Грофовија (,Chambers Dictionary, L. Brookes (ed.), 2005, Chambers Harrap Publishers Ltd, Edinburgh од -{Graf}- — „гроф”, висока и насљедна племићка титула) подручје је којим су током средњег вијека као монархови вазали владали грофови.The Oxford Dictionary of English Etymology, C. W. Onions (Ed.), 1966, Oxford University Press
Када су Нормани освојили Енглеску, донели су тај термин са собом. Саксонци су већ били успоставили округе који су постали историјски окрузи Енглеске, називајући их шире;Vision of Britain – Type details for ancient county. Retrieved 31 March 2012 при чему многа имена округа потичу од назива окружног града (седишта округа) са додатком речи шир: на пример, Глостершир и Вустершир. Англосаксонски термини ерл и ерлдом су узети да су еквивалентни континенталним терминима „гроф“ и „грофовија“ под освајачким Норманима, а временом су се ова два спојила и постала еквивалентна. Даље, касније увезени термин постао је синоним за изворну староенглеску реч () или, у модерном енглеском, shire – еквивалентну административну поделу краљевства. Термин „округ” је еволуирао, сходно томе, да означи ниво локалне администрације који је био непосредно испод националне владе, унутар унитарног (нефедералног) система власти. Округ се касније такође другачије користио у неким федералним системима власти, за локалну административну поделу подређену примарном субнационалном ентитету, као што је провинција (нпр. Канада) или територијална јединица трећег нивоа (NUTS 3).
У Сједињеним Државама и Канади, основаним 600 година касније на британским традицијама, округи су обично административна подела постављена погодним географским разграничењем, који у управљању имају одређене службенике (на пример шерифе и њихова одељења) као део државног и покрајинског механизма, укључујући географски заједничке судске системе.
Округ се може даље поделити на дистрикте, стотине, општине или друге административне јурисдикције унутар округа. Округ обично, али не увек, садржи градове, насеља, вароши, села или друге општинске корпорације, које су у већини случајева донекле подређене или зависне од окружних влада. У зависности од нације, општине и локалне географије, општине могу или не морају бити подвргнуте директној или индиректној контроли округа — функције оба нивоа се често консолидују у градску власт када је област густо насељена.
Изван земаља енглеског говорног подручја, еквивалент израза county се често користи да опише поднационалне јурисдикције које су структурно еквивалентне окрузима у односу који имају са својом националном владом; али које нису увек административно еквивалентне окрузима на претежно енглеском језику.
Историја
Коријени грофовија налазе се још крајем Римског царства као -{comitatus}-. За вријеме раног средњег вијека самостално су се прошилили на простору бивше римске провинције Галије. Њихова територија се често подударала са римским административним јединицама цивитас (). Франци су развојем феудализма преузели тај облик управе и проширили га по читавој континенталној Европи. Каролинзи су дуж својих граница ради одбране територије спајали по неколико грофовија у марке.
У Светом римском царству, бројни царски грофови () владали су својим грофовијама готово потпуно суверено све до Бечког конгреса 1815. Након њега су настојали сачувати своје привилигије, прогуравајући чланове својих породица у Дијете и осигуравши тако дјеломични имунитет пред судом.
У дијеловима Европе гдје племство није имало велике феуде грофови су још дуго задржали одређене феудалне привилегије над земљом и селима у својој грофовији, као што је право на сељачке услуге, до повремених накнада за кориштење шума, млинова, бунара и пашњака. Та права су се временом смањивала, па су у великој мјери прекинута прије или током 19. вијека.
Види још Гроф
Напомене
Референце
Литература
Pine, L. G. Titles: How the King Became His Majesty. New York: Barnes & Noble, 1992. p. 73. .
. () Fabricius, Wilhelm: Die Herrschaften des unteren Nahegebietes. Der Nahegau und seine Umgebung; Geschichtlicher Atlas der Rheinprovinz 6; Bonn: H. Behrend, 1914 . Auflage. Beck, München .
Mayer, Theodor, "Über Entstehung und Bedeutung der älteren deutschen Landgrafschaften", in Mitteralterliche Studien – Gesammelte Aufsätze, ed. F. Knapp (Sigmaringen 1958) 187–201. Also published in Zeitschrift der Savigny-Stiftung für Rechtsgeschichte, Germanische Abteilung 58 (1938) 210–288. (Weimar 1950) 276–301. Eichenberger, T., Patria: Studien zur Bedeutung des Wortes im Mittelalter (6.-12. Jahrhundert), Nationes – Historische und philologische Untersuchungen zur Entstehung der europäischen Nationen im Mittelalter 9 (Sigmaringen 1991). . Van Droogenbroeck, Frans J., Het landgraafschap Brabant (1085-1183) en zijn paltsgrafelijke voorgeschiedenis. De territoriale en institutionele aanloop tot het ontstaan van het hertogdom Brabant (2004)
. in David Blackbourn and Richard J. Evans, eds., The German Bourgeoisie: Essays on the Social History of the German Middle Class from the Late Eighteenth to the Early Twentieth Century (1991) pp: 46-86. . Buse, Dieter K. and Doerr, Juergen C., eds. Modern Germany: An Encyclopedia of History, People, and Culture, 1871-1990 (2 vol. Garland, 1998) pp. 41–42. . D'Almeida, Fabrice. High Society in the Third Reich (2008) excerpt
. Vienna. . (in German). Herder, Vienna . . . (in German). Vienna (in German). Oldenbourg, Vienna . . (in German). Amalthea, Vienna . . (in German). Amalthea, Vienna . . (in German). Saur, Munich . . Kaudelka-Hanisch, Karin. "The Titled Businessman: Prussian Commercial Councillors in the Rhineland and Westphalia during the Nineteenth Century", in David Blackbourn and Richard J. Eellung der Mediatisierten 1815–1918'', Stuttgart 1957 (Göttingen ²1964). (Deals with the social and political rank of the former sovereign nobles of the Holy Roman Empire who were mediatized from 1803 to 1815.) . Limburg a.d.Lahn.: C.A. Starcke
Категорија:Поддржавни ентитети