мини|десно|300п|Совјетска поштанска марка из 1965.
Антонов Ан-22 Антеј () је четверомоторни турбоелисни тешки транспортни авион, носивости до 60 тона. Конструисан је у Авијацијском научно-техничком комплексу „Антонов“ у Кијеву. Њамењен је да преноси тешке терете великих габарита, оклопне десантне јединице и трупе у Совјетском ратном ваздухопловству, а може да се користи и у цивилне сврхе. То је први совјетски широкотрупни авион и највећи турбоелисни авион на свету.
Светску премијеру имао је на аеромитингу у Ле Буржеу већ 15. јуна 1965. године.
Историја и развој
У касним 1950-им, Совјетски Савез тражи велики војни транспортни авион за допуну лакшим Антонов Ан-8 и Антонов Ан-12. Крајем 1960. године, покренут је оригинални пројекат, познат као АН-20. То је четворомоторни висококрилац, уједно и први широкотрупни авион на свету.
мини|300п|Први прототип Ан-22, на слици је 1991. године на Гостомељ аеродрому
Прототип, сада већ означен Ан-22, је показан 18. августа 1964. године, а први лет „Антеја“ је изведен 27. фебруара 1965. Био је предвиђен за војни транспорт, с могућношћу превоза свих врста тенкова и ракета у совјетском наоружању. Поставио је неколико, пажње вредних, светских рекорда признатих од Међународне ваздухопловне федерације.Јелка Венишник-Ерор, Ђорђе Милановић: Илустрована историја ваздухопловтва - савремени Икари, „Вук Караџић“, Београд 1989. Прототип је добио име Антеј (Антеус) и после четири месеца од првог теста летења, приказан је у јуну 1965. на аеромитингу у Паризу. Сви ваздухоплови изграђени су у Ташкентској фабрици авиона, а прва војна испорука је била ваздушном крилу авиобази Иваново 1969. године. мини|300п|Пилотска кабина Ан-22
Авион је пројектован као стратешки транспортер, дизајниран специјално да се прошири Совјетски десантни потенцијал. (да лети са тадашњим новим БМД-1 десантним оклопним возилима). Ан-22 у складиште може да прими четири БМД-1, у односу на само један у Ан-12. мини|300п|Теретна кабина Ан-22
Овај велики теретни авион има распон крила од 64,40 -{m}-, дужину 57,8 -{m}-, опремљен је с четири турбо-елисна мотора Кузњецов од по 11 185 -{kW}- (15 000 КС) с двоструким елисама што му је омогућавало постизање максималне брзине од 740 -{km/h}- и долет од око 5 000 -{km}-, носивост око 80 тона.
Такође има способност полетања са неприпремљених, неасфалтираних, и кратких писта. Ово се постиже четири пара контра-ротирајући елиса, сличних онима на Туполев Ту-114. Мотори генеришу значајан потисак, и производе узгон над крилима и на великим дуплим прорезима на закрилцима. Стајни трап је ојачан за грубе подлоге, у раним верзијама притисак пнеуматика може се променити у лету за оптимално слетање, иако је та функција је уклоњена у каснијим моделима.
мини|десно|250п|Контраротирајући турбоелисни мотор Кузњецов НК-12МА на аеромитингу МАКС поред Москве, 2009. године
Ан-22 прати традиционални дизајн са високо монтираним крилима изнад трупа. Располаже великим теретним простором, димензије 33 m дужине и корисне запремине 639 m³. Предни део трупа, кабина је у потпуности под притиском и обезбеђује простор за 5 до 8 посаде и до 28 путника, али је терет простор је под притиском само 0,245 бара. Ово омогућава да се задња теретна врата отворе током лета, за искрцавање десанта. Као и Ан-12, авион има кружни попречни пресек трупа.
мини|десно|300п|Два вертикална стабилизатора на репу авиона и рампа теретног простора за искрцавање технике 1967. године
Ан-22 има општи изглед проширене верзије раније Ан-12, осим што је опремљен дуплим репним стабилизатором. Ово даје боље перформансе и смањује висинско ограничење за хангаре. Такође треба споменути велики учинак смањења притиска масе на врху сваког репа.
Варијанте
мини|десно|300п| Стаклени нос Ан-22, музеј авијације Моњино Ан-20 - први прототип Три оригинална су прототипови изграђене у Антоновој фабрици у Кијеву, са стакленим носом.
мини|десно|300п|Три Ан-22 у аеромузеју Мигалово поред Твери Ан-22 Почетна производња варијанта са спољним системом старта мотора, 37 је направљено у Ташкенту.
мини|десно|300п|Ан-22А Руског ратног ваздухопловства Ан-22А Побољшана варијанта са способносћу сопственог старта мотора, модификован електрични систем, ажурирани су радио и навигацију опрема. 28 их је произведено у Ташкенту.
мини|300п|Три вертикална стабилизатора Ан-22ПЗ рег. бр. UR-64459 Ан-22ПЗ Конверзија два АН-22с да носе крила секције трупа авиона или крила Антонов Ан-124 или Антонов Ан-225 напољу изнад трупа. Опремљен је са трећим вертикалним стабилизатором.Gordon, Komissarov and Komissarov Air International January 2006. pp. 35–36. мини|справа|300п|Ан-22 «амфибија» Неколико других Ан-22 варијанти су пројектовани и изграђени у АНТК Антонов, али никада нису ушли у серијску производњу. Пре свега амфибијски, као балистичка ракетна платформа. Затим са нуклеарним реактором, са шириким трупом пречника 9,6 m и Ан-122 носивости 120 тона.
Предложена је и верзија цивилног путничког авиона, са две палубе, способна за седење 724 путника, али није изграђена.Ан-22 амфибия (Поређења ради, типичан Боинг 747 може носити 400-500 путника.)
Референце
Литература
Категорија:Цивилни авиони Категорија:Транспортни авиони Категорија:Антонов