетеборг је истовремено и једна од општина у оквиру Вестра Јеталанд округа. Данас Гетеборг има око 600 хиљада становника, а шире градско окружење више од милион.

Гетеборг је данас космополитски град и културно, привредно и управно средиште северне Европе.

Порекло назива Назив града води порекло од старогерманског племена Гота. Од њих је прво настао назив области око града, Готске () и реке на којој се град налази (). На савременом шведском име града се изговара Јтебури.

Географија Град Гетеборг се налази у југозападном делу Шведске и Скандинавског полуострва.

Град се налази на средокраћи путева између најближа три главна града: од главног града Шведске, Стокхолма, град је удаљен 470 км југозападно; од главног града Норвешке, Осла, град је удаљен 290 км јужно; од главног града Данске, Копенхагена, град је удаљен 320 км северно.

Историја Подручје Гетеборга било је насељено још у време праисторије. Прво стално насеље на датом подручју јавља се у средњем веку, али је било без већег значаја.

У 16. и 17. веку ширење граница Шведске ка западу допринело је њеном изласку на обалу Северног мора између Норвешке и Данске (тада у заједничком краљевству). Како се дати излаз јавио у области Гетеборга, положај града постаје изванредно повољан, као „прозор Шведске на Запад”. У складу са потребама, шведски краљ Густав Адолф II започео оснивање новог града на датом месту 1603. године, да би после одређених немира то и успео 1621. године.

Првих 50-ак година главна опасност по град била је од холандских надзорника, чији је утицај отклоњен 1652. године. У исто време поседи Шведске на Северном мору се шире, па град више није угрожен од блиских суседа. После тога град се полако развија у највећу шведску луку на Северном мору, а потом и у велики град и средиште власти и културе.

Нови полет Гетеборг доживљава у другој половини 19. века са доласком индустрије и железнице. Ово благостање траје и дан-данас.

Географски положај Рељеф Гетеборг се развио око ушћа реке Јете Олв (), која се овде улива у море. Град се развио са обе стране реке, у невеликој долини, која се брзо претвара у брегове. Стога је градско подручје бреговито, а надморска висина се креће 0—60 м.

Воде Гетеборг се развио на ушћу реке Јета Олв, која је отока језера Ветерн у море. Река се улива у Категат, пространи залив Северног мора. Ушће је широко, па је имало одлике природне луке, што створило услове за развој великог и важног града.

Испред Гетеборга се налази низ малих острва. Она су махом каменита, али су близу града и са изванредним условима за спортове на води. Стога су она важна викенд-одредишта градског становништва жељног одмора.

Клима У Гетеборгу клима је континентална са утицајем мора и крајњих огранака Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на дату географску ширину.

Становништво Гетеборг је данас други по величини град. Град има око 550.000 становника (податак из 2010. г.), а шире градско подручје око 950 хиљада становника. Последњих деценија број становника у граду брзо расте.

До средине 20. века Гетеборг су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво града је постало шароликије. По последњим подацима око 78% чине етнички Швеђани, док су остало усељеници. Најстарију досељеничку скупину чине Финци (7%), чије је досељавање трајало до током прве половине 20. века. Последњих година њих су претекли усељеници из Ирана (9%) и Ирака (8%).

Привреда мини|л|200п|Гетеборшка лука мини|Гетеборг и река Јета Алв мини|Улица Кунгспортвенин, главна у Гетеборгу мини|Трг Гусва Адолфа, „срце” Гетеборга Данас је Гетеборг савремени град, који по привредном значају припада самом врху међу градовима северне Европе, као једног од најразвијенијих делова Света.

Индустрија Индустрија у Гетеборгу има корене још у преради рибе и бродоградњи из 18. века. Крајем 19. века дошло до савремене индустријализације у граду. Мада данас индустрија не игра толико пресудну улогу градској привреди као до пре пар деценија, она је и данас веома присутна и високо развијена. Најважнија предузећа су "Волво", "Ериксон" и "СКФ".

Саобраћај Саобраћај је веома важан део градске привреде. Гетеборг је већ вековима важна лука Шведске, а данас и највећа у целој Скандинавији, као најближа Атлантику и западној Европи. Поред тога, град је и важно путно чвориште, раскршће путева од Стокхолма, Осла и Копенхагена. 30 км источно од града налази се и савремени аеродром Ландветер.

Терцијарни и квартарни сектор Ови сектори играју све већу улогу у градској привреди. Последњих деценија посебно се развијају трговина, услуге и туризам, као и област банкарства и стручних услуга.

Знаменитости Гетеборг, као и сваки велики град Европе, има низ знаменитости, које су неизоставан део градске културе, а значајно доприносе и градској привреди (туризам, трговина).

Град има добро очувано старо градско језгро, које је до почетка 19. века било окружено зидинама. И данас је оно смештено на вештачки насталом острву.

Од појединачних грађевина потребо је споменути: Градска саборна црква из прве половине 19. века, у стилу северњачког класицизма, Здање старог суда, зграда из 1874. године, у стилу академизма, Рибља пијаца, један од симбола града, Главна железничка станица, спој више стилова из свих епоха од 1850. године, Гетеборшка опера, савремено здање, завршено 1994. године, Универзитет у Гетеборгу, основан крајем 19. века, данас један од највећих у Скандинавији, Стадион Улеви, највећи стадион у Скандинавији.

Галерија

Референце

Спољашње везе

Водич кроз Гетеборг Goteborg.com Туристички портал Гетеборга Панораме Гетеборга Средишњи статистички завод Шведске — подаци о општинама и насељима

Категорија:Градови у Шведској Категорија:Википројект географија/Насеља у Шведској Категорија:Округ Вестра Јеталанд