Михал Харпањ (Кисач, 1944) редовни је професор универзитета у пензији, почасни доктор наука на Универзитету МатејБел у Банској Бистрици, у Словачкој и познати преводалац.
Биографија
Михал Харпањ је од 1969. године предавао словачку књижевност и теорију књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Предавао је и на Филолошком факултету у Београду, на Вишој педагошкој школи у Сегедину, као и на Факултету хуманистичих наука у Банској Бистрици. Поље његовог научног интересовања јесу словачка књижевност, словачка књижевност у Војводини, јужнословенско-славачке културне и књижевне везе и теорија књижевности. Његова књига Teoria literatury је штампана у пет издања, од којих четири издања у Словачкој. Репрезентатитвни избор његових студија објављен је је у Словачкој под насловом Теxty a kontexty (2004).
Награде
Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност, 2023.
Дела
Објавио је бројне књиге студија, есеја и критике. Између две ватре (1972) Priestory imaginacie (1974) Kriticke komentare (1978) Poezia a poetika Michala Babinku (1980) Песме Махала Бабинке: интерпретација (1985) Teoria literatury (1986, 1994, 2004, 2009) Premeny rozpravania (1990) O Palovi Bahušovi (1999) Zapas o identitu (2000) Literarne paradigmy (2004) Sliterarnou vedou a kritikou (2005) Predslovy a doslovy (2009) Scripta manent (2014)
Преводи
Превео је књиге: Михал Бабинка - И би земља (1970) и Завичај магле (1985) Вићазослав Хроњец - Со, али песак (1972) Јанко Чеман - Не носи сваки војник пушку (1975) Павел Виликовски - Коњ на спрату, слепац у граду (1997) и Сурови машиновођа (2000) Јан Јанкович - Српска драма у Словачкој (2005) Душан Митана - Ношне вести (2014)
Референце
Спољашње везе Dva nova romana u ediciji „100 slovenskih romana”
Категорија:Рођени 1944. Категорија:Википројекат ГЛАМ/ВикиБиб 2016. Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски преводиоци