Милан Ђ. Димитријевић (Крушевац, 11. април 1873 — Београд, 12. септембар 1949) био је српски лекар, учесник Балканских и Првог светског рата, санитетски генерал, начелник санитетског одељења I армијске области, помоћник начелника санитетског одељења Министарства војске и морнарице Краљевине Југославије, управник Главне војне болнице од 1934. до 1935. године.

Биографија Милан Димитријевић рођен је у Крушевцу 11. априла 1873. године.Бјелајац М., Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941. : студија о војној елити и биографски лексикон, Београд : Институт за новију историју Србије : Добра, 2004 (Београд : Колорграф). Стр: 142. Основну школу завршио је у Крушевцу. Гимназију је завршио у Београду. Након завршене гимназије одлази у Грац на студије медицине. Дипломирао је на Медицинском факултету у Бечу 1901. године.Попов Ч., Српски биографски речник. [Књ.] 3, Д-З, Нови Сад : Матица српска, 2007 (Нови Сад : Будућност). стр. 243.

Живот и рад По завршетку школовања враћа се у Србију, где постаје срески и бањски лекар. У чин резервног санитетског поручника произведен је 14. јануара 1903. године и постављен је за лекара Среза колубарског у Ваљевском округу.Мале новине, година XVIII, број 14, Београд 14. јануар 1903. година. стр. 3. По својој молби 12. маја 1905. године премештен је за лекара Среза подунавског у Смедеревском округу.Полицијски гласник, година I, број 19, Београд, 15. мај 1905. године. стр. 1. За лекара Среза бањског у Нишком округу постављен је 31. јула 1905. године.Полицијски гласник, година I, број 30, Београд, 31. јул 1905. године. стр. 1. Чин капетана II класе добија 1907. године.

Милан Димитријевић ступа у редове санитетских официра 1910. године. Активирао се у чину капетана I класеСлужбени војни лист, година 30, број 12, Београд, 4. април 1910. године. стр. 249-250. и као спреман и поуздан војни лекар поверава му се поред редовне дужности трупног лекара и привремена војна болница у Пожаревцу.Одлазак санитетских ђенерала Др Саве В. Поповића и Др Милана Ђ. Димитријевића, Војно санитетски гласник, година VII, број 1, Београд (1936). стр. 4.

Балкански ратови и Први светски рат За време Балканског рата био је трупни лекар 9. пешадијског пука I позива. После рата од 17. јануара 1914. године, био је управник Битољске сталне војне болнице.

У Првом светском рату био је командир болничке чете у Моравској дивизији II позива, до краја априла 1915. године. Од 28. априла 1915. па до средине 1916. године био је командир чете и референт санитета Тимочке дивизије I позива. У току лета 1916. године маларија је код трупа Тимочке дивизије била у порасту. Димитријевић, и сам тешко оболео од маларије, морао је бити евакуисан са фронта.Пуковник др Ђорђе Протић, Маларија на Солунском фронту, Станојевић Б., Историја српског војног санитета = Наше ратно санитетско искуство, Београд : В. Станојевић, 1925 (Београд : Златибор). стр. 446. Након што је оздравио, поново постаје референт санитета Тимочке дивизије. На том месту остаје и после рата до 1920. године.

Напредовање у служби Милан Димитријевић поставњен је 22. маја 1920. године за референта санитета Јадранске дивизијске области.Службени војни лист, година 39, број 21, Београд, 22. мај 1920. године. стр. 729-730. Санитетски пуковник постаје 14. октобра 1920. године.Службени војни лист, година 39, број 41, Београд, 23. октобар 1920. године. стр. 729-730.

За управника сталне војне болнице II армијске области постављен је 20. новембра 1921. годинеСлужбени војни лист, година 40, број 48, Београд, 24. новембар 1921. године. стр. 2483-2484., где се истакла његова велика способност за управљање болницом.

Краљ Александар I Карађорђевић је на предлог Министра војске и морнарице Душана П. Трифуновића, поставио Димитријевића 24. октобра 1925. године за Начелника санитетског одељења I армијске областиСлужбени војни лист, година 44, број 51, Београд, 14. новембар 1925. године. стр. 1821-1822., а недуго затим 1. децембра 1925. године, унапређен је у чин Санитетског бригадног генерала.Службени војни лист, година 44, број 54, Београд, 1. децембар 1925. године. стр. 1945-1946.

Краљ Александар I Карађорђевић је на предлог Министра војске и морнарице Стевана С. Хаџића, поставио Милана Димитријевића 4. јуна 1930. године за помоћника начелника санитетског одељења Министарства војске и морнарице.Службени војни лист, година 49, број 23, Београд, 6. јун 1930. године. стр. 1161-1162. Као помоћник заступао је, после пензионисања генерала др Јордана Стајића, успешно начелника санитетског одељења Министарства војске и морнарице годину дана.Одлазак санитетских ђенерала Др Саве В. Поповића и Др Милана Ђ. Димитријевића, Војно санитетски гласник, година VII, број 1, Београд (1936). стр. 5.

Управник Главне војне болница Главна војна болница у Београду отворена је 6. јула 1930. године. Болнице је имала 780 постеља.Први дани нашег војног санитета, година XXVIL, Политика, 06.07.1930, бр. (7960). стр. 5. За првог управника Главне војне болнице постављен је санитетски генерал др Сава Поповић, који је на овом положају остао до 11. јануара 1933. године, када је за вршиоца дужности управника постављен санитетски бригадни генерал др Жарко Трпковић, који на овом положају остаје до средине јула 1934. године.Стојиљковић М., Зељковић Ј., Тадић В., Из историје Војномедицинске академије : И Војне болнице у Београду од 1836. до 1938. године, Војносанитетски преглед, година 59 (2002), број 3. стр. 331. На предлог Министра Војске и Морнарице Милана Ж. Миловановића, Милан Димитријевић постављен је 19. јула 1934. године за управника Главне војне болнице у Београду.Службени војни лист, година 53, број 28, Београд, 21. јул 1934. године. стр. 1147-1148. Ту се истакла његова организаторска способност и спрема. Значајно је унапредио војно-санитетску службу.

Краљ Александар I Карађорђевић је на предлог Министра Војске и Морнарице, Милана Ж. Миловановића унапредио Милана Димитријевића у чин санитетског генерала 6. септембра 1934. године.Службени војни лист, година 53, број 35, Београд, 6. септембар 1934. године. стр. 1353-1354.

Као управник Главне војне болнице одлази у пензију по својој молби 27. децембра 1935. године.Службени војни лист, година 55, број 1, Београд, 1. јануар 1936. године. стр. 21-22.

Отварање кухиња за сиротињу Иако је био у пензији био је активан члан Црвеног крста. Као председник IX Пододбора Црвеног крста и потпредседник Централног одбора за зимску помоћ, учествовао је у сређивању, опремању и отварању кухиња за сиротињу 1938/1939, 1939/1940 . године.Отварање кухиња за сиротињу, Београдске општинске новине, година LVI, број 12. стр. 1011, Београд, 1. децембар 1938. године.

За почетак отворене су три кухиње: у Милоша Поцерца бр.4 (кухиња број 1); на Чукарици, Радничка бр. 69 (кухиња број 4); и на пијаци на Душановцу (кухиња број 3).

Био је потпредседник испитне комисије за чин активног и резервног санитетског и апотекарског мајора за испитну 1931/1932. годину. Био је уредник Војно-санитетског гласника 1932. године (сарадник 1935), а поред редовне дужности био је и управник Интерната војно-државних питомаца медицинара. Знао је немачки и француски језик.

За дугу и савесну службу одликован бројним високим домаћим и страним одликовањима.

Милан Димитријевић преминуо је 12. септембра 1949. године у Београду у 76. години живота.Попов Ч., Српски биографски речник. [Књ.] 3, Д-З, Нови Сад : Матица српска, 2007 (Нови Сад : Будућност). стр. 244.

Породица Отац санитетски пуковник и министар др Ђорђе Димитријевић, мајка Персида, браћа Миливоје, дивизијски генерал и Велимир, пуковник, управник Двора до 1928. године и врховни повереник Аграрне реформе од 1928—1941. године.Бјелајац М., Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941. : студија о војној елити и биографски лексикон, Београд : Институт за новију историју Србије : Добра, 2004 (Београд : Колорграф). Стр: 143.

Супруга Живка, синови др Ђорђе био је професор Технолошког факултета у Београду и др Божидар научни саветник Института за биље.

Одликовања Орден Светог Саве I реда Орден Светог Саве II реда Орден Белог орла IV реда

Галерија

Напомене

Референце

Литература

Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија) Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија) Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)

Спољашње везе Начелник санитетског одељења I армијске области Унапређен у чин Санитетског бригадног генерала Орден Светог Саве II реда Помоћник начелника санитетског одељења Министарства Војске и Морнарице Потпредседник испитне комисије за чин активног и резервног санитетског и апотекарског мајора за испитну 1931/32. годину Управник главне војне болнице Пензионисање Милана Димитријевића Орден Светог Саве I реда Отварање кухиња за сиротињу 1938/39 Отварање кухиња за сиротињу 1939/40

Категорија:Рођени 1873. Категорија:Умрли 1949. Категорија:Лекари из Крушевца Категорија:Српски лекари Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Генерали Југословенске војске Категорија:Личности балканских ратова Категорија:Срби у Првом Светском рату Категорија:Историја српске медицине Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Носиоци Албанске споменице