Историја Румуније у ширем смислу представља историју географског подручја данашње Румуније и народа који су на њему живели. У ужем смислу, историја Румуније је историја модерне државе Румуније која је настала 1859. године уједињењем Влашке и Молдавије под кнезом Александром Кузом.
Праисторија и стари век мини|лево|Антропоморфна фигура Трипољске културе 200п|мини|Римска провинција Дакија Најстарији археолошки споменици на територији данашње Румуније потичу из средњег палеолита. У румунској пећини са костима пронађени су најстарији остаци људи у Европи, стари 40.000 година. Становници Румуније у епохи неолита били су насељени углавном око Дунава. Бавили су се ловом и риболовом, примитивном земљорадњом и сточарством. Живели су у матријахалним општинама. На просторима Румуније се од 4500. до 3000. године п. н. е. простирала Трипољска култураJohn Noble Wilford (1 December 2009). "A Lost European Culture, Pulled From Obscurity". The New York Times (30 November 2009).. Почетком 2. миленијума п. н. е. становници Румуније улазе у бронзано доба. Преовлађује патријархат. Земља се обрађује плугом, развијају се занати, бесне међуплеменске борбе, утврђују се насеља. У 7. веку п. н. е. становништво је овладало техником обраде гвожђаВојна енциклопедија, том 8. стр. 243.. Од 6. века п. н. е. па до нове ере у области Црног мора са истока долазе скитска номадска племена која знатно утичу на развој оружја староседелачких племена Румуније. Од 4. века п. н. е. јача утицај Гета и Дачана које спомиње и Херодот у својој историји. До краја 1. миленијума Дачани, који су асимиловали Гете, стварају моћну робовласничку државу са центром у ТрансилванијиThe Geography of Strabo. Упадима преко Дунава Дачани стално прете источним границама Римског царства, а на северозападној обали Црног мора пљачкају грчке градове. Римљани су често предузимали походе против Дачана, али су сви њихови напади изведени до краја 1. века н. е. завршени неуспехом. Римски цар Трајан (98-117) успео је да их покори 105. године у тзв. Дачким ратовимаКасије Дион; Римска историја LVIII. Последњи дачски краљ Децебал извршио је самоубиство.. Две године касније је на територији некадашње државе Дачана формирана провинција Дакија. Староседеоци су углавном истребљени и депортовани. На њихово место дошли су римски колонисти из свих крајева Царства. Главни град провинције био је Сармизегетуза, касније назван Улпија Трајана. Међутим, Дакија се налазила на крајњем североистоку Римског царства те ју је било тешко бранити. Током владавине цара Аурелијана, године 271. п. н. е, Дакију напушта римска војска и знатан део романизованог староседелачког становништва. Крајем 3. века на територију Румуније упадају Готи и ГепидиTeodor, Dan Gh. (1995), Istoria României de la începuturi până în secolul al VIII-lea 2, Bucureşti. стр. 294–325, потом Хуни и АвариIliescu, Vl.; Paschale, Chronicon (1970), Fontes Historiae Daco-Romanae II, Bucureşti. стр. 363, 587. У 5. веку јављају се словенска племенаBóna, István (2001), "Columbia University Press", in Köpeczi, Béla, History of Transylvania: II.4. The Period of the Avar Rule 1, New York: Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, касније Бугари, у 9. веку Мађари, а у 11. веку КуманиXenopol, Alexandru D. (1896), Histoire des Roumains i, Paris. стр. 168 и ПеченезиConstantine VII, Porphyrogenitus (950), Constantine Porphyrogenitus De Administrando Imperio, Constantinople.
Средњи век
200п|мини|Средњовековни румунски замак Бран
Историја Румуније од одласка римског становништва до 13. века није довољно позната. Зна се да је у периоду од 10. до 13. века постојало низ државица феудалног типа (кнежевине, војводства, жупанати). У 13. веку Румунију пустоше Монголи у свом походу на источну Европу. Заједно са Румунијом је опустошена и област Молдавије. Од 11. до 13. века Трансилванија постепено прелази под власт угарских краљева. Сем Словена, народи који упадају у Румунију се ту не задржавају већ се селе на запад, у богатије и насељеније пределе. Зато не остављају готово никаквог трага на романизовано становништво које је у Румунији остало након одласка Римљана. До 13. века формиране су две сродне народности: влашка и молдавска. У наредном веку, асимилујући суседе, Власи и Молдавци образују две независне државе: Влашку (око 1324) и Молдавију (1359). Ове државе најпре су биле вазали Угарске.
200px|мини|лево|Влад Цепеш
Основни извор за рану историју Влашке јесте хроника из 16. века. Под Басарабом I (око 1324-1352) Влашка се победом над Карлом I Анжујским код Посаде 1330. године ослободила вазалног односа према Мађарској и припојила је део Трансилваније који је до тада био под мађарском контроломŞtefănescu, Ştefan (1991), Istoria medie a României I, Bucharest. стр. 114. Влашка је још више учврстила своју самосталност током владавине Александруа Басараба, али је убрзо потом поново приморана да призна суверенитет Угарске. Феудални систем установљен је током владавине првих владара. Користећи се борбама око мађарског престола, Јован Мирча (1386-1418) успева да поврати самосталност Влашке. Експанзија Османског царства угрозила је Влашку. Власи су 1396. године учествовали у бици код Никопоља, а према неким изворима су учествовали и у Косовској бици (1389). И поред победе над Османлијама у бици на Ровинама (1395) Мирча је приморан на плаћање данка султану. Од 1411. године Влашка је вазал Османског царства, али је сачувала своје територије, интегритет и религију. Известан напредак у јачању независности постигнут је крајем 15. века, под владавином Влад Цепеша, али је након пораза Угарске на Мохачу 1526. године Влашка поново пала под власт ПортеKöpeczi, Béla, ed. (2001), "Columbia University Press", History of Transylvania: IV. The First Period of the Principality of Transylvania (1526–1606) 1, New York: Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences. Молдавија је свој врхунац достигла током владавине Стефана III (1457-1504)Marek, Miroslav, Rulers of Moldavia: Mushati family. Била је то неуобичајено дуга владавина за средњи век. Био је веома успешан владар и војсковођа; изгубио је свега две од четрдесет осам битака које је водиоM. Barbulescu, D. Deletant, K. Hitchins, S. Papacostea, P. Teodor, Istoria României (History of Romania), Ed. Corint, Bucharest. . Највећу битку водио је 1475. године код Васлуја против Османлија. Подигао је 48 цркаваOrthodox Church in America, St. Stephen the Great - Commemorated on July 2. Молдавија је, као и Румунија, у 16. веку постала вазална држава Османског царства.
Нови век 200п|мини|Мапа Европе након Вестфалског мира 1648. године Представник влашке аристократије, Михај Храбри (1593-1601), покушао је 1594—5. године ослободити Влашку у савезу са Молдавијом и Трансилванијом. Покушај је завршен неуспехом јер Михај није успео привући сељачке масе. И поред тога, Михај је остао упамћен по томе што је први покушао да уједини румунске земље: Влашку, Молдавију и Трансилванију. Кнежевина Трансилванија доживљава успон током владавине Габора Бетлена, познатог учесника Тридесетогодишњег ратаВојна енциклопедија, том 1. стр. 596.. Почетком 17. века Порта уводи нов систем врховне управе у Влашкој. Домаће владаре заменили су фанариоти, богати и утицајни Грци који су живели у цариградском предграђу ФенеруEncyclopædia Britannica,Phanariote, 2008, O.Ed.. На кнежевски престо је 10. фебруара 1716. године дошао фанариот Николаос Маврокордатос. Ратови Русије и Турске током 18. века битно су утицали на историју Влашке. Руске трупе 1769. године улазе у Влашку током једног од низа Руско-турских ратова. Миром у Кучук-Кајнарџију из 1774. године Русија добија покровитељство над Влашком, а Турска се обавезује на знатне уступке као што су смањење дажбина, аутономна права и сл. Међутим, убрзо по завршетку рата ситуација се вратила на старо. Под утицајем Грчке револуције (1821-1829) у Влашкој је 1821. године, уз помоћ хетерије, избио устанак под вођством Тудора Владимирескуа. Устанак је угушен исте годинеВојна енциклопедија, том 8. стр. 245..
Револуционарна врења 1848. године захватају и Влашку. Међутим, интервенција турске војске довела је до брзог гушења устанкаW. S. Cooke, The Ottoman Empire and Its Tributary States (Excepting Egypt), B. R. Grüner, Amsterdam, 1968. Положај Влашке према Порти није се суштински изменио све до Париског уговора из 1856. године којим је окончан Кримски рат. Влашка и Молдавија су Париским миром стављена под покровитељство Аустрије, Француске, Пијемонта, Пруске, Русије и Велике Британије, остајући и даље у вазалном односу према Турској. Две године касније је на конференцији ових држава одржаној у Паризу одлучено да се Влашкој и Молдавији призна независност и да се створе услови за њихово уједињење. Наредне године су Влашка и Молдавија изабрале Александра Кузу за заједничког владара. На конференцији у Паризу из 1861. године покровитељице и Турска ратификују избор Кузе за заједничког владара. Тиме је и формално признато уједињење Влашке и Молдавије у једну државу. Наредне године образована су и јединствена врховна политичка и управна тела чиме је уједињење дефинитивно завршено. На политичкој карти Европе појавила се Кнежевина Румунија која је и даље била вазална држава Османског царства.
Независност
200п|мини|лево|Румунске границе од 1859. до 2010. године Влада Кнежевине Румуније донела је 1864. године декрет о укидању кметства и извршила је значајне судске, финансијске и административне реформе. Међутим, здружени бојари и реакционарни део буржоазије енергично се супротстављају даљој либерализацији. Куза је приморан да се 1866. године одрекне румунског престола. Нови кнез постао је немачки принц Карл Хоенцолерн као Карол I. Спољана и унутрашња политика Румуније потчињене су интересима Аусттро-Угарске и Немачке те су бројне реформе укинуте. Сваки покушај побуне спречаван је оштрим полицијским репресалијама. Велика источна криза представља значајан моменат у историји Румуније. Румунска влада водила је тајне преговоре о савезништву и са Русијом и са Турском. Тек је 1877. године са Русијом потписала конвенцију о преласку руских трупа преко румунске територије. Тако је Русија прва држава која је признала Румунију као тактички суверену државу. Убрзо по избијању Руско-турског рата (1877–1878) Румунски парламент прогласио је независност и 21. маја је објавио улазак Румуније у рат на страни Русије. Руско-турски рат у Румунији је познат као рат за независност. Два румунска корпуса (укупно 60.000 људи) учествују на страни РусаSan Stefano Preliminary Treaty (in Russian), 1878. Румунска војска нарочито се истакла у акцијама око Плевне. Сан-Стефанским мировним уговором из 1878. године Турска је Румунији признала независност. Лука Констанца и део Добруџе ушле су у састав Румуније. Јужни део Бесарабије који је Париским миром из 1856. године предат Молдавији, враћен је Русији. На Берлинском конгресу (1878) европске државе сагласиле су се с одредбама Сан-Стефанског мираModern History Sourcebook: The Treaty of Berlin, 1878 - Excerpts on the Balkans , Berlin, 13 July 1878. Независност Румуније потврдиле су 1879. године Италија, Француска, Британија и Немачка. Следеће године Румунија је проглашена краљевином.
Краљевина Румунија