Пројектна шема примене магистрале података MIL-STD-1553B, на Новом авиону.|десно|мини|400пMIL-STD-1553 је војни стандард усвојен од стране Министарства одбране Сједињених Америчких Држава, који одређује механичке, електричне и функционалне карактеристике магистрале преноса података. Првобитно је стандард био намењен као магистрала података за коришћење на војним авионима, али је касније постао уобичајени стандард и за свемирске бродове, војне и цивилне намене. Уз стално побољшање и развој авионских система, уведена је дигитализација. Међутим, комуникација је даље остала веома компликована између авионске опреме, различитог хардвера и пооштрених захтева, интерфејс је морао задовољавати те веома тешке услове. Поседује више физичких слојева (обично два) избалинсиране удвојене линије, са временском поделом мултиплексирања, протокол команда / одзив полудуплексном, а може пренети информације и до 30 удаљених уређаја. Верзија MIL-STD-1553 преноси сигнале оптичким кабловима, уместо класичним електричним као MIL-STD-1773.
Америчка војска и влада су усвојили стсндард MIL-STD-1553 у августу 1973. године, а први пут је примењен на ловцу F-16 Фајтинг Фалкон. Затим брзо следе други авиони, укључујући F/A-18 хорнет, F-15 игл итд. Сада се овај стндард широко користе у свим областима борбене технике америчке војске, а усвојен и од стране алијансе NATO, као STANAG 3838 AVS. STANAG 3838 AVS, користи се у Британнској војсци у облику Def-Stan 00-18 Part 2. Примењен је на авионима Панавија торнадо, BAE системс хок и заједно са STANAG 3910, на Јурофајтер тајфун. На шведском авиону JAS 39 грипен користи се MIL-STD-1553B, а такође на руском авиону МиГ-35 примењен је MIL-STD-1553. На неким новијим америчких пројектима замењен је стандард МИЛ-СТД-1553, новим IEEE 1394. Историја Брзим развојем ваздухопловства и укупне технологије, летелице су постајале све сложеније, са увећавањем броја примењених уређаја, функциија, а код борбених и оружја. Пилот је временом био све више загушен обавезама и оптерећен неопходним информацијама и радњама, посебно, у борбеним авионима. То је покушавано да се решава удвајањем посаде, али то није дало потпуне резултате, поготово не за дужи период даљег развоја. Комуникација између авионске опреме, различитог хардвера и захтева и даље је остала веома компликована, те је расположиви интерфејс тешко и недовољно задовољавао те различите услове. У функцији поједностављења ове проблематике, развијана је магистрала података, која за све време непрекидно обезбеђује, без кашњења, поуздану међусобну комуникацију различитих електронских уређаја и система. Стандард магистрале података, развијан је под покровитељством Министарства одбране Сједињених Америчких Држава, од 1968. године. Прва верзија станарда је MIL-STD-1553A, објављена је 30. априла 1975. године. Савременија верзија је MIL-STD-1553B, објављена је 21. септембра 1978. године. Прва њена оперативна примена је била на ловцу F-16 Фајтинг Фалкон. Затим убрзо следи шира примена и на друге авионе, укључујући и новије у источним земљама.
Дигитална интерна команда са временском поделом / многоструким одзивима, магистрала података МИЛ-СТД-1553, постала је један од основних алата који се данас користе за интеграцију преноса функционалних сигнала у оружаним системима. Стандард описује начин комуникације и електрични потребни интерфејс за подсистеме, који су прикључени на магистралу података.
МИЛ-СТД-1553 је управљачка интерна дигитална саобраћајница између свих уређаја и система војних средстава (првенствено летелица), временском поделом / одзивом вишеструког преноса сигнала, постао је један од основних алата који се данас користе за интеграцију преноса међусобне комуникације уређаја и система у оружаним системима. Стандард описује начин комуникације и електричне потребе интерфејса за подсистеме који су прикључени на магистралу података. Интеграцијом система и њихових функција преко магистрале података стичу се велике могућности фузије сигнала сензора и примене савремених техника аутоматизације, у циљу усклађивања функција свих уређаја у управљању комплетним системом. Летелица и пилот постају све ближи крајњем циљу, „стапања“ у јединствен систем.
Ревизија Стандард MIL-STD-1553B, заменио је ранији MIL-STD-1553A. Основна разлика између 1553A и 1553B је увођење стриктније ревизије. Уведена су решења, која генерално задовољавају све опције, а да их корисник не дефинише према потреби. Утврђено је, када се изостави нека ставка, да није било координације у употреби. Тада хардвер и софтвер морају бити репројектовани за сваку нову примену. Примарни циљ је био са 1553B да се генерално оствари флексибилност без прављења новог пројекта, за сваког новог корисника. То је постигнуто одређивањем електричног интерфејса експлицитно тако да буде сигурна потпуна компатибилност између пројеката различитих произвођача.
Физички слој Магистрала података се састоји од пара проводника са импедансом од 70-85 Ω, при радној учесталости од 1 MHz. Када се користи кружни конектор, његов централни контакт служи као прикључак кодираног сигнала манчестер кодирања. Предајници и пријемници су повезани на магистралу помоћу изолационих трансформатора, а искључују се помоћу пара изолационих отпорника или опционо спојних трансформатора. На овај начин се умањује утицај кратког споја и искључује се могућност да магистрала проводи струју унутар ваздухоплова. Манчестер кодирање се користи како би се постигла синхронизација са једне стране и пренос података са друге на истом воду како би се елиминисала било која једносмерна компонента сигнала (које трансформатор не пропушта). Проток је 1 мегабит у секунид (односно један бит по микросекунди). Укупна прецизност и дугорочна стабилност протока је специфицирана за опсег од ±0.1%; при чему краткорочна стабилност синхронизације мора бити унутар опсега ±0.01%. Излазни напон трансформатора, мерен од врха до врха промене, износи 18-27V.
Магистрала може бити урађена са дуплом или троструком редундансом користећи умножене водове, при чему су сви уређаји повезани на сваки примерак умножавања. Предвиђено је да се укључи нови управљач магистрале, у случају да тренутно главни управљач откаже. Обично резервни/додатни рачунар за команде лета надгледа главни рачунар, као и даваче, преко главне магистрале података. Савремене верзије магистрале користе оптичка влакна, што подразумева мању масу и бољу отпорност на електромагнетске сметње изазване интерференцијом, укључујући EMP (електромагнетне импулсе). Последња претходна (бивша), верзија је позната као MIL-STD-1773. Примењена као 1773 има двоструку брзину протока од 1 Mb/s или 20 Mb/s.
Протокол преноса Систем MIL-STD-1553 преноси вишеструке податке, управља командом преноса до удаљених прикључака, који су заједно повезани на магистралу података. Јединственом путањом преноси податке између команде и свих тих удаљених пратећих прикључака. Може бити један или више приказивача повезаних са магистралом података, али они не смеју никако да учествују у преносу података, а користе се само за њихово снимање и анализу. Примењује се вишак преноса, неколико података умножено у неколико пута, двоструко и троструко, због обезбеђења високе поузданости. Све трансмисије магистрале података су доступне командама преноса и све су повезане на удаљене прикључке. Поруке се састоје од једне или више 16-битних речи (команда, података, или статус). Са 16 бита, колико садржи свака реч, преносе се поруке помоћу манчестер кода, где се сваки бит преноси као високи 0,5 μs и низак 0,5 μs за логичан 1, а ниске и високе секвенце за логично 0. Свакој речи претходи синхронизација учесталости са 3 μs (1.5 μs ниски плус 1.5 μs за податак високе речи и обрнуто за командне и статусне речи, које не могу да се јављају у манчестер кода) и праћено одговарајућем битом парности. Практично свака реч може се сматрати као 20-битна: 3 бит за синхронизацију, 16 бита за корисна носивост и 1 бит за непарно управљање поређењем. Речи у оквиру поруке се стално преносе и мора да постоји јаз између њих минимум од 4 μs. Међутим, овај простор (јаз) између-порука може бити често и много већи од 4 μs, чак и до 1 ms са неким старијим управљачем преноса. Уређаји морају да почну да емитују свој одговор на важећу команду у току 4-12 микро секунди, а сматра се да нису примили команду или поруку ако нема одговора у року од 14 микро секунди.
Сва комуникација (пренос података и команди) магистралом података управља се на тај начин што се шаљу команде за пријем или се шаљу подаци свим удаљеним прикључцима. Редослед командних речи, које чине једну команду, има облик: <пошиљалац>.<командна реч(прималац)>, сличан нотацији коришћеној у "комуницирању једноличним преносом". У случају комуникације од команде преноса до удаљеног прикључка је: надређен.команда(прикључак) → приказивач.статус(надређен) → надређен.подаци(прикључак) → надређен.команда(прикључак) → приказивач.статус(надређен) Комуникација међу прикључцима је: надређен.команда(прикључак_1) → прикључак_1.статус(надређен) → надређен.команда(прикључак_2) → прикључак_2.статус(надређен) → надређен.команда(прикључак_1) → прикључак_1.подаци(прикључак_2) → надређен.команда(прикључак_2) → прикључак_2.статус(надређен)
То значи да током преноса, комуникацију почиње команда преноса. прикључци и прикључени уређаји (системи) не могу започињати пренос података према себи. У случају да је нпр, на прикључку собна температура, редослед пренеса је: Примена или функција у подсистему иза интерфејса прикључака (нпр прикључак1) региструје податке који треба да се пренесу (предају) на одређену под-адресу (амортизер података). Време, у коме су ови подаци регистровани на под-адреси, није нужно везано за време преноса, иако интерфејс осигурава да се делимично ажурирани подаци не емитују. Команда преноса шаље инструкције на удаљене прикључке, који су одредиште података (нпр прикључак2) за одређену под-адресу, а затим инструкције прикључак1 за пренос од предајника под-адреси, наведеној у инструкцији. прикључак1 преноси статус реч, што указује на његов тренутни статус, као и податке. Команда преноса прима статус речи прикључка1 и уверава се да је наредба валидна за пренос и примљена је без проблема. Прикључак2 прима податке заједничке магистрале података, записује о одређеној добити са под-адресе и преноси њихове статус речи. Применом подсистема, иза прикључка, интерфејс омогућава приступ подацима. Опет, временско усклађивање овог читања није нужно везано за време преноса. Команда преноса прима статусну реч прикључка2 и уверава се да је наредба валидна за пренос и примљена је без проблема.
Међутим, ако удаљени прикључак не пошаље свој статус, очекиване податке или указује на проблем кроз постављање битова грешке на статусној речи, преносна команда може поновити пренос. Неколико опције су на располагању за такве покушаје, укључујући хитну обнову (на другом податку преноса небитног пара података преноса) као и каснију обнову (у истом преносу), у низу преноса.
Секвенце обезбеђују да прикључак функционише и да може примати податке. Статусна реч на крају низа преноса података потврђује да су подаци примљенљиви и да је резултат преноса података прихватљив. То је та секвенца која даје стандарду МИЛ-СТД-1553 високи интегритет.