Жан Луј Баро (; Le Vésinet, 8. септембар 1910 — Париз, 22. јануар 1994) био је француски глумац, филмски редитељ и пантомимичар, што му је било корисно кад је глумио пантомимичара из 19. века Жан Гаспар Дебироа у филму Марсела Карнеа „Les Enfants du Paradis“ („Деца раја”, 1945). Био је део интернационалне поставе у „The Longest Day“ („Најдужи дан”, 1962).

Каријера Жан Луј Баро је студирао са Шарл Диланом у чијим је трупама глумио од 1933. до 1935. Када је имао 25 година, упознао је и студирао са пантомимичаром Етиен Декруом. Од 1940. до 1946. године био је члан француског театра (Comédie-Française), где је био редитељ у продукцијама „Сатенске папучице” („Le Soulier de satin“) Пол Клода и „Федре” („Phèdre“) Жан Расина, двема представама које су га прославиле.

Именован је за управника Француског позоришта (1959−1968), да би потом био управник и у више париских позоришта од 1972. до 1981. године.

Током своје каријере глумио је у скоро 50 филмова укључујући „Лепи дани” („Les beaux jours“), „Џени” („Jenny“), „Злато у планини” („L'Or dans la Montagne“) и „Под очима запада” („Sous les Yeux d'occident“).IMDb листа појава на филму

Оженио је глумицу Меделен Рено 1940. године. Заједно су основали неколико позоришта и ишли су интензивно на турнеје, укључујући и у Јужној Америци.

Био је ујак глумице Мари Кристин Баро (Marie-Christine Barrault) и понекад спонзор Питера Брука (Peter Brook). Умро је у 83. години од срчаног удара у Паризу. Жан Луј Баро је сахрањен са његовом женом у Паризу.

Жан Луј Баро, „Осврт на позориште” („Reflections on the Theatre“):

„Заправо, најкомпликованије је урадити једноставне ствари добро. Читање, на пример. Да можете да прочитате тачно све што је написано без изостављања ичега што је написано и у исто време без додавања нечег свог. Да можете да ухватите тачан контекст сваке речи које читате. Да можете да читате!”Жан Луј Баро, Осврт на позориште. Лондон: Роклиф, 1951

Баро у „Кроз париске очи: Осврт на савремену француску уметност и културу” (Through Parisian Eyes: Reflections on Contemporary French Arts and Culture) Мелинде Камбер Портер (Melinda Camber Porter): „Када се пробудим ујутру желим да осетим глад за животом. Жеља је то што ме покреће. Када одем на спавање, осећам као да сам доживео малу смрт, тако да могу да се пробудим ујутру обновљен и препорођен.”

Филмографија Година Назив Улога Редитељ 1936Mayerling студентAnatole LitvakStreet of Shadows луда муштеријаG. W. PabstBeethoven's Great LoveКарл Ван БетовенAbel Gance1937Bizarre, BizarreВилијам КрампсMarcel CarnéPearls of the Crown млади НаполеонSacha Guitry and Christian-Jaque1938Le puritainФранцис ФеритерJeff MussoOrageАфриканацMarc Allégret1942La Symphonie fantastiqueХектор БерлиозChristian-Jaque 1945Деца рајаБатист ДебироMarcel Carné 1948Man to MenАнри ДинанChristian-Jaque1950La RondeРоберт Кухленкампф, песникMax Ophüls 1954Royal Affairs in VersaillesФенелонSacha Guitry1959The Doctor's Horrible ExperimentДоктор Корделије / ОпалЖан Реноар 1961Le Miracle des loupsЛуј XIAndré Hunebelle1962The Longest DayОтац РуландKen Annakin1966ChappaquaДоктор БеноаConrad Rooks 1982That Night in VarennesНиколас-Едме РетифEttore Scola

Референце

Спољашње везе

Категорија:Умрли 1994.

Категорија:Рођени 1910. Категорија:Пантомимичари Категорија:Француски глумци Категорија:Француски редитељи