је јапанска ера (ненко) Северног двора током Нанбокучо периода, која је настала после Гентоку и пре Кенму ере. Временски је трајала од априла 1332. до априла 1333. године и била је последња ера која је припадала Камакура периоду.Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Tenshō" in Japan encyclopedia, pp. 882; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File . Владајући цареви били су Го-Даиго на југу и Когон на северу.Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 286-289.
Нанбокучо период (период Јужног и Северног двора) thumb|140px|Царске престонице током „Нанбоку-чо“ периода биле су релативно близу. Власт се делила на два двора: Северна престоница била је у Кјоту, а Јужна у граду Јошино.
Током Меиџи периода, 3. марта 1911, царским указом је објављено да су тадашњи актуелни владари били легитимни и директни потомци цара Го-Даига и Го-Муракамија, чија је престоница основана у егзилу, у граду Јошину у близини Наре.Thomas, Julia Adeney. (2001). Reconfiguring modernity: concepts of nature in Japanese political ideology, pp. 199 n57, citing Mehl, Margaret. (1997). History and the State in Nineteenth-Century Japan. pp. 140-147.
До краја Едо периода сматрало се да су војни званичници и претенденти на титулу цара, који су били подржани од Ашикага шогуната, били грешком унети у царске хронологије због чињенице да царски симболи нису били у њиховом поседу.
Северни двор који се сматрао незаконитим, основао је у Кјоту Ашикага Такауџи.
Важнији догађаји Шокјо ере 1332. : Име ере се мења у Шокјо. Претходна ера, Генко, завршила се након две године и 10 месеци.
У исто време (1331–1333) на Јужном двору упоредо тече ера Генко.
Референце
Литература
Titsingh, Isaac. (1834). Nihon Odai Ichiran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland.
Спољашње везе Јапански календар - илустрације и додатне информације
Категорија:Јапанске ере