Пегава кукумавка () мала је сова из породице правих сова, која живи и гнезди се у тропској Азији, од Индије до Југоисточне Азије. Чест је становник отворених станишта, укључујући пољопривредно земљиште и људска насеља, тако да се често може видети и у градовима. Гнезди се у групама, у малим шупљинама у дрвећу, пећинама или зградама, у којима полаже 3-5 јаја. Врста не живи на Шри Ланки, иако су нађени бројни примерци у Рамсвараму, најјужнијем граду у Индији, као и у близини превлаке између Индије и Шри Ланке. Гнежђење поред људских насеља показује већи успех у узгоју због повећане расположивости глодара за исхрану младих. Врста је веома слична кукумавки и показује велику разноврсност, па се јављају различите варијације у величини и форми.

Опис Пегава кукумавка је мала и здепаста птица, свега 21 центиметар висока. Горњи део тела је сиво-браон боје са једва приметним белим шарама. Фацијални диск је блеђе боје, док су јој очи жуте. Обрве, као и део око врата, беле су боје. Када је реч о изгледу, код ове птице се не јавља полни диморфизам. Лет је веома нестабилан и валовит. Главна подврста је тамнија од осталих које живе у сувљим срединама.

Систематика Ранији истраживачи су ову врсту сматрали подврстом кукумавке. Оне су данас раздвојене у две врсте, али се сматра да заједно формирају комплекс суперврсте. Описано је пар подврста пегаве кукумавке и данас је прихваћено четири до пет званичних подврста (-{A. b. poikila}- није призаната за подврсту и односи се на гаћасту кукумавку; -{A. b. fryi}- из јужне Индије описана од стране Стјуарта Бејкера, као и подврста -{A. b. mayri}- коју је описао Даинган, а која живи на северу Тајланда, обично се званично не признају као подврсте пегаве кукумавке). Пет широко распрострањених и признатих подврста су -{A. b. albida}- (Валтер Келц, 1950), која живи на западу Азије - у Ирану и Пакистану; -{A. b. indica}- (Џејмс Френклин, 1831) из северне Индије; -{A. b. brama}- (Теминк, 1821), која живи на југу Индије и тамнија је од претходне подврсте; -{A. b. ultra}- (Рипли, 1948) - не признаје се увек, а живи на североистоку Индије има више белих шара на перју и много пискавији глас и подврста -{A. b. pulchra}- (Хјум, 1873), која живи у југоисточној Азији од Мјанмара и Тајланда па до Камбоџе и Вијетнама. Северне и јужне потпопулације у Индији се мешају и ту не постоји нека прецизна граница ареала. Северне популације подврсте -{indica}- имају смеђкаст горњи део тела. Величина птице опада од севера према југу.

Понашање Ова кукумавка је ноћна птица, мада се понекад може видети и дању. Када је узнемирена током њеног дневног одмарања, она љуља своју главу и зури у узнемиравача. Често се може уочити само на основу тога што велики број јединки, понекад и читав парламент, живи на једном дрвету. Лови разне врсте инсеката и кичмењака. Врсте које живе у Пакистану се углавном хране искључиво инсектима. У сушном региону Џодпур, евидентирано је да се ова птица храни највише глодарима (и то онима из рода -{Mus}-, док избегавају глодаре попут оних из рода -{Tatera}- и то пре сезоне парења. Слепи мишеви, жабе и мале змије такође могу да буду на њиховом менију, а забележени су и случајеви да се ова птица хранила скорпијама и мекушцима.

Сезона парења траје од новембра до априла. Удварање се састоји од међусобног трљања кљунова, грљења и ритуалног храњења. Женка може да дозива мужјака, да љуља главу и спушта реп током дозивања. Друштвена организација породичних група није сасвим јасна и више мушкараца се може парити са женком, а женке могу покушати и псеудокопулацију, вероватно као неку врсту понашања замењивања. Гнезде се у шупљинама и често се такмиче са осталим птицама за место за гнежђење. Такође могу да се гнезде и у шупљинама у вертикалним насипима. Гнездо може бити обложено листовима и перјем или могу користити обложено гнездо старих станара. Углавном полажу три или четири бела округла јаја. Једно јаје је просечно 30,9 милиметара дугачко, 26,3 милиметара широко, а тешко 11,6 грама. Инкубација почиње одмах након првог излегнутог јајета, па се због тога јављају и разлике у величини младунаца. Млади се у почетку хране инсектима, као што су бубашвабе, а касније једу и мале сисаре попут мишева. Младунци добијају на тежини у почетку, међутим, када крену да добијају перје, они олакшају. Само један или два младунца могу да напусте гнездо, и то након 20 до 28 дана.

Мозак ове птице садржи епифизу, део за који се сматрало да сове не поседују. Пегава кукумавка показује разлике у количини мелатонина током дана и ноћи. Висок ниво мелатонина је повезан са сном, док је низак ниво повезан са стањем високе будности и активности ловљења. Младунци ових сова показују незнатно нижу концентрацију мелатонина ноћу која се мало повећава у раним поподневним сатима. Друге сове, попут кукувије, такође показују ову малу варијацију у количини мелатонина. Утврђено је да су сезонске промене жлездане активности повезане са факторима средине, као што су температура и влажност ваздуха.

У култури Ова птица, веома позната људима, посебно својим гласним дозивањем, често се повезује са лошим догађајима. Латинско име птице -{brama}- потиче од француског имена -{Chouette brame}-, чиме се индиректно упућује на индијско станиште ове сове, одавањем почасти Брахми, једном од врховних богова Индуса. У индијској митологији сова је тзв. “вахан” (вид транспорта) Лакшми, богиње богатства.

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе

Spotted Owlet videos, photos & sounds on the Internet Bird Collection Owl pages

Категорија:Athene Категорија:Птице описане 1821. године