је јапанска ера (ненко) првог раздобља Муромачи периода, познатог још и као период јужног и северног двора. Настала је после Шокјо и пре Рјакуо ере. Иако је ова ера прихваћена од стране оба двора сматра се да је званично дошла након Генко и пре Енген ере.
Временски је трајала од јануара 1334. до августа 1338. на Северном дворуNussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kemmu" in Japan encyclopedia, p. 507; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File . тј. до фебруара 1336. на Јужном двору.Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Engen" in Japan encyclopedia, p. 178. Владајући цареви били су Го-Даиго на југу и Комјо на северу.Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 286-292.
Важнији догађаји Кенму ере thumb|140px|Царске престонице током „Нанбокучо“ периода. Власт се делила на два двора: Северна престоница била је у Кјоту, а Јужна у граду Јошино. 1333–1336. (Кенму 1): Цар Го-Даиго започео је Кенму обнову како би повратио царску моћ наспрам доминантног Камакура шогуната. Краткотрајна рестаурација била је спречена од стране Ашикаге Такауџија који је у новом Муромачи периоду искористио прилику и створио Ашикага шогунат. Због ове неуспешне обнове власт је подељена на два двора, један на северу и један на југу који ће сваки водити свој део земље све до 1392. године кад поново долази до уједињења.Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kemmu no Chūkō" in Japan encyclopedia, p. 507. 1334. (Кенму 1): Цар Го-Даиго покреће стварање књиге „Кенму ненчу гјоџи“. У њеном тексту описане су церемоније на двору, обичаји и протокол понашања са људима племенитог рода.Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kemmu nenchū gyōji" in Japan encyclopedia, p. 507. 25. октобар 1334 (Кенму 1, двадесетседми дан деветог месеца): Цар Го-Даиго одлази у званичну посету Камо храму.Ponsonby-Fane, p. 325. После њега ниједан цар неће отићи у посету овом храму све до 29. априла 1863. (Ера Бункју 3, једанаести дан трећег месеца), када цар Комеи са шогуном, даимјоима и дворским званичницима направе ту посету скоро 230 након последње званичне посете.Ponsonby-Fane, Richard. (1956). Kyoto: The Old Capital of Japan, 794–1869, p. 325. 1336. (Кенму 3): Непознати аутор штампа хронике Кему ере „Кенму ненкан ки“. Текст пружа важне информације о законима, влади, бирократији, земљишту и поседима које је цар дао племићима и религиозним институцијама.Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kemmu nenkan ki" in Japan encyclopedia, p. 507. 1336. (Кенму 3): Ашикага Такауџи прогласио је „Кенму-шикимоку“, правни код са 17 тачака који је ограничио понашање племића.Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kemmu-shikimoku" in Japan encyclopedia, p. 507.
Референце
Литература
Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon. (1956). Kyoto: The Old Capital of Japan, 794-1869.] Kyoto: The Ponsonby Memorial Society.
Titsingh, Isaac. (1834). Nihon Odai Ichiran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland.
Спољашње везе Јапански календар - илустрације и додатне информације
Категорија:Јапанске ере