Ђуро Тошић (Жљебови, 1. октобар 1946 — Београд, 6. фебруар 2019) био је српски историчар и академик. Био је члан Академије наука и умјетности Републике Српске, професор на Филозофском факултету у Бањој Луци и Филозофском Факултету Универзитета у Источном Сарајеву, члан одбора САНУ за историју Босне и Херцеговине, редакције Зборника за историју Босне и Херцеговине, научног већа и Управног одбора Историјског института. Био је члан Редакције Годишњака Друштва историчара Босне и Херцеговине и предсједник Савеза Друштава историчара Босне и Херцеговине, те члан Савјета Земаљског музеја у Сарајеву.
Биографија
Ђуро Тошић рођен је 1. новембра 1946. године у селу Жљебови, општина Соколац. Основну школу и гимназију завршио је у Сокоцу, а студије историје на Филозофском факултету у Сарајеву, где је и дипломирао 1970. године. Од 1971. године радио је као асистент на Катедри за историју на Филозофском факултету у Сарајеву, на предмету Историја народа Југославије у средњем вијеку. Постдипломске студије уписао је 1973, а магистрирао у мају 1976. са темом "Босанска држава за владавине краља Дабише". Докторирао је на Филозофском факултету у Београду у мају 1982, са темом "Трг Дријева у средњем вијеку". Од 1982. има звање доцент, а од 1987. године ванредни професор на предметима "Историја народа Југославије у средњем вијеку" и "Помоћне историјске науке" на Филозофском факултету у Сарајеву. Од јесени 1992. године до одласка у пензију у јесен 2013. радио је у Историјском институту.http://www.iib.ac.rs/srp/DjuroTosic.htm Историјски институт Београд: Ђуро Тошић
У току 1985—1987. године обављао дужност продекана за наставу на Филозофском факултету у Сарајеву. Од јесени 1992. године ради у Историјском институту САНУ као виши научни сарадник, а од 1998. као научни савјетник, гдје је руководио научно-истраживачким пројектима: "Друштвене и привредне структуре српских земаља средњег века", "Проучавање политичке, привредне и културне историје српских земаља средњег века" и "Средњовековне српске земље (XII–XV век): политички, привредни, друштвени и правни процеси", као и научно-истраживачким пројектом: "Друштвена историја Босне и Херцеговине", пријављеним код Министарства за науку Босне и Херцеговине. Био је члан Редакције Зборника за историју Босне и Херцеговине, Историјског часописа, Радова Филозофског факултета Пале и Грађе о прошлости Босне, а неко вријеме је био и предсједник Научног вијећа и Управног одбора Историјског института, те Управног одбора Института за новију историју. Био је члан Научног одбора за историјске науке Академије наука и умјетности Републике Српске и Матичног одбора за хуманистичке науке Министарства за науку Републике Србије. Од 5. септембра 2008. дописни, а од 2012. редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске у ванрадном саставу. Од школске 1993/1994. године радио је као наставник по позиву (у звању редовног професора) на Филозофском факултету у Бањој Луци, а од 1998/1999. и на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, гдје је био у сталном радном односу од 1. децембра 2007. године на Одсјеку за историју, на предметима "Српска и јужнословенска историја у средњем вијеку" и "Помоћне историјске науке". Био је професор и на постдипломским студијама и шеф Колегијума за постдипломске студије. У више наврата био је члан комисије за оцјену и одбрану докторских и магистарских теза. Области интересовања су му биле историја српског народа у средњем вијеку; историја средњовјековне Босне и Херцеговине. Познавао је изворе на латинском и старословенском језику. Говорио је италијански, а служио се и њемачким језиком.
Септембра 2008. постао је дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске у ванрадном саставу, а од 21. децембра 2012. редовни члан.Академија наука и умјетности Републике Српске: Ђуро Тошић, извод из библиографије
Преминуо је у Београду, 6. фебруара 2019. године.Преминуо академик Ђуро Тошић srna.rs
Одабрана дела
Посебна издања
Чланци и расправе
О дријевској царини, Прилози XВ/16, Сарајево 1979, 189-195. Становништво средњовјековног трга Дријева, Прилози XВИИИ/19, Сарајево 1982, 75-104. Доњи ток Неретве у средњем вијеку, с посебним освртом на трг Дријева, Херцеговина 2, Мостар 1982, 45-78.
О извозу житарица са Неретве у Дубровник у XИВ вијеку, Прилози XИX/20, Сарајево 1984, 109-118. Дворске службе (БиХ) (с Бабић Анто), Енциклопедија Југославије ИИИ, 2. издање, Загреб 1984, 710-711. О кријумчарењу соли на Неретви, Трибуниа 9, Требиње 1985, 25-30.
Груба, Енциклопедија Југославије ИВ, 2. издање, Загреб 1986, 618.
Дубровачка породица Хранковић, Анали 26, Дубровник 1988, 87-101. Средњовјековна жупа Требиње (историјско-географско-топографски осврт), Прилози XXИВ/25-26, Сарајево 1990, 65-101.
Канцеларије, дворске (БиХ), Енциклопедија Југославије ВИ, 2. издање, Загреб 1990, 659-660.
Регистар збирке ’Старе српске повеље и писма’ Љубомира Стојановићаhttp://www.ffuis.edu.ba/media/faculty/documents/2014/12/15/Djuro_Tosic.docx Филозофски факултет У Источном Сарајеву - Ђуро Тошић, библиографија
Референце
Литература
Спољашње везе Академија наука и умјетности Републике Српске: Ђуро Тошић Историјска библиотека: Ђ. Тошић
Категорија:Рођени 1946. Категорија:Умрли 2019. Категорија:Српски историчари Категорија:Сокочани Категорија:Академици АНУРС