мини|300п|Симулација судара двије црне рупе. Појављују се дубоки гравитациони бунари, настаје нова црна рупа и емитују се гравитациони таласи мини|десно|250п|Дводимензионални приказ гравитационих таласа Гравитациони таласи су таласања у закривљености простор-времена и они представљају носиоце гравитационе енергије кроз простор. Постојање гравитационих таласа се не може објаснити у класичној Њутновој механици, али су они последица Лоренц-инваријантности у општој теорији релативности.
мини|300п|Гравитациони таласи у тренутку појављивања након великог праска
Гравитационе таласе је теоретски предвидео 1916. године Алберт Ајнштајн у својој општој теорији релативности, а експериментално су по први пут директно детектовани 14. септембра 2015. године у склопу пројекта -{LIGO}-, како је објављено на конференцији Националне научне фондације 11. фебруара 2016. године. Детекција гравитационог таласа за који је утврђено да потиче од двојног система две црне рупе и који је емитован пре око милијарду година, извршена је уређајем који се заснива на раду Мајкелсоновог интерферометра. Пре ове директне детекције, постојали су и индиректни докази о њиховом постојању на основу анализе масивних двојних система у свемиру, чији чиниоци могу бити црне рупе, бели патуљци, неутронске звезде.
Референце
Додатна литература
. Washington, DC.
Landau, L. D. and Lifshitz, E. M., The Classical Theory of Fields (Pergamon Press), 1987. , World Scientific, 1994. (Adam Hilger, Philadelphia).
(Princeton University Press, Princeton). Wheeler, John Archibald and Ciufolini, Ignazio, (Princeton University Press, Princeton). (Addison–Wesley, Reading, Massachusetts). (The MIT Press, Cambridge Massachuetts).
Категорија:Физика Категорија:Гравитација Категорија:Астрофизика Категорија:Црне рупе