Градиштански кањон један је од четири дела Сићевачке клисуре и део речне долине Нишаве који је настао интензивним усецањем њеног воденог тока у стенску масу, између Облика (901 m), огранака Суве планине (са леве стране), и јужних огранака или венаца Сврљишких планина (Голубњак, 1179 m, Плеш 1267 m и Тупанар 1106 m) са десне стране.Јован Ћирић,Градиште, хроника села, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитет у Нишу. Ниш, (2006), Налази се 20 -{km}- источно од Ниша, између села Островица (низводно) и насеља Долац (узводно). Дуг је око 5,5 -{km}-,Костић, М., Петковић В. . књ 1. Београд: Посебна издања САН, књ. CV. (7 -{km}- ),Јанковић П. Т. . Београд: Посебна издања САН, књ. LI и спаја Островичку котлину са Белопаланачком котлином. Такође је и најкраћа веза између средњег и доњег Понишавља, односно између горњег и доњег дела средњег Нишавља.
Кроз Градиштански кањон, паралелно са Нишавом, изграђени су железничка пруга (1886/1887) и нишавски међународни магистрални пут (1964). Нишавска железница која пролази кроз долинске усеке кањона део је велике светске железничке магистрале (Лондон—Париз—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), а магистрални пут Е-80, источни крак Коридора 10, део велике паневропске магистрале (Салцбург—Загреб—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), и веза преко Мале Азије са осталим подручјима света.Костић М. (1955): О улози и значају Сићевачке клисуре за саобраћај, насеобине и људска кретања. Зборник радова Географског института ПМФ-а у Београду, св. 11. стр. 93–111.
Због живописних предела, очуваних геоморфолошких особина и природних вредности са претежно очуваним природним екосистемима и јединственом флором и фауном, заједно са осталим деловима Сићевачке клисуре, проглашена за Парк природе II категорије заштите,
Називи Градиштански кањон - Градишки кањон (по оближњем селу Градишту), носи и низ других назива: Горња, Велика Сићевачка клисура, Островичка клисура, Црначко-градиштанска клисура, Островичко-градиштанска клисура.
Статус мини|Ознака статуса Због живописних предела, очуваних геоморфолошких особина и природних вредности са претежно очуваним природним екосистемима и јединственом флором и фауном, од 2000. Градиштански кањон, је заједно са осталим деловима Сићевачке клисуре, проглашена за Парк природе II категорије заштите,Закона о заштити животне средине ("Службени гласник Републике Србије“, бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 53/95) у Складу са Законом о заштити природе Републике Србије.Закона о заштити животне средине ("Службени гласник Републике Србије“, бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 53/95)
Као заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима, подручје је намењено очувању укупне геолошке, биолошке и предеоне разноврсности Србије, и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих делатности усклађених са традиционалним начином живота на овом простору и начелима одрживог развоја.Жуковец, Д. (2008): Преглед инвазивних биљних и животињских врста код нас и у свету. Семинарски рад, Биолошки факултет, Универзитет у Београду.Стевановић, В., Васић, В. (1995): Преглед антропогених фактора који угрожавају биодиверзитет Југославије. - Ин: Стевановић, В., Васић, В. (едс.): Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја. - Биолошки факултет и -{Ecolibri}-, Београд.. стр. 19—37.
Некада богато подручје бројним сисарима и папкарима, данас је остало само у причама, јер је крчење шума и досељавање становништва на ове просторе значајно утицало на њихово истребљење. Након стављањем под заштиту, у првој деценији 21. века, вегетација је почела све више да се обнавља, што је једним делом допринело и повратку дивљачи на овај простор. Тако су нпр. 2003. године виђене срне.
Природне одлике Градиштанског кањона На југоисточном ободу Нишке котлине тектонска изломљеност терена омогућила је интензиван процес красификације кречњачке масе. У вишим партијама кречњаци садрже све, како површинске тако и подземне морфолошки развијене облике краса. На источном ободу пружа се пространа Куновичка површ, која је у области Сићевачке клисуре претежно посебна морфотектонска и предеона целина и у коју је усечен и Градиштански кањон Нишаве. Са северне стране кањон ограничава Суву планину, а са јужне Сврљишке планине. После Ђердапске клисуре, најдужа је пробојница у Србији.Мартиновић, М. Нишка котлина, Генеза и еволуција. Београд 1976. Београд: САНУ, Завод за уџбенике и наставна средства и Књижевне новине, књ. 2.Вујановиц В, Теофиловић М, Арсенијевић М. . Београд Институт за геолошко-рударска истраживања и испитивања нуклеарних и других минералних сировина..Група аутора, Географске одлике нишког подручја, Термалне појаве и извори У: Историји Ниша, књига I, Градина, Ниш 1986 pp. 22–25
Положај и пространство Градиштански кањон, се налази на дну плиоценског језера одакле је почело кањонско усецање Нишаве у језерски под, и формирање Градиштанског кањона а потом и остатка Сићевачке клисуре као пробојница реке Нишаве која са истока према западу тече између јужних падина Сврљишких планина (Плеш и Пернатица) и северних крајева Суве планине (Облик). Кањон је тесно склопљених, међусобно приближeних страна представљених највећим делом стрмим и вертикалним, често степенасто одсеченим стеновитим литицама. Ширина кањона при дну углавном се своди на речно корито Нишаве. Висина стеновитог кањонског зида достиже на северној страни Облика око 400 m, док се просечан износ директног кањонског усецања долине креће се око 250 m.
Лева страна кањона има континуирано пружање, са изузетком долине потока Бабица на самом уласку у клисуру, док је десна страна просечена долинама неколико мањих, повремених притока Нишаве, стрмих узужних профила и висећих ушћа.Милица Беган, ПРОБЛЕМИ КОНЗЕРВАЦИЈЕ И МОГУЋНОСТИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ ГЕОДИВЕРЗИТЕТА КАЊОНА И КЛИСУРА ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ Докторска дисертација УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ, ТУРИЗАМ И ХОТЕЛИЈЕРСТВО, НОВИ САД, 2019.
Композитни Градиштански кањон Сићевачке клисуре (као и њена остала три дела) предиспонирана су главним нишавским раседом дуж којег су стваране и потолине Нишка, Островичка и Белопаланачка котлина. Тим раседним линијама и зонама заправо је одређен правац усецања, најпре језерским отоком, касније, наслеђеном долином Нишаве. мини|Јужним ивицом (левом обалом) дуж долине Нишаве на њеном кањонском дну од 1886 до 1897. године пролази, кроз четири тунела међународна железничка пруга, Истанбул—Софија—Ниш.
За постанак и данашњи изглед Градиштанског кањона од великог су значаја најмлађа убирања планинских венаца. Резултат ових убирања су високи лучни сводови као последица „најмлађих тектонских процеса током којих се Нишава усецала, а околни планински венци издизали, што је означило Градиштански кањон и целу Сићевачку клисуру и као асцендентну долину“.Митић, Д. Средње Понишавље - основе стратегије заштите природних и створених вредности, Универзитет у Нишу, 2006. мини|Железничког моста код Манастира Свете Петке Иверица у насељу Островица где се завршава Градиштански кањон. Градиштански кањон је најинтересантнији и најлепши део Сићевачке клисуре, почиње код села Црнче, на западној граници Белопаланачке котлине, где огранци Суве планине и Сврљишких планина напуштају Нишаву, и одатле се правцем исток-запад протеже 5.500 километара лучно све до железничког моста на код Манастира Свете Петке Иверица у насељу Островица, где пруга прелази са леве обалу реке на десну, на месту где се у Сићевачкој клисури највише приближавају Сврљишка планина и Сува планинаКостић, М. (1967) Нишка котлина. Београд: Географски институт „Јован Цвијић”, Посебна издања, књ. 21.. Београд: Географски институт „Јован Цвијић”, Посебна издања, књ. 21.
Испод села Градишта, кањон је дубок је 260 -{m}-, а на излазу, код Манастира Света Петке Иверице 360 -{m}-. Кањон је усечен у „долинском поду”, заравни, широкој на улазу 500 до 600 -{m}-, а код Манастира Света Петке Иверице, на излазу, само 50 -{m}-. Долински подови у клисури повијају се у виду лукова или сводова.Јован Ћирић Градиште : хроника села Ниш : Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, 2006 (Ниш : Свен)
Јужним ивицом (левом обалом) дуж долине Нишаве на њеном кањонском дну од 1886 до 1897. године пролази, кроз четири тунела међународна железничка пруга, Истанбул—Софија—Ниш. Од 1964. године, уз десну обалу Нишаве кроз планински масив Градиштанског кањона, просечен је, и једним делом изграђен, кроз 13 тунела, укупне дужине 1.045 -{m}-, међународни пут Истанбул—Софија—Ниш.
600px|безоквира|центар
Геолошке и геоморфолошке карактеристике мини|За данашњи изглед Градиштанског кањона од великог су значаја најмлађа убирања стена. Најстарија прошлост Сићевачке клисуре везана је за горњи палеозоик (перм), када је овај простор налазио на дну океана (Тетиса) и када се дешавала Херцинска орогенеза. Тада су настале геолошке јединице које представљају водонопрестиву зону Сићевачке клисуре, и чине подину кречњака.Јанковић П. Т. (1909). Историјски развитак нишавске долине. Београд:Посебна издања САН, књ. LI.
У мезозоику, током креде, у више од стотину милиона година наталожили су се дебели слојеви кречњака који данас представљају главну кречњачку масу клисуре. Кречњачки терен, у више него двотрећинском износу прекрива Градиштански кањон и одликује се појавом крашких облика рељефа. Од површинских крашких облика у кањону су заступљени; каменице, шкрапе и вртаче, а од подземних посебну атракцију представљају бројне пећине, поткапине, јаме, остењаци и др. Остатак рељефа припада танком слоју, знатно еродованих неогених (углавном плиоцених) језерских седимената, који је у Градиштанском кањону плитак и поприлично деградиран и спран.. Глас СКА, XLVI, Београд. Први конгрес српских географа, Зборник радова књ. 1Београд
На данашњој висини од 450 -{m}- до 510 -{m}-, на којој се појавило језерско дно почели су да делују флувијални и падински процеси Нишаве и бочних притока. Њима су, по неким истраживачима, Морава и Нишава извршиле 17 вертикалних засецања и довеле до стварања исто толико тераса, што се у значајној мери поклапа са Миланковићевом математичком климатском теоријом терасастих промена климе.Миланковић М. Астрономска теорија секуларних варијација климе. Глас СКА, књига CXLIII, Београд (1931) Зато је једна од општих карактеристика подручја Градиштанског кањона и целе Сићевачке клисуре степенаста морфопластика, изражена кроз вертикално смењивање заравњених површина и мање или више стрмо одсечених падина.
Река Нишава је у Сићевачкој клисури усекла четири терасе (на апсолутној висини од 200 -{m}- до 510 -{m}-), тако да се терен степенасто спушта идући од врхова клисуре ка Нишави.
Први терасни ниво је изнад 200 -{m}- Други терасни ниво је на 46 -{m}- релативне висине, Тречи терасни ниво обухвата терасу од 30 до 35 -{m}-, Четврти терасни ниво је флувијална тераса од 7 до 10 -{m}- релативне висине.
Средњи ниво прати обале Нишаве а на изласку из Сићевачке клисуре је 35 -{m}- релативне висине. Изнад терасе од 46 -{m}- релативне висине, налазе се трагови виших флувијалних тераса, који се не могу документовати материјалом, и углавном је реч о морфолошким фрагментима. Прве три терасе су плеистоценске старости.Петковић, К. В. . Посебно издање Српске краљ, академије. Београд
Тектонске карактеристике Градиштански кањон Сићевачке клисуре налази с на јужнонишавском раседу (у непосредној близини Јелашничког и Кутинског раседа) којим је формиран јужни обод нишког терцијарног басена, који је јасно изражен и на северним странама Кованлука изнад Нишке Бање. Он се укршта са заплањским и студенским раседом, дуж којих је вршено спуштање терена и формирање неогених басена.
Геолошко-морфолошка разноврсност је једна од основних карактеристика овог подручја у коме преовлађујућу масу стена чине мезозојски кречњаци.Видојковић Т. Ниш и околина. Географски и историјски приказ. Опис пута 3. конгреса словенских географа и етнографа у кр Југославији 1930. Београд 1930.
Климатске одлике