Ред и закон: Уједињено Краљевство је британска криминалистичка серија и правни телевизијски програм који се емитовао од 2009. до 2014. на ИТВ-у. Серија је прилагођавање америчке серије Ред и закон. Финансирана је од стране продуцентских кућа "Kudos Film and Television", "Wolf Films" и Universal Media Studios. у серији су првобитно глумили Бредли Волш, Џејми Бамбер, Харијет Волтер, Бен Данијелс, Фрима Еџимен и Бил Патерсон. Доминик Роуан, Питер Дејвисон, Пол Николс, Патерсон Џозеф, Џорџија Тејлор, Бен Бејли Смит и Шерон Смол придружили су се екипи у каснијим сезонама. Ово је прва америчка драмска телевизијска серија која је прилагођена за британску телевизију, а епизоде су прилагођаване по сценаријима и епизодама матичне серије.

Прва сезона је емитована 2009. године. У јуну 2014. емитер ИТВ и продуцент "Kudos Film and Television" објавили су заједничко саопштење за јавност у којем су најавили да ће пета сезона бити „последња која ће се емитовати у блиској будућности“.

Концепт

Ред и закон: Уједињено Краљевство је британско прилагођавање америчке серије Ред и закон, једног од најуспешнијих брендова америчке телевизије у ударном термину. Ред и закон: Уједињено Краљевство је смештена радњом у Лондону и има исти формат епизода изворне серије, али са одговарајућим изменама да би више личиле на енглески правосудни састав.

Прва половина се усредсређује на извршење злочина и сродну полицијску истрагу која обично кулминира хапшењем. Друга половина прати правни и судски поступак у настојању да се осуди осумњичени. Серија се мало бави позадинским причама ликова или друштвеним животима и усредсређује се углавном на њихове животе на послу.

Уводне речи су исте као и у америчкој серији сем што се уместо речи „окружни тужиоци“ користе речи „краљевски тужиоци“.

Полицијски део Током већег дела серије, увод је почињао откривањем злочина, обично убиства. Сцена обично почиње делом свакодневног живота у Лондону, можда у продавници рибе и помфрита или индијском ресторану за понети. Неки грађани би тада открили жртву злочина или би се понекад злочин догодио на јавном месту са грађанима као жртвама или сведоцима.

Полицију у серији представља Одељење за истрагу убистава градске полицијске службе (у даљем тексту ОИУ), са двојицом детектива Одељења за истрагу злочина (ОИЗ), старијим детективским наредником (ДН-ом) и млађим детективским наредником (ДН-ом) који непосредно извештавају свог шефа детектива инспектора (ДИ-а) или главног детектива инспектора (ДГИ-ја). Током прелиминарног прегледа места злочина, детективи праве прва запажања, формирају почетне теорије и упуштају се у духовиту шалу пре него што почне серијал наслова.

Детективи често имају мало или нимало добрих трагова, а можда чак и не знају идентитет жртве, али обично морају да јуре неколико ћорсокака пре него што пронађу вероватног осумњиченог. Они почињу прикупљањем доказа на месту злочина и често добијају извештај са лица места од криминалистичких службеника (КИ-а) који су већ спровели прелиминарну истрагу. Они посећују форензичког патолога ради података о узроку и времену смрти или о идентитету жртве из зубних картона или отисака прстију. Полиција такође обавештава родбину, саслушава сведоке и пратити последње познато кретање жртве разговором са породицом жртве, пријатељима, сарадницима или познатим сарадницима. Они посећују криминалистичку лабораторију у вези доказа као што су отисци прстију, ДНК и балистички налази. Затим добијају податке од сарадника који су проверили финансијску и кривичну евиденцију и жртава и осумњичених. У неким случајевима се позивају психолози или психијатри ради увида у личност, понашања или модус операндија злочинаца. Детективи затим извештавају свог надређеног који их саветује или упућује како да поступе најбоље. На пример, када су осумњичени препознати, надређени одлучује да ли има довољно за претрес или налог за хапшење, можда након разговора са КТС-ом да се види да ли је случај довољно јак и да ли је потребна подршка униформисаних службеника или наоружане полиције. Детективи потом хапсе осумњичене, понекад након потере улицама Лондона. Сцена се затим помера у просторију за саслушавање где детективи саслушавају осумњиченог(е) све док ови последњи не затражи(е) заступника који тада долази да обично саветује осумњиченог да ћути, а затим из собе за саслушавање у канцеларије Краљевске тужилачке службе где краљевски тужиоци одлучују да ли имају довољно за подизање оптужнице.

Тужилачки део Пред средину епизоде, полиција почиње да ради са тужиоцима како би извршила хапшење, мада се понекад екипа КТС-а повремено појави и раније да договори нагодбу о признању кривице или да одлучи да ли детективи имају довољно доказа за налоге за претрес и/или налог за хапшење пре хапшења осумњиченог или осумњичених и онда следи сцена суђења.

Затим ствар преузима пар краљевских тужилаца, виши (понекад се помиње и као главни) и нижи (понекад се назива и краљевски тужилац) из лондонске Краљевске тужилачке службе. Они расправљају о договорима, припремају сведоке и доказе и воде Краљевски случај на суђењу. Краљевски тужиоци раде заједно и са судском медицином, криминалистичком лабораторијом (укључујући аналитичаре отисака прстију, ДНК профилисте и балистичке аналитичаре) и психолозима и/или психијатрима (ако се окривљени изјасни о неурачунљивости) сви они могу бити потребни да сведоче на суду за тужилаштво. Полиција се такође може поново појавити да сведочи на суду или да ухапси другог осумњиченог, али већину истраге у другом делу спроводи КТС који се увек саветује са месним директором КТС-а у Лондону за савет о случају. Ако је случај веома слаб онда би полиција поново истражила.

За разлику од многих правних драма (нпр. Заступник Кавано и Рампол из Бејлија), судски поступци су приказани из угла тужилаштва при чему редовни ликови покушавају да докажу кривицу оптуженог, а не невиност. Други део обично почиње суђењем оптуженима и наставља са припремама за суђење, укључујући правно истраживање и преговоре о признању кривице. Неке епизоде ​​укључују судске поступке изван сведочења сведока, укључујући саслушања о захтевима (често у вези са прихватљивошћу доказа), избор пороте и алокуције, обично као исход споразума о признању кривице. Многе епизоде ​​користе предлоге за сузбијање доказа као средство заплета, а већина се завршава тако што се докази или изјаве изузму, често због техничких разлога. Ово обично почиње уручењем поднеска екипи КТС-а после чега следе аргументација и навођење преседана пред судијом на суду, а завршава се видним реаговањем заступника који је победио или изгубио. У неким епизодама, публика можда неће јасно видети коначну пресуду суђења или исход било којих правних споразума који су уследили.

Многе епизоде ​​користе необичне одбрамбене сценарије као што су умањена одговорност (нпр. "генетика"/"телевизија"/"Бог"/"ђаво ме је натерао да то урадим" и одбрана због тровања) и привремена неурачунљивост (нпр. "црни бес"/"бели бес"/„спортски бес“). Неке епизоде ​​се врте око моралних и етичких дебата, укључујући право на смрт (еутаназија), право на живот (побачај) и право на ношење оружја (контрола оружја). Епизода се обично завршава читањем пресуде од стране председавајућег пороте и снимком и победничке и поражене стране. Сцена се затим премешта у Краљевску тужилачку службу у Лондону где екипа напушта пословницу да би се вратила кући док размишља или о истинској кривици оптуженог, о сценаријима одбране које су користили или о моралној или етичкој расправи у епизоди.

Настанак Серију Ред и закон: Уједињено Краљевство је први замислио творац франшизе Дик Волф још 2000. године, међутим, у то време ниједна мрежа није била вољна да сними пробну епизоду за серију. Волф је успео да привуче сценаристе Криса Чибнала који је раније радио на британским серијама Торчвуд, Живот на Марсу и Рођени за успех да напише серију од 13 прилагођавања из изворне серије Ред и закон. Волф је затим замолио Чибнала да погледа Библију серије, књигу објављену у Сједињеним Државама која садржи збирку синопсиса за сваку епизоду. Чибнал је одабрао 13 епизода које би могле да се прилагоде за британску телевизију, погледао изворне епизоде на ДВД-у, а затим написао прилагођавања да би се прилагодио уговорним захтевима са продукцијском кућом "Kudos" и да би изградио углед серије успешног приповедања. Након тога, серију је преузео ITV. Једна од епизода коју је Чибнал прилагодио, међутим, морала је да буде укинута због некомпатибилности са енглеским законом што је довело до прилагођавања друге епизоде. Волф је тада у серију привукао продуцента Ричарда Стоукса, али је он изјавио да би серија од 13 епизода била предуга за емитовање на британској телевизији па је тако раздвојио 13 сценарија у две одвојене сезоне. Волф се, међутим, противио овоме, тврдећи да то неће бити проблем јер свака серија у Сједињеним Државама садржи 22 епизоде ​​по сезони. Волф је тражио од ИТВ-а још епизода по сезони, али његов покушај није успео. Сваки од 13 сценарија је ажуриран ради савремености, и док су потешкоће у прилагођавању сценарија за енглески правосудни састав премашиле очекивања продуцентске екипе, Стокес је сматрао да ће публика која познаје обе серије уживати у њима због својих одлика. Даље сезоне су наставиле да прилагођавају сценарије из изворне серије. Многа од познатих обележја изворне серије пренета су у прилагођавање, а међу њима су били стил уводне музике, црно-бели међунаслови, коришћење Волфовог препознатљивог звука „звецкања врата ћелије“ и ручну камеру. Стоукс је касније изразио своје похвале за метод герилског снимања на улицама Лондона продукцијској кући "Kudos". Волф је касније рекао за највећу разлику између ове две серије да су перике, тврдећи: „Закон заправо није толико различит. Знате, убиство је убиство“.

Глумачка постава 1. и 2. сезона (2009−10) У прве две сезоне серије у глумачкој постави били су Бредли Волш, Џејми Бамбер, Харијет Волтер, Бен Данијелс, Фрима Еџимен и Бил Патерсон. Свака сезона се састојала од тринаест епизода које су биле подељене у два дела од шест односно седам епизода. Прва половина сезоне од седам епизода емитована је од фебруара 2009. и завршена је у марту 2009. године. Друга половина сезоне уследила је у јулу 2009. у Канади (у јануару 2010. у Британији) и састојала се од шест епизода. Серија је обновљена за још тринаест епизода, а првих седам је емитовано у септембру 2010. док је преосталих шест уследило у новембру 2010. у Канади и марту 2011. у Великој Британији. Први велики одласци глумаца десили су се на крају друге сезоне када су Бен Данијелс и Билл Патерсон отишли. Волш, Бамбер, Волтеова и Аџименова су остали у својим улогама.

3. сеозна (2011) Следећа сезона је емитована у јулу 2011. Џејми Бамбер је напустио серију половином сезоне. Доминик Роуан и Питер Дејвисон придружили су се главној постави на почетку сезоне, заменивши Данијелса и Патерсона. Следећих седам епизода емитовано је у септембру 2011. у САД и јануару 2012. у Великој Британији, а Пол Николс се придружио главној постави као наредник Сем Кејси.

4. и 5. сезона (2013−14)