Албанска култура или култура Албанаца () је појам који оличава уметничке, кулинарске, књижевне, музичке, политичке и друштвене елементе који су репрезентативни за Албанце. Албанску културу значајно је обликовала географија и историја Албаније, Косова, делова Црне Горе, делова Северне Македоније и дела северне Грчке. Израсла је из палеобалканских култура, укључујући протоалбанску, илирску, трачку, дачанску, са њиховим паганским веровањима и специфичним начином живота у шумовитим пределима далеке јужне Европе. На албанску културу такође су утицали стари Грци, Римљани, Византинци и Османлије.
Назив „Албанац“ потиче од илирског племена Албана и њихове престонице у Албанополису коју је Птоломеј забележио у античко доба. - Page 5 Раније су Албанци своју државу називали Арберија или Арбенија и називали су се Арбереши или Арбенези до шеснаестог века као топоними од Албанија или Шћипнија. Ендоними Шћиптари или Шћиптаре постепено су заменили Арбере и Арбереше.Lloshi, Xhevat. "The Albanian Language" (PDF). United Nations Development Programme. Archived from the original (PDF) on 9 July 2011. Термини Албанија и Албанци популарно се тумаче као „Земља орлова“ и „Деца орлова“/„Људи орлова“.
Албанци се могу културно и лингвистички раздвојити у две групе као што су северни Геги и јужни Тоски. Линија разграничења између обе групе, заснована на дијалекту, је река Шкумба која прелази Албанију са истока на запад. Изван Албаније, гегијским углавном говоре Албанци са Косова, северозападне Северне Македоније, Црне Горе и Хрватске (Арбанаси). С друге стране, тоскијским говоре Албанци Грчке (Арванити, Чам), југозападне Северне Македоније и јужне Италије (Арбереше). Различитост између Гега и Тоска може бити значајна, обе стране се снажно идентификују са заједничком националном и етничком културом.
Дом муслимана и хришћана, верска толеранција је једна од најважнијих вредности традиције албанског народа. Опште је прихваћено да су Албанци добро познати о тим вредностима, о мирној коегзистенцији међу верницима различитих верских заједница у земљи.
Захваљујући својој дугој историји, Албанија је дом многих вредних споменика као што су остаци Бутринта, средњовековни градови Берат и Ђирокастра, римски амфитеатар у Драчу, илирске гробнице и тврђава Баштова. Други примери значајног доприноса архитектури могу се наћи у Аполонији, Билису, Аманцији, Феници, Скадру и многим другим.
Упркос томе што је мала земља, Албанија има три локалитета на Унесковој листи светске баштине и један елемент нематеријалне културне баштине. Бератски кодекси су од изузетног значаја за светску заједницу, а такође и за развој античке библијске, литургијске и хагиографске књижевности. Због тога је 2005. године уписан у Унесков регистар Памћење света.UNESCO. "MEMORY OF THE WORLD REGISTER NOMINATION FORM Codex Beratinus 1 and 2" (PDF). unesco.org.
Животни стил
Канун мини|260x260пиксел|Канун и данас примењују Гег Албанци који већински живе на северу Албаније. Канун, свеобухватну компилацију албанских традиционалних обичаја и културних пракси, кодификовао је Лека Дукађин у средњем веку. Научници су претпоставили да је Канун могао произаћи из илирских племенских закона, док други сугеришу да је задржао елементе из индоевропских праисторијских епоха.. Gjonlekaj Publishing Co., 1989. p. xvi. Канун посебно одражава историјски развој Албанаца кроз његову историју и обухвата прави статут који регулише различите аспекте живота, укључујући обичаје, традицију и мудрост у Албанији.Malmö University. "THE KANUN OF LEKË DUKAGJINI AMONG KOSOVAALBANIANS IN SWEDEN" (PDF). muep.mau.se. Malmö.
Беса, „одржати обећање“, је албански кодекс части и главна компонента албанске културе. То је један од највиших и најважнијих концепата Кануна са моралном и етичком конотацијом. Термин садржи дату реч или испуњење обећања или обавезе и загарантовани договор између часних људи.
Племена Традиционална албанска друштвена структура заснована је на племенима које карактерише заједничка култура, често заједничко порекло и заједничке друштвене везе. У прошлим временима већина њих је бранила своју територију и интересе од других кланова и спољних сила. Албанско племенско друштво јасно се искристалисало у планинама северне Албаније и суседним областима Црне Горе, а било је присутно иу мање развијеном систему у јужној Албанији. Један од посебнијих елемената албанске племенске структуре је њена зависност од кануна Леке Дукађина. Према истраживачима, ова друштвена структура је наслеђена од старих Илира, и напредовала је до раних година 20. века, да би остала углавном нетакнута до доласка на власт комунистичког режима 1944. године.
Ода мини|Типична албанска ода. Ода је типична велика соба у албанској традиционалној кући коју домаћин користи за примање и забаву гостију. Традиционално, домаћин и гости у оди су старци и ожењени мушкарци. Све до краја 20. века женама и младићима није било дозвољено да уђу у просторију. У оди мушкарци разговарају, воде политичке дискусије и певају епске песме до касних сати. Током ода „седања“, историјски догађаји и традиција се преносе усмено кроз разговоре и песме.
Кухиња Албанска кухиња, представник медитеранске кухиње, развијала се кроз векове друштвених и економских промена и што је још важније односила се на различите факторе који стоје у блиској интеракцији једни са другима као што су мала и планинска територија земље са нетакнутим шумама, уске долине, простране равнице и повољна клима која нуди одличне услове за раст разноврсног поврћа, зачинског биља и воћа.
Храна је за Албанце важна компонента њихове културе и дубоко је укорењена у историји, традицији и вредностима земље. Традиције кувања албанског народа су разнолике. Маслиново уље је најчешће коришћена биљна маст у албанској кухињи, која се производила од антике широм земље, посебно дуж обале.S. Velo; D. Topi. "The Production Potential of the Olive Oil from Native Cultivars in Albania" (PDF). ijoer.com. Tirana.
Албанска кухиња користи различите састојке који укључују ширу доступност поврћа као што су тиквице, патлиџан, паприке, парадајз, краставци, кромпир, купус и спанаћ, као и житарице попут пшенице, кукуруза, јечма и ражи. Биље и зачини укључују оригано, менту, бели лук, лук и босиљак. Широко распрострањене врсте меса су јагњеће, јареће, говеђе, телеће, пилеће и друга живина и свињетина. С обзиром на директну близину мора, специјалитети од морских плодова су посебно популарни дуж албанске обале Јадранског и Јонског мора.
Гостопримство је основни обичај албанског друштва и сервирање хране је саставни део угошћавања гостију и посетилаца. Није ретко да посетиоци буду позвани да једу и пију са мештанима. Средњовековни албански кодекс части, назван Беса, резултирао је бригом о гостима и странцима као чин признања и захвалности.
Религија мини|Мајка Тереза (1910-1997) била је часна сестра, рођена је у Скопљу у римокатоличкој албанској породици. Основала је ред Мисионарке милосрђа и добила Нобелову награду за мир 1979. за свој хуманитарни рад. Хришћанство, ислам и јудаизам су традиционалне религије Албаније. Устав проширује слободу вероисповести на све грађане и влада генерално поштује ово право у пракси. Албанија се одувек сматрала јединственом земљом у погледу вере, а верска толеранција је једна од главних карактеристика Албанаца.
Хришћанство има дугу и богату историју у земљи по којој припада једној од најстаријих земаља хришћанства. Сматра се да је још у време апостола у Драчу било око седамдесет хришћанских породица. Апостол Павле је био оснивач Драчке архиепископије док је проповедао у Илирији и Епиру. У једанаестом веку, Албанци се први пут појављују у византијским изворима и тада су већ били потпуно христијанизовани.
Историја јудаизма у земљи може се пратити до класичног доба. Јеврејска миграција из Римског царства сматра се највероватнијим извором првих Јевреја на територији земље. Можда је први пут стигао у Албанију у првом веку пре нове ере. Они су изградили прву синагогу у Саранди почетком петог века. У шеснаестом веку постојала су јеврејска насеља у већини већих градова као што су Берат, Елбасан, Валона, Драч, као и у региону Косова. Албанија је била једина земља током Холокауста у Европи у којој је јеврејско становништво доживело пораст. После масовне емиграције у Израел након пада комунистичког режима, данас је у земљи остало само 200 албанских Јевреја. Године 2010. нова синагога „Хечал Шломо“ почела је да пружа услуге јеврејској заједници у Тирани.
Ислам је први пут стигао у регион у деветом веку, када су муслимански Арапи извршили рацију на источно Јадранско море.Jørgen Nielsen; Samim Akgönül; Ahmet Alibašić; Egdunas Racius . . Leiden, Boston, New York: Brill. pp. 23. . Retrieved 12 March 2016. У петнаестом веку, ислам се појавио као већинска религија током векова османске владавине, иако је остала значајна хришћанска мањина. Након проглашења независности 28. новембра 1912. године, албански републикански, монархијски, а касније и комунистички режим водили су систематску политику одвајања вере од званичних функција и културног живота. Албанија никада није имала званичну државну религију, ни као република, ни као краљевина.
Уметност
Сликарство лево|мини|Мотра Тоне, слика Кола Идромена, позната је као "албанска Мона Лиза". У петнаестом веку, током османске инвазије, многи Албанци су мигрирали са тог подручја да би избегли различите друштвено-политичке и економске тешкоће. Међу њима су средњовековни сликари Марко Басаити и Виктор Карпачи, вајар и архитекта Андреа Николе Алекси и колекционар уметности Алесандро Албани из породице Албани. Османско царство је владало земљом и већим делом Балкана скоро пет векова. Овај утицај је апсорбован и реинтерпретиран опсежном изградњом џамија која је отворила нови део у албанској уметности, исламску.Edmond Manahasa, İlknur Aktug Kolay. "Observations on the existing Ottoman mosques in Albania" (PDF). az.itu.edu.tr.
У деветнаестом веку почиње значајна ера за албанску уметност. Велики ослободилачки чинови почевши од Призренске лиге 1878. године, који су довели до независности 1912. године, створили су климу за нови уметнички покрет, који ће реалистичније одражавати живот и историју, а импресионизам и реализам су дошли до доминације.
Савремена албанска уметничка дела обухватају борбу свакодневних Албанаца, међутим нови уметници користе различите уметничке стилове да пренесу ову поруку. Албански уметници настављају да померају уметност напред, док њихова уметност и даље остаје изразито албанска по садржају. Иако је међу албанским уметницима постмодернизам уведен релативно скоро, постоји велики број уметника и дела познатих на међународном нивоу.
Народна ношња мини|140п|Традиционална албанска ношња из Лаберије. Традиционална албанска одећа развила се као резултат дугих процеса. Забележена историја одеће сеже у класична времена. Обухвата више од две стотине различитих облика одеће у целој Албанији и суседним земљама, укључујући Албанце на Косову, Западној Северној Македонији, Јужној Црној Гори, Италији и Грчкој.
Сваки културни и географски регион Албаније има своју специфичну одећу која је посебно шарена и богата детаљима. Ношње су често украшене паганским симболичким елементима Илира, између осталог сунца, орлова, месеца, звезда и змија, али претежно украсом цик-цак и концентричним круговима, који се налазио у античко доба широм Балкана, али и у народним ношњама других балканских народа.
Ова одећа се најчешће носи у вези са посебним догађајима и прославама, углавном на етничким фестивалима, верским празницима, свадбама и плесним групама. Неки конзервативни старци и жене углавном из високих северних као и јужних земаља носе ту традиционалну одећу у свом свакодневном животу.
Традиционална албанска одећа, игра и фолклор приказују се на неколико фестивала, укључујући и Ђирокастра национални фестивал фолклора у Ђирокастри, Софра Дардане сваког јуна у Бајрам Цурију, Ода Дибране у Пешкопији, Логу и Бјешкеве сваког августа у Климентима, и многи други фестивали у различитим градовима.
Музика