Британска Антарктичка Територија (, скраћено BAT) је део Антарктика на који Уједињено Краљевство полаже право као на једну од својих 14 британских прекоморских територија. По површини је далеко највећа међу њима. Обухвата подручје јужно од 60° јужне географске ширине, између 20° и 80. меридијана западне географске дужине, у облику клина који се протеже до Јужног пола. Подручје се преклапа са антарктичким територијалним захтевима Аргентине (Аргентински Антарктик) и Чилеа (Чилеанска Антарктичка територија).
На територији борави особље истраживачких и помоћних станица којима управљају и које одржавају Британски антарктички институт и друге организације, као и особље станица Аргентине, Чилеа и других држава. Територија нема староседелачко становништво. Јужни део територије је 2012. године назван Земља краљице Елизабете, у част краљице Елизабете II.
Историја
Територија је успостављена 3. марта 1962. године, иако британски захтев за овај део Антарктика датира из 1908. и 1917. године, када су издата патентна писма. Подручје које данас обухвата Британска антарктичка територија до 1962. године чиниле су три области којима је Уједињено Краљевство управљало као засебним зависним територијама Фокландских острва: Земља Грејам, Јужна Оркнијска острва и Јужна Шетландска острва.
Уједињено Краљевство има непрекидно присуство на крајњем југу Атлантског океана од 1833. године, када је поново успоставило суверенитет над Фокландским острвима.
Године 1908. Уједињено Краљевство је проширило свој територијални захтев прогласивши суверенитет над Јужном Џорџијом, Јужним Оркнијским острвима, Јужним Шетландским острвима, Сендвичким острвима и Земљом Грејам, на подручју јужног Атлантског океана и Антарктика јужно од 50. паралеле јужне географске ширине, између 20. и 80. меридијана западне географске дужине. Све ове територије биле су управно подређене Фокландским зависним територијама са седиштем у Стенлију, под управом гувернера Фокландских острва.
Године 1917. формулација територијалног захтева је измењена, између осталог како би недвосмислено обухватила целокупно подручје сектора који се протеже до Јужног пола, чиме је обухваћена целокупна данашња Британска антарктичка територија. Нови захтев обухватао је сва острва и територије између 20. и 50. меридијана западне географске дужине јужно од 50. паралеле јужне географске ширине, као и сва острва и територије између 50. и 80. меридијана западне географске дужине јужно од 58. паралеле јужне географске ширине.
Уједињено Краљевство је полагало право и на Земљу Викторију 1841. године и на Земљу Ендерби 1930. године. Међутим, целокупна територија између 160° источне и 45° западне географске дужине пренета је 1933. године Аустралији, која је тада такође била део Британског царства.
Током Другог светског рата, 1943. године, Уједињено Краљевство је покренуло војну операцију познату као операција Табаран, чији је циљ био прикупљање обавештајних и метеоролошких података у јужном Атлантском океану.
Овај тајни ратни пројекат прерастао је у цивилни Истраживачки програм Фокландских зависних територија, а затим у Британски антарктички институт. Британски антарктички институт одговоран је за највећи део научних истраживања која Уједињено Краљевство спроводи на Антарктику.
Током 1950-их вођени су преговори о Уговору о Антарктику, чији је циљ био демилитаризација региона и очување Антарктика, дефинисаног као целокупно копно и ледене полице јужно од 60° јужне географске ширине, за мирољубива истраживања.
Уговор је усаглашен и потписан 1959. године, а ступио је на снагу 1961. године.
Признање
Британски захтев за ову област суспендован је ступањем на снагу Уговора о Антарктику 1961. године. Члан 4. Уговора прописује да никакви поступци или активности предузети док је Уговор на снази не могу представљати основу за истицање, подржавање или оспоравање права на територијални суверенитет на Антарктику. Такође, током важења Уговора не може се истицати нови територијални захтев нити проширивати постојећи. Већина држава не признаје територијалне захтеве на Антарктику. Уједињено Краљевство је ратификовало Уговор о Антарктику.
Уговор о Антарктику, који су потписале све државе са територијалним захтевима у региону, сам по себи ни признаје ни оспорава било који од тих захтева, већ то питање оставља појединачним државама потписницама. Већина држава света не признаје ниједан национални захтев према Антарктику.
Аустралија, Француска, Нови Зеланд, Норвешка и Уједињено Краљевство, које све полажу територијална права на делове Антарктика, међусобно признају своје захтеве. Аргентина и Чиле оспоравају британски захтев и имају сопствене територијалне захтеве који се преклапају са британским и међусобно (видети Аргентинска Антарктика и Чилеанска Антарктичка територија).
Географија
Топографија Британска антарктичка територија обухвата Антарктичко полуострво, Јужна Шетландска острва, Јужна Оркнијска острва и бројна друга приобална острва, Ронову ледену полицу у Веделовом мору, као и делове Земље Коутс. Троугаони део централног Антарктика површине 437.000 km², који се пружа до Јужног пола, назван је у децембру 2012. године Земља краљице Елизабете, у част дијамантског јубилеја краљице Елизабете II.
Више од 99% копнене површине територије прекривено је сталним леденим покривачем, чија дебљина достиже око 5.000 m. Сматрало се да је највиши врх Британске антарктичке територије Монт Џексон на Антарктичком полуострву, висок 3.184 m. Међутим, 2017. године утврђено је да је Монт Хоуп виши, са надморском висином од 3.239 m.
Животињски и биљни свет Биљни свет Британске антарктичке територије веома је сиромашан. Највећи део биљака чине маховине и лишајеви, али на територији расту и две врсте цветница: антарктичка длакавица и антарктичка бисерница.
На територији се гнезде бројне врсте птица, међу којима је седам врста пингвина. На њеном подручју живи и шест врста фока. Друге врсте птица, попут албатроса и буревица, такође могу допрети до територије.
Залихе нафте и гаса У мају 2024. године објављено је да је Русија открила велике залихе нафте и гаса на Антарктику, при чему се значајан део наводних резерви налази у подручјима на која полаже право Уједињено Краљевство. Процењене резерве износе укупно 511 милијарди барела нафте, што је изазвало забринутост због могућности бушења у области заштићеној Уговором о Антарктику, који забрањује истраживање и експлоатацију минералних и нафтних ресурса.
Британско Министарство спољних послова изразило је поверење у уверења Русије да спроводи научна истраживања. Критичари, међутим, сматрају да руске активности више личе на истраживање налазишта нафте и гаса него на истинска научна истраживања и доводе у питање начин на који британске власти штите интересе Уједињеног Краљевства на Антарктику.
Администрација Краљ Чарлс III је шеф државе Британске антарктичке територије.
Британском антарктичком територијом управља Министарство спољних послова и Комонвелта Уједињеног Краљевства. Комесар се именује за управљање територијом, а ту функцију увек обавља директор Дирекције за прекоморске територије овог министарства.
Највиши апелациони суд Британске антарктичке територије је Судски комитет Тајног савета. Територија има целовит систем закона, као и сопствену правну и поштанску управу. Због одредаба Система Уговора о Антарктику, територија не примењује своје законе на стране државе које на њеном подручју одржавају научне станице. Сама се финансира приходима од продаје поштанских марака и пореза на доходак.
Краљевска морнарица Уједињеног Краљевства током антарктичког лета распоређује патролни ледоломац HMS Protector у водама јужног Атлантика и Антарктика. Брод обавља различите задатке, укључујући пружање подршке Британском антарктичком институту.
Британски антарктички институт током антарктичког лета у региону такође користи истраживачки брод RRS Sir David Attenborough, у власништву Савета за истраживање природне средине.
Закон о држављанству Територија је у потпуности део британских прекоморских територија у погледу држављанства. Особа може имати држављанство британских прекоморских територија на основу повезаности са овом територијом. Поред тога, од ступања на снагу одговарајућих одредаба Закона о британским прекоморским територијама из 2002. године, 21. маја 2002. године, особа која има држављанство британских прекоморских територија на основу повезаности са овом територијом истовремено има и британско држављанство.
Иако имиграциони закони ове територије не дозвољавају натурализацију, особа рођена на територији пре 1983. године имала би држављанство британских прекоморских територија, а самим тим и британско држављанство, по том основу. Британско држављанство и држављанство британских прекоморских територија такође се преносе на прву генерацију рођену у иностранству. Пошто је Емилио Палма рођен на антарктичкој територији на коју Уједињено Краљевство полаже право пре 1983. године, аутоматски је стекао британско држављанство рођењем.
Пошто су му оба родитеља били држављани Аргентине, а он је рођен у аргентинској бази, аргентинска влада му је аутоматски доделила и аргентинско држављанство.
Промене британског закона о држављанству које су ступиле на снагу 1. јануара 1983. године значе да дете рођено на територији може стећи држављанство британских прекоморских територија и/или британско држављанство само ако његов отац или мајка имају одговарајуће држављанство или ако је његов отац или мајка уобичајено настањен на територији у складу са одговарајућим имиграционим прописима. Ово у пракси спречава да деца рођена у аргентинским или чилеанским базама на подручју на које Уједињено Краљевство полаже право стекну држављанство британских прекоморских територија или британско држављанство само на основу места рођења.
Истраживачке станице Британски антарктички институт има два стално попуњена објекта на територији: Истраживачка станица Халеј и Истраживачка станица Ротера.
Истраживачка станица Сигни била је у употреби од 1947. до 1996. године, а данас се у њој борави само током лета. На територији се налазе и две истурене станице које се користе само током лета, Фосил Блаф и Скај Блу. Станица Фарадеј одржавана је до 1996. године, када је продата Украјини и преименована у станицу Академик Вернадски.
Од 1996. године историјска база Порт Локрој на острву Годије током антарктичког лета попуњена је особљем Британског фонда за антарктичко наслеђе. Посећује је око 10.000 људи годишње, што је чини једним од најпосећенијих места на Антарктику. Посетиоци могу да обиђу музеј, купе сувенире, пошаљу пошту и виде велику колонију папуанских пингвина.
Присуство Аргентине на територији датира од оснивања базе Оркадас на Јужним Оркнијским острвима 1903. године.
Бројне друге државе такође одржавају базе на територији, од којих се многе налазе на Јужним Шетландским острвима.
Поштанске марке и кованице
Упркос томе што нема сталних становника, Британска антарктичка територија издаје сопствене поштанске марке. Неке од њих заиста користе туристи и научници који бораве на територији, али се већина продаје колекционарима у иностранству. Прва серија издата је 1963. године. Састојала се од 15 вредности, од ½ пенија до једне фунте, а марке су биле гравиране и носиле су портрет краљице Елизабете изнад различитих призора људских активности на Антарктику.
Током 1960-их уследило је још неколико издања, а 1971. године издата је серија поводом преласка на децимални систем, произведена претискивањем марака из серије из 1963. године.
У периоду 2008–2009. године, у оквиру обележавања стогодишњице британског територијалног захтева из 1908. године, Британска антарктичка територија издала је своју прву кованицу која је имала статус законског средства плаћања.
Земља краљице Елизабете
Дана 18. децембра 2012. године Министарство спољних послова и Комонвелта објавило је да је јужни део Британске антарктичке територије назван Земља краљице Елизабете, у част краљице Елизабете II поводом њеног дијамантског јубилеја.