Островичка котлина је пространо улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор на југоистоку Србије у тектонском рову композитне долине-потолине средњег Понишавља, и једна од четири међусобно повезана дела Сићевачке клисуре. Островичке котлине је релативно мала котлина дугачка и широка око 2 km, која се налази на 20 km источно од Ниша.Митић, Д.: Средње Понишавље – основе стратегије природних и створених вредности, Научна монографија, Универзитет у Нишу, 2006.
Као део Нишавске долине иако је истог морфолошког типа, Островичка котлина међутим представља индивидуалну целину и одвојен географски предео, који почиње на истоку код каменолома на улазу у Градиштански кањон, а на западу сраста са другим делом Сићевачке клисуре код „Бањице“, чинећи котлину која по површини (4 km²) и броју становника (603), спада међу мале географске просторе ове врсте у Југоисточној Србији. Островичка котлина је окружена планинским венцима и то: са севера Сврљишким планинама, и југа северним гребеном Суве планине.
На основу физичко-географских, друштвено-географских и демографских карактеристика, она је сложени развојни систем, у коме централно место заузимају село Островица и њена околна насеља са својом инфраструктуром и највећим ресурсима у плодном земљишту. Иако је претежно уоквирена високим брдско-планиниским ободом, Островичка котлина је у повољној комуникативној вези са суседним котлинама нишком и белопаланачком, захваљујући највише долинама Нишаве, и Куновичкој површи, преко које се гради савремени ауто-пут Е-80.Grupa autora, Geografske odlike niškog područja, Položaj i prostranstvo U: Istorija Niša, knjiga I, Gradina, Niš 1986 pp. 11. Данас се Островичка котлина налази на важном интерконтиненталном путном и железничком саобраћајном правцу који спаја западну обалу Европе (Лисабон, Португалија) и крајњи исток Азије (Турска).
Због живописних предела, очуваних геоморфолошких особина и природних вредности са претежно очуваним природним екосистемима и јединственом флором и фауном, заједно са осталим деловима Сићевачке клисуре, проглашена је за Парк природе II категорије заштите,
Статус мини|200px|лево|Ознака статуса Због живописних предела, очуваних геоморфолошких особина и природних вредности са претежно очуваним природним екосистемима и јединственом флором и фауном, од 2000, Островичка котлина као и остали део Сићевачке клисуре проглашен је за Парк природе II категорије заштите, у Складу са Законом о заштити природе Републике Србије.Закона о заштити животне средине ("Службени гласник Републике Србије“, бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 53/95)
Као заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима, подручје је намењено очувању укупне геолошке, биолошке и предеоне разноврсности Србије, и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих делатности усклађених са традиционалним начином живота на овом простору и начелима одрживог развоја.Жуковец, Д. (2008): Преглед инвазивних биљних и животињских врста код нас и у свету. Семинарски рад, Биолошки факултет, Универзитет у Београду.Стевановић, В., Васић, В. (1995): Преглед антропогених фактора који угрожавају биодиверзитет Југославије. - Ин: Стевановић, В., Васић, В. (едс.): Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја. - Биолошки факултет и -{Ecolibri}-, Београд., pp. 19 - 37.
Некада богато подручје бројним сисарима и папкарима, данас је остало само у причама, јер је крчење шума и досаљавање становништва на ове просторе значајно утицало на њихово истребљење. Након стављањем под заштиту у првој деценији 21. века, вегетација почела све више да се обнавља, што је једним делом допринело и повратку дивљачи на овај простор. Тако су нпр. 2003. године виђене срне.
Природне одлике Долина Нишаве састоји се од котлина (Нишка, Островичка, Белопаланачка, Ђурђевопољска, Пиротска), краћих сутески и Сићевачке клисуре, која се одликује низом специфичности.
На југоисточном ободу Нишке котлине тектонска изломљеност терена омогућила је интензиван процес красификације кречњачке масе. У вишим партијама кречњаци садрже све, како површинске тако и подземне морфолошки развијене облике краса. На западном ободу пружа се пространа Куновичка површ, која је у области Сићевачке клисуре претежно посебна морфотектонска и предеона целина и у коју је усечена Сићевачка клисура Нишаве. Са северне стране котлину ограничава Суву планину, а са јужне Сврљишке планине.Мартиновић, М. Нишка котлина, Генеза и еволуција. Београд 1976Цвијић, Ј. (1991). Балканско полуострво. Београд: САНУ, Завод за уџбенике и наставна средства и Књижевне новине, књ. 2.Вујановиц В, Теофиловић М, Арсенијевић М. Регионална проучавања минералних вода и бања у Србији и АП Војводини и њихове основне геолошке, геохемијске и генетске карактеристике. Београд Институт за геолошко-рударска истраживања и испитивања нуклеарних и других минералних сировина. 1971:7: 125-6.Група аутора, Географске одлике нишког подручја, Термалне појаве и извори У: Историји Ниша, књига I, Градина, Ниш 1986 pp. 22–25
Положај и пространство Островичка котлина представља пробојницу реке Нишаве кроз Куновичку површ која тече између јужних падина Сврљишких планина и Суве планине. Композитна Сићевачка клисура предиспонирана је главним нишавским раседом дуж којег су стваране и потолине Нишке и Белопаланачке котлине. Раседним линијама и зонама одређен је правац усецања, најпре језерским отоком, касније, наслеђеном долином Нишаве. 500px|мини|центар|Положај и пространство Островичке котлине Островичка котлин је дуга 2 km, а дубока је између 260 до 360 m. Ка истоку она клисура се наставља на горњи — кањонски, а на западу на доњи — клисурасти део Сићевачке клисуре. Кањонски део је дуг 7 -{km}-; усечен је између Облика (901 -{m}-) на левој и Плеша (1327 -{m}-) на десној страни. На улазу, испод села Градишта, кањон је дубок 260 -{m}-, а на излазу, код манастира Свете Петке Иверице 360 -{m}-. Кањонски део клисуре усечен је у „долинском поду” — заравни, широкој на улазу 500—600 -{m}-, а код Св. Петке — на излазу, свега 50 -{m}-. Долински подови у котлини повијају се у виду лукова или сводова. Композитна Островичка котлин Сићевачке клисуре предиспонирана је главним нишавским раседом дуж којег су стваране и потолине Нишке и Белопаланачке котлине. Раседним линијама и зонама одређен је правац усецања, најпре језерском отоком, касније, наслеђеном долином Нишаве. 300px|мини|Островичка Бањица, термоминерални извори у северозападном делу Островичке котлине За постанак и данашњи изглед Островичке котлине Сићевачке клисуре од великог су значаја и најмлађа убирања. Резултат ових убирања су високи лучни сводови који се јављају у горњем, кањонском, делу клисуре као последица „најмлађих тектонских процеса током којих се Нишава усецала, а околни планински венци издизали, што је означило Островичку котлину и целу Сићевачку клисуру као асцендентну долину“.Митић, Д. Средње понишавље - основе стратегије заштите природних и створених вредности, Универзитет у Нишу, 2006.
Островичка котлина почиње од источног дела клисурастог дела Сићевачке клисуре, где се приближавају огранци Сврљишких планина и Суве планине, и одатле се правцем исток протеже 2 км улаза у Градиштански кањон, где су огранци ових планина раздвојени уским коритом Нишаве.
На југу, Островичка котлина се граничи са Заплањем, а на северу обронцима Сврљишких планина.Костић, М. (1967). Нишка котлина. Београд: Географски институт „Јован Цвијић”, Посебна издања, књ. 21.
Островичка котлина према рељефу и проходности, спада у најпроходније и за пољопривреду и саобраћај најповољније делове Сићевачке клисуре. Клима Температура ваздуха По регионалним климатским одликама, рејон Островичке котлине спада у топлије и сушније пределе Србије. По броју дана са температуром од 5°, 10° и 15 °C, или већом од ових, ово подручје је „међу првима у Србији“. Средње темературе годишњих доба у Сићевачкој клисури (1950—2009) Годишње доба Зима Пролеће Лето Јесен Средња температура 1,53°C 11,87°C 21,37°C 12,07°C Ветрови У Сићевачкој клисури дувају; северни ветрови (Кошава), северозападни, „Сићевац“, „Југо“ и други; {| class="wikitable" |- ! Назив ветра !! Карактеристике |- | Кошава|| Северни ветар (северњак, „свињоморац“), који се јавља из североисточног правца. Нема велику честину и дува знатном јачином у хладнијој половини године. |- | Сићевац || То је ветар који дува кроз Сићевачку клисуру и најснажнији је ветар у овој области. Често је олујног карактера. |- | Југо || Топао и веома неповољан ветар за пољопривредне усеве и стоку. Он исушује тло, усеве и воће, тако да се биљке под његовим утицајем „спаруше“, а стока мршави и гине. |- | Северозападни ветар || То је најучесталији ветар на простору клисуре, који дува брзином од 1,5 -{m/sec}- до 2,9 -{m/sec}-. |} Облачност у Островичкој котлини доносе западни ветрови, док сви остали ветрови углавном узрокују ведро време. Највећа облачност је током зиме, а максимум достиже током месеца децембра када је 7,8 десетина неба покривено облацима. Смањење облачности почиње са првим пролећним месецима и траје до септембра. 550px|мини|центар|Облачност у Островичкој котлини доносе западни ветрови, док сви остали ветрови углавном узрокују ведро време. Највећа облачност је током зиме, а максимум достиже током месеца децембра када је 7,8 десетина неба покривено облацима. Падавине Овакав термички режим одликује се малом средњом годишњом количином падавина (580,8 mm) са максимумом у мају (83,4 mm; 14%) и минимумом у фебруару (око 30 mm; 5%). За лето индекс суше у подножју Суве планине, те и у овој области, је 19. а годишњи 27. Према томе, и поред релативно довољне количине падавина, због неравномерне расподеле (индекс суше зими је 47, с пролећа 31. а с јесени 25), рејон Островичке котлине спада међу најсушније у Србији.Ј овановић Б.: 1955. Шумске фитоценозе и станишта Суве планине (Београд).Костић М. М.: 1955. O улози и значају Сићевске клисуре за саобраћај. насеобине и људска кретања (Зборник радова Геогр. завода ПМФ, св. Н. Београд)
Флора и фауна
У флористичком богатству и разноврсности подручје котлине одликује се присуством 68 регистрованих ендемских врста биљака, међу којима посебно место заузимају локални ендемити. Досадашње анализе су показале да три врсте, које насељавају побрђе котлине, припадају категорији за које се основано сумња да су ишчезле на другим територијама Србије. У категорију крајње (критично) угрожених врста (ЦР) припада 20, категорију угрожених врста (ЕН) 30, категорију рањивих (ВУ) 80, категорији врста ниског ризика угрожености 125, док за 9 врста нема довољно података о распрострањености.
Међу реликтним врстама терцијарне флоре Европе као реликтне у Сићевачкој клисури се помињу две врсте рода Рамонда (Ramonda serbica), Ramonda nathaliae и жалфија (једна од најстаријих медицинских биљака), које су остатак суптропске флоре Европе и Медитеран а вероватно су афричког порекла. Ramonda serbica је најсроднија са балканском врстом Ramonda nathaliae од које се претпоставља одвојила, још током терцијарне полиплоидије у самосталну врсту. Бројност популације рода Рамонда у Сићевачкој клисури, на 5 м², варира од 10-350 индивидуа у зависности од конфигурације стена и вегетације. Присуство жалфије на овом подручју објашњава се тиме да животни услови у овој „медитеранској оази” не излазе из оквира историјски условљене еколошке валенце жалфије и осталих термофилних биљака заступљених у асоцијацији (Artemisio-Salvietum officinalis), што свакако представља основни узрок њиховог опстанка у рецентном периоду на овом подручју.
Наведене реликтна врсте у Островичкој котлини законом су заштићена у Србији као природна реткост.