Тимеа Бачински (; рођена 8. јуна 1989. у Лозани) швајцарска је тенисерка. Највећи успех постигла је у током 2015. и 2016. када се налазила међу 10 најбољих тенисерки на ВТА листи. Највиши пласман у појединачној конкуренцији јој је 9. место, на које се попела 16. маја 2016.
У каријери је освојила четири ВТА турнира, уз три изгубљена финала, у појединачној и пет турнира, уз још толико изгубљених финала, у конкуренцији парова. Од гренд слем турнира најбоље резултате остварила је на Ролан Гаросу, пошто је у два наврата стизала до полуфинала. Први пут 2015, када је изгубила од Серене Вилијамс и други пут 2017 када је од ње била боља Јелена Остапенко. Оба пута је губила од каснијих шампионки. Најбољи резултат на Вимблдону, остварила је 2015. када је стигла до четвртфинала.
На турнирима из највише премијер категорије, најбољи резултат постигла је у Пекингу, где је 2015. стигла до финала у ком је изгубила од Гарбиње Мугурузе. Уласком у финале Пекинга, Бачински је постала прва Швајцаркиња која се нашла међу 10 најбољих тенисерки света, још од Мартине Хингис из 2007.
У пару са Мартином Хингис је освојила сребрну медаљу на Олимпијским играма 2016. у Риу де Жанеиру. Представљајући Женску тениску репрезентацију Швајцарске, два пута је стизала до полуфинала Фед купа. Однос победа и пораза у мечевима Фед купа јој је 28:22. Фед куп - Тимеа Бачински приступљено: 27. април 2020.
Приватни живот
Бачински је рођена 1989. у Лозани. Њен отац, Игор, је некадашњи тренер из Румуније. Мајка, Сузана, је зубарка из Мађарске. Оба родитеља су јој мађарског порекла. Има брата, Данијела, који је наставник музике и члан рок бенда -{ The Evpatoria Report}-, и две сестре, Софи (музичарка) и Мелинду. Детињство је провела у Санту Мареу, у Румунији.
Тенис је почела да тренира са 5 година на наговор оца, који је сматрао да је желео да Тимеа оствари успех већ на дечијим турнирима. Једном приликом, Бачински је изјавила да је озбиљно замерила оцу што ју је терао да се бави тенисом и да се отуђила од њега након што се развео од њене мајке, али да је у међувремену развила страст према такмичарском тенису. Тениски идол била јој је Моника Селеш.
Тениска каријера
2003—2006. Почеци
Током јуниорске каријере стизала је до три полуфинала гренд слемова. Први пут стигла то јој је пошло за руком на Аустралијан Опену 2004. Тада је од ње била боља Шахар Пер. Исте године понавља овај успех на Ролан Гаросу, где је у борби за финале зауставља Мадалина Гојнеа. Коначно, на Аустралијан Опен 2005, у полуфиналу губи од Викторије Азаренке.
У периоду 2003. и 2004. године освојила је 3 ИТФ турнира из ниже и средње категорије. Године 2005. имала је свој деби за Репрезентацију Швајцарске, када је донела оба бода свом тиму. Направила је изненађење победивши знатно искуснију и боље рангирану Мартину Суху.
Свој пробој на ВТА тур имала је 2006. када је као квалификанткиња на турниру 1. категорије у Цириху, направила велико изненађење избацивши 15. тенисерку света, Анастасију Мискину, а одмах затим и 17. Франческу Скјавоне. У четвртфиналу губи од трећерангиране Марије Шарапове. Овај резултат поправио јој је пласман на ВТА листи за више од 50 места, и приближио је уласку међу 100 најбољих.
2007—2010. Пробој међу 100 најбољих, прва ВТА титула
Деби у главном жребу гренд слем турнира, Бачински је имала на Ролан Гаросу 2007. У првом колу је направила изненађење и победила Ђе Џенг, али у другом губи од Скјавоне у два тесна сета. Победом у првом колу и квалификацијама, Бачински је обезбедила додатних 90 бодова и тако по први пут ушла међу 100 најбољих на ВТА листи. На Ју-Ес Опену исте године убедљиво губи у 1. колу од 7. носитељке Нађе Петрове. Захваљујући специјалној позивници организатора, поново се нашла у главном жребу турнира у Цириху, али губи већ у 1. колу од 25. тенисерке света, Аљоне Бондаренко. Због неодбрањеног четвртфинала од прошле године, Бачински пада за више од 30 места на листи и сезону завршава на 120. месту.
250px|мини|лево|Тимеа Бачински на Вимблдону 2008.
Њен пласман на ВТА листи се значајно поправио током 2008. Успела је да се пласира у главни жреб Аустралијан Опена и прође прво коло. У другом колу губи неизвестан меч од Сање Мирзе са 1:6, 6:4, 5:/. За Бачински је посебно било важно учешће на турниру 2. категорије у Антверпену. После проласка кроз квалификације, састала се у четвртфиналном мечу против 8. тенисерке на ВТА листи, Данијеле Хантухове. Словакиња јој је предала меч, при вођству Бачински од 4:1 у трећем сету, те она тако долази до своје прве победе над тенисеркама из првих 10 на ВТА листи. У полуфиналу успела је да узме први сет актуелном светском „броју 1”, Жистин Енан, али губи наредна два, за коначних 6:2, 3:6, 3:6. Након тога, на турниру 3. категорије у Стразбуру, успела је да победи неколико високорангираних тенисерку, укључујући Јелену Докић и Аљону Бондаренко. У мечу за финале губи од Анабел Медине Гаригес у два сета.
На Ролан Гаросу и Вимблдону стиже до других кола, у којима губи од Пати Шнидер и Јелене Дементјеве. После победа над Вирџинијом Разано и Латишом Чан у првим колима Ју-Ес Опена, Бачински је себи по први пут обезбедила пласман међу 50 најбољих. У трећем колу губи од седме тенисерке света, Динаре Сафине у 3 сета. Годину завршава на 53. месту ВТА листе, иако јој је најбољи пласман током сезоне био 48. позиција.
Прва половина 2009. пролази без већих успеха за Бачински, те она веома брзо бележи велики пад и испада из првих 100 на ВТА листи. Због тога, поново мора да игра квалификације за све веће турнире. Први значајан резултат постиже на међународном турниру у Прагу. После победа над Магдаленом Рибариковом, Стефани Фегеле и Карлом Суарез Наваро губи у полуфиналу од 1. носитељке, Франческе Скјавоне. Исти успех поновила је на турниру у Истанбулу. У четвртфиналу је направила изненађење и поразила Уршулу Радвањску са 6:0, 6:1, што је уједно њена најубедљивија победа над неком тенисерком у досадашњој каријери. У полуфиналу губи од Рускиње Вере Душевине.
У октобру 2009. Бачински долази до своје прве ВТА титуле, на турниру у Луксембургу. На путу до трофеја Бачински је редом побеђивала: Џули Колин, Катарину Среботник, Роберту Винчи, Јанину Викмајер и коначно у финалу Забине Лизики са 6:2, 7:5.
Титулом у Луксембургу, Бачински је освојила нових 280 ВТА бодова и поново значајно напредовала на листи. Сезону је завршила на 54. позицији ВТА листе.
У 2010. Бачински наставља у сличној форми и постиже сличне резултате. Први већи успех на турнирима из највише премијер мандатори категорије, постиже на Отвореном првенству Мајамија. Приредила је велико изненађење победивши 8. носитељку, На Ли са 6:4, 4:6, 7:6 у другом колу. У трећем колу била је боља од Полоне Херцог, док у мечу за четвртфинале губи од Јанине Викмајер са убедљивих 0:6, 1:6.
До другог ВТА финала, Бачински долази у Нирнбергу. У борби за трофеј губи од Јулије Гергес са 1:6, 4:6. Гергесовој се реванширала у првом колу Пекинга, а након тога са истог турнира избацила Викторију Азаренку и Јелену Веснину, да би је у четвртфиналу зауставила Шахар Пер. Овим резултатом Тимеа долази до 37. позиције на ВТА листи.
Током 2010. Бачински је освојила 3 ВТА турнира у конкуренцији парова и пробила се међу 100 најбољих.
20011—2014. Повреда стопала и велики пад
У пролеће 2011. Бачински је претрпела тешку повреду стопала. Како би се опоравила, била је приморана да се повуче са свих турнира почев од Отвореног првенства Мајамија, па до краја сезоне. Пауза од 10 месеци изазвала је вртоглав пад и Бачински се у тренутку повратка нашла ван првих 300 на ВТА листи.
мини|Бачински у 1. колу Евроафричке зоне Фед купа 2011.
На терен се вратила у фебруару 2012, представљајући Репрезентацију Швајцарске у мечу Фед купа, против Аустралије. Очекивано је изубила свој меч против 5. тенисерке света, Саманте Стосур. Искористила је заштићени ренкинг да се појави у главном жребу на неколико већих турнира. Пошто је једину победу остварила у Индијан Велсу против Ен Кеотавонг, веома брзо је спала на поновно играње ИТФ турнира.
Имала је прилику да искористи заштићени ренкинг и наступи на Олимпијским играма у Лондону, али се одлучила да их прескочи из личних разлога. Пошто су неуспеси наставили да се нижу, а пласман на ВТА листи да пада све ниже и ниже, Тимеа је донела одлуку да престане да се бави тенисом. Почела је да ради по ресторанима и кафићима док се спремала да упише школу хотелијерски менаџмент.
У мају 2013, Бачински је добила мејл којим је обавештена да испуњава услове да се такмичи у квалификацијама за Ролан Гарос, који се одржавао за пар дана. Без икакве припреме, узела је неколико слободних дана на послу и одвезла се од Лозане до Париза. Изгубила је свој први меч против Канађанке Шерон Фичман, али јој се вратила страст за такмичењем и одлучила је да се врати професионалном игрању тениса. Убрзо је унајмила Димитрија Завијалова, бившег тренера Станисласа Вавринке, и са њим озбиљно почела да ради на свом повратку у светски тениски врх.http://letstalktennis.org/bacsinszky-i-had-given-up-on-tennis/
Као бивша шампионка Луксембурга, добила је специјалну позивницу за учешће у главном жребу турнира. Губи у 1. колу од 12. на листи, Слоун Стивенс.
У 2014. годину, Бачински улази као 240. тенисерка света. Са неколико финала и освојених ИТФ турнира веома брзо поправља свој пласман и враћа се на ВТА тур. На турниру у Есторилу, после успешно преброђених квалификација побеђује 3. носитељку Саманту Стосур резултатом 6:4, 6:0. На Ролан Гаросу такође пролази квалификације и стиже до 2. кола у ком губи од Карле Суарез Наваро у три тесна сета. На Вимблдону стиже корак даље, пошто је у 3. колу зауставља 5. тенисерка света, Марија Шарапова. Победама у првим колима грен слемова, Бачински обезбеђује себи повратак међу 100 најбољих.
Турнир који јој доноси прекретницу у каријери је Отворено првенство Вухана 2014. У прва два кола побеђује Фегеле и Макарову, али право изненађење прави у 3. колу када у 2 сета избацује 4. тенисерку света, Марију Шарапову. У четвртфиналу је пружила добар отпор Каролини Возњацки и узела јој први сет, али Данкиња добија наредна два за коначних 6:4, 2:6, 3:6. Успехом на турниру у Вухану, Бачински се поново пробија међу 50 најбољих. Две недеље касније, у Луксембургу осваја своју четврту ВТА титулу у конкуренцији парова.
Сезону завршава на 48. позицији ВТА листе.
2015. Улазак међу 10 најбољих, најуспешнија сезона
Сезона 2015. била је најуспешнија за Бачински. Тада је по први пут ушла међу 10 најбољих на свету и стигла до полуфинала гренд слема.
Већ на првом турниру, у Шенџену постиже велики успех. У четвртфиналу избацује Веру Звонарјову, а затим у полуфиналу 4. тенисерку света, Петру Квитову. У мечу за титулу губи од трећепласиране, Симоне Халеп. Са добрим резултатима наставља и на Аутралијан Опену. У првом колу прави ново изненађење и избацује 15. носитељку и бившег светског броја 1, Јелену Јанковић. У трећем колу је зауставља Гарбиње Мугуруза.
мини|лево|Тимеа Бачински на Ролан Гаросу 2015.
Наступила је за Швајцарску у мечу Фед купа против Шведске и донела оба бода својој репрезентацији.
У наредне две недеље Бачински је освојила две титуле. Прву на турниру у Акапулку и другу у Монтереју. Оба пута је у финалу била боља од Каролин Гарсије. На путу до ова 2 трофеја остварила је неколико победа над високорангираним тенисеркама, међу којима су: Сара Ерани, Јанина Викмајер, Уршула Радвањска, Јохана Ларсон и Лесија Цуренко. Са ова два трофеја, Бачински по први пут улази међу 30 најбољих.
Наставља са добрим партијама и на Отвореном првенству Индијан Велса. После победа над Јекатарином Макаровом и Елином Свитолином губи у четвртфиналу од актуелног светског броја 1, Серене Вилијамс, која прекида Тимеин најдужи победнички низ у каријери, од 15 победа.
У мечу плеј-офа за Светску групу 1, Фед купа, нанела је два тешка пораза сестрама Радвањским. Првог дана била је боља од Уршуле Радвањске са 6:2, 6:1, а другог дана још убедљивије победила 9. тенисерку света, Агњешку Радвањску са 6:1, 6:1.