Никола Архилупис (Nicola de Archilupis, Никола Которанин) је био канцелар и писар на двору деспота Стефана Лазаревића, а касније и Ђурђа Бранковића.Д. Ковачевић-Којић, О библиотеци Николе из Котора, канцелара на двору српских деспота, Градски живот у Србији и Босни : (XIV-XV вијек), Београд, 2007, стр 311 У изворима се, као писар, први пут помиње 1423. године приликом закључивања мировног уговора са Млечанима.Š. Ljubić, Listine o odnošajih između Južnoga Slavenstva i Mletačke republike VIII, Zagreb, 1886, стр 253

Канцелар, писар и посланик Као „scriba“ и „cancellarius illustrissimi domini despot Rassie“ водио је латинску канцеларију српских деспота и на овом истакнутом положају остао све до своје смрти. Како је био образован и зналац језика, повремено је обављао такође и разне дипломатске мисије. У својству посланика преговарао је више пута са Млечанима.К. Јиричек, Историја Срба II, Београд, 1978, стр 363, стр 368

Заоставштина Константин Јиричек пише да су 4. августа 1445. године у Дубровнику двојица људи из Бара преузела заоставштину „quondam ser Nicole, olim cancellarii illustris domini despot Sclauonie“, која се између осталог састојала и од једног „sachetum cum pluribus literis priuilegiis et aliis scripturis libros quatuordecim, decretale et alios libros plurium rationem.”C. Jiriček, Die mittelalterliche Kanzlei der Ragusaner, стр 164-165

Никола је тестаментом оставио одређену своту новца деци неких Италијана из Тревиза, Сан Миниато поред Фиренце и из Фана у области Марке.Additio sive codicillus testamenti ser Nicolai di Catharo, civis et habitator Antivari et supremi cancellarii illustris domini despoti Rassie. Дубровачки архив. Testamenta Notarie. (Test. Not.) 13 fol. 210. Овим се вероватно могу објаснити лична пријатељства која је Никола из Котора одржавао у Италији.Д. Ковачевић-Којић, О библиотеци Николе из Котора, канцелара на двору српских деспота, Градски живот у Србији и Босни : (XIV-XV вијек), Београд, 2007, стр 313

Износ готовог новца као и појединачно набрајање многобројне сребренине и скупоцених делова одеће, говоре да је дугогодишњи положај канцелара обезбеђивао Николи из Котора угодан и пријатан живот.Test Not 13 fol, 210

Библиотека мини|десно|Boetio „De consolatione philosophie“ мини|десно|Manuscrito de Petrarca Посебан значај овог тестамента је што је у њему назначен списак Николиних књига које се пола године доцније, приликом преузимања заоставштине у Дубровнику, само узгред спомињу

Item in sacho libri infrascripti: In prima Valerio Maximo. Item „Declamatio“ de Quintiliano. Item Boetio „De consolatione philosophie“. Item libro de Constantin monacho „De medicina“. Item „Bucholicha“ de Petrarcha. Item un volume grosso in papiro in loqual son molti trattati et multi libri. Item un libro in papiro recolete di molti doctori italiani. Item un libro in pergamino antigissimo in teologia et in sacra scriptura. Item un officiolo de Nostra Donna con molte altre oration. Item Salustio „Catilinario“ e „Igurtino“. Item doy scartabelli in gromantia.Д. Ковачевић-Којић, О библиотеци Николе из Котора, канцелара на двору српских деспота, Градски живот у Србији и Босни : (XIV-XV вијек), Београд, 2007, стр 312

Иако не знамо које су то „многе књиге“ (multi libri), ипак је неке књиге навео поименично. Као што се види у списку, поред светог писма и књига теолошке садржине, у Николиној збирци преовлађују дела римских класика, пре свега историчара и филозофа. Ту је Гај Салустије Крисп са својим делима „Bellum Catilinae“ и „Bellum Iugurtinum“, затим римски историчар Валерије Максим, следи учитељ реторике, књижевни историчар и педагог Марко Фабије Квинтилијан, филозоф Боеције, а од хуманиста помиње се Петрарка. Медицина је заступљена у колекцији делом Константина Монаха.

Колико је било разнолико интересовање Николино, види се по томе што је набавио и неке записе из хиромантије. Права је штета што „molti libri“, који се налазе заједно са многим другим списима, нису поближе наведени. Вероватно да су сличног садржаја као и остале књиге назначене у списку. Никола је свакако приликом својих боравака у иностранству и путовања у својству посланика имао могућности да купује и скупља књиге које су одговарале његовом укусу и степену његовог образовања. Тако је постепено створио, додуше омању, своју личну библиотеку.Д. Ковачевић-Којић, О библиотеци Николе из Котора, канцелара на двору српских деспота, Градски живот у Србији и Босни : (XIV-XV вијек), Београд, 2007, стр 313

Хуманиста Никола није био само писар са добрим познавањем латинског језика. Интересовање за старе рукописе и за класичне писце открива његово образовање у духу хуманистичких идеја. Као и већина хуманиста онога времена, био је библиофил и поседовао је своју малу приватну библиотеку. У првој половини XV века када су у нашим крајевима хуманисти углавном били странциK. Krstić, Humanizam kod Južnih Slovena, Enciklopedija Jugoslavije IV, 1960, стр 288 појава домаћих људи са хуманистичим погледима заслужује посебну пажњу. Том још увек уском кругу домаћих љубитеља класичних дела свакако треба приписати и нашег Николу из Котора.Д. Ковачевић-Којић, О библиотеци Николе из Котора, канцелара на двору српских деспота, Градски живот у Србији и Босни : (XIV-XV вијек), Београд, 2007, стр 314

Занимљивости Никола се помиње у роману „Шака мрака“ Милосава Славка Пешића.

Референце

Литература

Д. Ковачевић-Којић, О библиотеци Николе из Котора, канцелара на двору српских деспота, Градски живот у Србији и Босни : (XIV-XV вијек), Београд, 2007 К. Јиричек, Историја Срба II, Београд, 1978 C. Jiriček, Die mittelalterliche Kanzlei der Ragusaner, Archiv fur slavische philologie XXVI, Berlin 1904 Т. Кораћинац, Дворска библиотека деспота Стефана Лазаревића, Београд, 2006. Г. Стокић Симончић, Књига и библиотеке код Срба у Средњем веку, Панчево, 2008.

Категорија:Рукописи Категорија:Средњи век