Џакарта (, раније Батавија, Сунда Келапа, Ђакарта) главни је и највећи град Индонезије. У граду живи 10.075.310 становника (2014), а у градској агломерацији око 30.214.303 становника.Podaci o stanovništvu aglomeracije Пословне могућности Џакарте, као и могућности понуде вишег животног стандарда, привлаче мигранте са целог индонежанског архипелага, чинећи град епицентром многих заједница и култура.Markus Taylor, Tales from the Big Durian, 2009
Копнена површина града је 664 -{km²}-, са воденим површинама 740.28 -{km²}-. Град се налази у северозападном делу острва Јава. Званични назив града је Посебна престоничка територија Џакарта, -{Daerah Khusus Ibukota Jakarta}- или скраћено -{DKI Jakarta}-. Џакарта по броју становника спада у групу од 50 највећих градова на свету.
Успостављен у четвртом веку као Сунда Келапа, град је постао важна трговачка лука за Сунда краљевсто. Он је био де факто престоница Холандске Индије, која је била позната као Батавија у то време. Град је тренутно седиште -{ASEAN}- секретаријата као и важних финансијских институција, као што је Банка Индонезије, Индонезијска берза, и корпорационо је седиште бројних индонезијских компанија и међународних корпорација. Од 2017, шест -{Forbes Global 2000}- компанија има седиште у овом граду. Град је исто тако дом за две од -{Fortune 500}- компанија у 2016.
Џакарта је наведена као један од Алфа глобалних градова у извештају из 2016. агенције Глобализација и свјетска истраживачка мрежа (-{GaWC}-). На бази глобалног метро монитора агенције -{Brookings Institution}-, у 2014. години је бруто домаћи производ Џакарте био процењен на 321,3 америчких долара милијарди и економски раст је био рангиран на 34. месту међу 200 највећих градова на свету. Џакарта је расла брже од Куала Лумпура, Пекинга, и Бангкока.
Историја
Град је основан почетком 16. века као Сунда Калепа. Године 1527, град се налазио под влашћу султаната Бантам када је и добио име Џакарта.
Крајем 16. века на Јаву долазе Холанђани који су 1619. години освојили град и основали тврђаву Батавија (-{Batavia}-). Јак земљотрес је уништио град 1699. године.
У периоду од 1942. до 1945. године градом су владали Јапанци. После Другог светског рата, иако је Индонезија прогласила независност, град је заузела Холандија. Тек 1949. године град је враћен у састав Индонезије и постао њена престоница.
Имена и етимологија
Џакарта је била дом за више насеља и њихова респективна имена су: Сунда Келапа (397–1527), Јајакарта (1527–1619), Батавија (1619–1942), Дјакарта (1942–1972), и Џакарта (1972–садашњост).
Њено садашње име је изведено из речи -{Jayakarta}-. Порекло ове речи се може пратити до старог јаванског језика и ултиматно до Санскритског језика; जय -{jaya}- (победнички) и कृत -{krta}- (остварен, стечен), те се стога -{Jayakarta}- преводи као „победнички акт“, „комплетан чин“, или „комплетна победа“.
Надимак Џакарте је Биг Дуријан, по трновитом локалном воћу јаког мириса, пошто се на град гледа као на индонезијски еквивалент америчког Њујорка (Велике јабуке). У колонијалној ери, град је исто тако био познат као -{Koningin van het Oosten}- (Краљица Оријента), иницијално у 17. веку по урбаној лепоти канала Батавијског центра, палатама и уређеном распореду града. Kampen, N.F. van . Након експанзије на југ у 19. веку, надимак је у већој мери постао ацоциран са предграђима (нпр. Ментенг и области око трга Мердека ), са њиховим широким улицама, многобројим зеленим областима и вилама. "Batavia zoals het weent en lacht", (17 October 1939), Het Nieuws van den Dag voor Nederlandsch-Indië. pp. 6
Географија мини|лево| Панорама Џакарте
Град лежи на северозападу острва Јава на ушћу реке Ци Ливунг у Јавански залив који је део Јаванског мора, на површини од 662 -{km²}- земљишта те 6977 -{km²}- водене површине. Уз Дили једини је азијски главни град који се налази на јужној хемисфери.
Град Џакарта има изразито неповољан положај што се тиче надморске висине која се креће од -2 метра (испод нивоа мора) до неких 50 m надморске висине са просечном надморском висином од 8 m. Док је јужни део града брежуљкаст око 40% површине северног дела града који је поприлично раван налази се испод нивоа мора, што за време великих киша ствара проблеме са одводом воде. Уз реку Ци Ливунг која раздваја град на западни и источни део, градом теку и Песанграхан, те Сунтер. Уз све проблеме са одводном град Џакарта, због оптерећења на земљиште које ствара, тоне просечно годишње између 5 и 10 cm а у северном делу и до 20 -{cm}-. Град годинама улаже у заштитне баријере и друга решења да би се контролисала претња од продора мора у град на подручја са негативном надморском висином.
Клима
Град Џакарта се налази на подручју тропске монсунске климе са изразитим кишним монсунским раздобљем те изразито сушним раздобљем времена током климатолошке године.
Кишно раздобље траје дужи део године од новембра па до маја са врхунцем сезоне у јануару и фебруару, те у том раздобљу просечно падне око 299,7 -{mm}- кише по метру квадратном.
Климатски подаци ЏакартеМесецЈанФебМарАпрМајЈунЈулАвгСепОктНовДецГодинаПросечна температура мора -{°C (°F)}-28,0(82,0)28,0(82,0)29,0(84,0)30,0(86,0)30,0(86,0)29,0(84,0)29,0(84,0)29,0(84,0)29,0(84,0)29,0(84,0)29,0(84,0)29,0(84,0)29,0(84,0)Средњи дневни сати12,012,012,012,012,012,012,012,012,012,012,012,012,0Просечни Ултраљубичасти индекс11+11+11+11+11101011+11+11+11+11+10.8Source: Weather Atlas
Становништво
Партнерски градови
Џакарта је потписала уговоре од градском партнерству са низом градова, један од којих је Казабланка, највећи град Марока, што је потписано 21. септембра 1990. Да би се промовисало пријатељство између два града, -{Jalan Casablanca}-, једна од главних авенија позната по својим трговачким и пословним центрима у јужној Џакарти, је именована по мароканском партнерском граду. Тренутно у Казабланци нема улици именоване по Џакарти, међутим у Рабату, престоници Марока, постоји авенија која је названа по Сукарну, индонезијском првом председнику, да би се обележила његова посета 1960. године, и као знак пријатељства.
Такође у оквиру програма кооперације градова, Џакарта је успоставила партнерство са Ротердамом у Холандији, посебно у погледу интегрисаног управљања урбаним водама, укључујући развој капацитета и размену знања. Овај вид кооперације се остварује превасходно зато што Џакарта и Ротердам имају сличне проблеме; оба града леже на ниској низији подложној поплавама. Осим тога неке од њихових области су испод нивоа мора, што чини систем за урбано дренирање путем канала, брана и пумпи виталном компонентом одржавања града. Џакарта је заинтересована за примену Ротердамске стручности и искуства у управљању водама.
Азија Токио, Јапан Пекинг, Кина Шангај, Кина Сеул, Јужна Кореја Пјонгјанг Манила, Филипини Бангкок, Тајланд Ханој, Вијетнам Исламабад, Пакистан Џеда, Саудијска АрабијаЕвропа Ротердам Берлин Москва Будимпешта ИстанбулАфрика Каиро КазабланкаАмерика и Океанија Лос Анђелес Сиднеј
Туристичке атракције Стари град Трг Слободе (-{Merdeka}-) Замак из 18. века Џамија Независност (-{Istiqlal}-)
Види још Административна подела Индонезије
Референце
Спољашње везе
-{Jakarta Official Travel Website}-
Категорија:Градови у Индонезији Категорија:Википројект географија/Насеља у Индонезији Категорија:Јава