300п|мини|Карта Куча Братство Мићковића је братство које потиче из племена КучиКучи, чији се назив помиње у млетачком попису Скадарске области 1416—1417. године, као село, тј. заједница више места (комуна, односно општина).Ратислав В. Петровић, Племе Кучи 1684-1796 Раније, територија Куча, називала се Горска Жупа која се помиње као саставни део државе Зете 1220. године у Летопису попа Дукљанина.Марко В. Рашовић, Племе Кучи, Етничка историја"Јиричек «Историја Срба» књига 2.

Племе Кучи

Кучи су средњовековно племе које је настало уједињењем арбанашких и српских села у циљу одбране од Османлијског царства. Територија Куча захватала је северно-источни део данашње Црне Горе.Миљан Милошев Јокановић «Племе Кучи» Етничка историја

Дрекале

Изузев мањег броја, сва братства племена Кучи потичу од два родоначелника, први војвода од средњовековне српске лозе Мрњачевића (Старо Кучи) и други од војводе Дрекала (Ново Кучи).Радован Богићев Иванов, «Племе Кучи»

Лале Дрекалов

мини|Писмо Дрекаловића 1675.г. Према индиректним историјским подацима, Лале Дрекалев рођен је oko 1557. године. Од њега потиче цело братство Дрекаловића које се јавља у Кучима.Васа Чубриловић 'Постанак племена Куча, Зборник Филозофског факултета у Београду, књига XXI-1, Споменица Виктора Новака, БГ 1963 Седам година после смрти оца Дркала и брата Николе, Лале Дрекалев прима војводство које ће се с колена на колено преносити родом Дрекаловића. Изборне војводе племена Куча од Дрекаловића су:

Војвода Дрекале, Лале Дрекалов, око 1557 - 1642. године, Вујош Лалев, 1642 - 1644. године, Илико Лалев, 1644 - 1669. године. Иван Иликов, 1669 - 1689. године, Преле Мирчетин, 1689 - 1690- годне, Петар Иликов, 1690 - 1710. године, Радоња Петров, 1710 - 1737. године, Илија Радоњин, 1737 - 1770. године, Перита Радоњин, 1770 - 1772. годне, Шуто Перутин, 1772 - 1786. године, Чубро Петров Поповић, 1786 - 1799. године, Мића Чубров, 1799 - 1825. године, Ђуро Илијин Ивановић, 1825 - 1840. године, Томо Петров Поповић, 1840 - 1844. године, Брацан Ђуров Ивановић, 1844 - 1868. године, Васо Брацанов, 1868 - 1900. године.

Марко Миљанов је био директни војвода од Цетиња, док је војвода-кнез Грочанске нахије био Васа И. Чарапић.Радован Богићев Ивановић, Племе Кучи, Родослов Дрекаловића

Мићковићи Корени братства Мићковић досежу до самог почетка 17. века, када је по генеалошким таблицама рођен и живео Мићко, од којег је настало презиме братства. Мићко Божов је имао четири сина, Грдана који није имао потомства, Стефана (Шукна), Луку и Бјелана чије потомство траје и умножава се до данашњих дана. Бјелан је остао запамћен по својој јуначкој кончини када је у дубоким старачким годинама херојски погинуо 1774. године, приликом Прве похаре Куча, када су Турци покушали да истребе род Дрекаловиће.Прва похара Куча, Марко Миљанов

Генеалошке таблице Мићковића, с данашњим потомцима братства, броје око петнаест пасова до војводе Дрекала и око десет пасова до Мићка Божова. Живели су на Безјову, Цварину, Новом Селу у Кучима и Затону код Бијелог Поља где се презивају Чејовићи по претку Чеју. Мићковићи се деле на огранке Асановиће (по Асану - Васу Луке Мићкова), Бјелановиће (по Бјелану Мићкову) и Шукниће (по Стефану-Шукни Мићковом). Набројенима су то надимци који се употребљавају у разговорима ради «лоцирања» паса, а не стварна презимена. Мићковићи који су одсељени у Доњу Ржаницу, Марсенића Ријеку и Пољице у Васојевићима, презивају се Чејовићи по Чеју Лала Дрекалова, а такође и потомци Николе (Васова) Асанова који су прешли у Подгорицу. Чест је пример да се Мићковићи «прозивају» Чејовићима првог реда, како би истакли своје витешко порекло од Чејовића који су били и остали на гласу као велики и храбри јунаци.Марко Рашовић «Племе Кучи»

Генеалошко стабло МићковићаМиљан Милошев Јокановић, Племе Кучи, етничка историја

Тешку и мукотрпну судбину Куча делило је и ово братство. Стални ратови, велике жртве под турском окупацијом, похаре, болести и глад, условили су велика исељавања у потрагу за бољим животом. Данас Мићковићи живе расељени углавном у свим земљама бивше Југославије, и по целом свету, од чега је у родном Безјову остало свега шест кућа.

Познати Мићковићи Мијо Радошев Мићковић – носилац челичног Ђорђевског крста Петар Радошев Мићковић – последњи носилац златне Обилића медаље Ђорђе (Божовић) Мићковић Гишка – командант српске гарде Радун Мићковић, државни функционер, писац, културни стваралац Андрија Радошев Мићковић, рецитатор љубавне поезије Саша Мићковић, књижевник, песник, издавач.

Референце

Категорија:Кучи