Слађан Окиљ — Зенга (Вареш, 19. априла 1974 — кота Жуч код Вогошће, 23. октобар 1993) био је војник и један од најмлађих одликованих бораца Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Одликован је златном медаљом за храброст „Гаврило Принцип“.
Биографија Слађан је рођен 19. априла 1974. годинеВојничко гробље: Slađan (Nikola) Okilj у Варешу од оца Николе и мајке Мирославе Окиљ. Основну школу, као и аутомеханичарски занат кроз средње образовање завршио је такође у свом родном Варешу.
Као средњошколац активно се бавио спортом, наступајући најпре у кадетском, а затим и у јуниорском саставу локалног фудбалског клуба на позицији центарфора. Због свог талента брзо је запажен и од челника већих клубова из фудбалске лиге Босне и Херцеговине, а због свог специфичног начина играња стекао је и надимак Зенга, по тада чувеном италијанском голману Валтеру Зенги.
Ратно искуство Почетак рата у Босни и Херцеговини се брзо пренио и на дотад изразито мултиетнички Вареш. За Слађана је то значило, не само прекид спортске каријере, већ прекид и школовања и напуштање родног огњишта.Србин инфо: МАЛИ ВЕЛИКИ СРПСКИ ХЕРОЈИ: Малолетни борци Републике Српске Заједно са родитељима 15. маја 1992. године, Слађан прелази у Семизовац код Вогошће, који се налазио под контролом српских снага, гдје Окиљи проналазе привремени дом.СРНА: „Болани Дојчен са Равног Небожића“, аутор: Ахмет Кахримановић Због наступајуће офанзиве муслиманских снага на Илијаш и Вогошћу, иако малољетан, Слађан приступа Војсци Републике Српске.
Најпре као борац Илијашке пјешадинске бригаде, а затим и посебног Интервентно—диверзантског вода из Семизовца Слађо или Зенга, како су га звали саборци, се брзо показао као способан војник и храбар младић. Због показане храбрости, убрзо постаје и командир овог интервентног вода. Током борби, он би се пузећи привлачио непријатељским рововима и засипао би их бомбама. У офанзиви коју су муслиманске снаге извела крајем октобра 1992. године, на позицији Љубина, Окиљ се сувише близу приближио непријатељу и био је рањен. Тада га је спасио један од његових сабораца.
Крајем јула 1993. године, српске снаге покрећу операцију „Прстен“ у циљу овладавања котом 830 и Голим брдом. Према свједочењу сабораца, Окиљ је у овој акцији показао сву своју вјештину, а врхунац је био кад се током борбе попео на муслимански тенк и убацио бомбу у кабину тенка, којом је елиминисао посаду. Након освајања положаја, Зенга је са групом бораца из Илијаша претрчао цијелом дужином освојене линије, носећи српску ратну заставу и спустивши се преко Јежева отишао у Вогошћу да објави успјех српских бораца.
Због овог другог чина млади Окиљ је најпре критикован од стране бригаде, а затим и похваљен због храброг подвига којим је уништен непријатељски тенк. Као награду за овај подвиг командант главног штаба ВРС генерал Ратко Младић му је због показане храбрости додјелио пиштољ, а предсједник Републике Српске, Радован Караџић га је одликовао златном медаљом за храброст „Гаврило Принцип“.
У новој офанзиви коју су муслиманске снаге извеле поново на брдо Жуч, Окиљ је погинуо 23. октобра 1993. године. Сахрањен је на Војничком спомен гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу.
Референце
Спољашње везе Књига БОРС-а
Категорија:Рођени 1974. Категорија:Умрли 1993. Категорија:Варешани Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Деца ратници Категорија:Срби у Босни и Херцеговини Категорија:Малољетни борци Војске Републике Српске Категорија:Сахрањени на Малом Зејтинлику Категорија:Сарајевско-романијски корпус ВРС