Фредерик Зајдел (; Сент Луис, 19. фебруар 1936) амерички је песник. Рођен је у богатој јеврејској породици руских емиграната. Школовао се на Харварду, младост провео путујући по Европи, да би се почетком шездестих трајно настанио у Њујорку. Жири, у саставу Роберт Лоуел, Лујза Боган и Стенли Куниц, наградио је његову прву збирку песама Коначне одлуке (-{Final Solutions}-, 1963) наградом коју је расписао јеврејски културни центар из Њујорка, али је одбор центра одбио да штампа збирку због наводног антикатолицизма, антисемитизма и увредљивог тона појединих песама. Угледни чланови жирија су због овакве одлуке поднели оставку, а песничка збирка је, услед насталог скандала, добила широки простор у медијима. Овакве супротне реакције критичара и публике, између згражавања и похвала, пратиле су и друге Зајделове песничке књиге, иако ниједна није достигла ниво контроверзи као прва. Песничка збирка Зора (-{Sunrise}-, 1979), награђена је Наградом америчке критике за поезију, док су песничке књиге Ићи брзо (-{Going Fast}-, 1998) и Уга-буга (-{Ooga-Booga}-, 2006) биле у ужем избору за Пулицерову награду. Зајделово издање сабраних песама Песме (1959-2009) обухвата педесет година стваралаштва на приближно петсто страна.
Зајделова рана поезија је довођена у везу са стваралаштвом Роберта Лоуела због пророчког гласа и спремности да у своје стихове укључи историјске догађаје. Такође је поређена са песмама Силвије Плат, услед заједничке тежње ка стапању личних драма са актуелним политичким догађајима. У његовим стиховима присутни су мрачни и сексуално узнемирујући мотиви, због чега је цинично описиван као песник којег је двадесети век заслужио. Његово лирско ја често је обликовано у персону недопадљивог естете оптерећеног елитним материјализмом, оличеним у одседању у скупим хотелима, сексу са млађим девојкама, Дукати моторима или ношењу ручно прављених ципела. Са друге стране, ову песничку маску Зајдел редовно иронизира, претварајући је у карикатуру. Своје песме пева подједнако у слободном стиху као и у метру. Дејвид Ор је његово стваралаштво поредио са виолинистом који, након виртуозне изведбе Паганинијеве композиције, разбија виолину о зид. Ор је даље истакнуо да је такав спој варварства и елеганције једно од Зајделових изузетних достигнућа. Овакви коментари у складу су са његовим познатим поетичким исказом: Пиши задивљујуће о ономе што људи не желе да чују.
Дела Коначне одлуке (-{Final Solutions}-, 1963) Зора (-{Sunrise}-, 1979) Мушкарци и жене: Нове и одабране песме (-{Men and Woman: New and Selected Poems}-, 1984) Песме 1959-1979 (-{Poems, 1959-1979}-, 1989) Ових дана (-{These Days}-, 1989) Мој Токио (-{My Tokyo}-, 1993) Ићи брзо (-{Going Fast}-, 1998) Космичке песме (-{The Cosmos Poems}-, 2000) Живот на земљи (-{Life on Earth}-, 2001) (-{Area Code 212}-, 2002) Космичка трилогија (-{The Cosmos Trilogy}-, 2003) Уга-Буга (-{Ooga-Booga}-, 2006) (-{Evening Man}-, 2008) Сабране песме: 1959-2009 (-{Collected Poems: 1959-2009}-, 2009) Лепо време (-{Nice Weather}-, 2012) (-{Widening Income Inequality}-, 2016) Референце
Спољашње везе Зајдел на сајту издавача
Категорија:Рођени 1936. Категорија:Амерички песници Категорија:Амерички књижевници Категорија:Јеврејски књижевници Категорија:Јевреји у Сједињеним Америчким Државама