Хронологија радничког покрета и КПЈ 1928.

десно|180п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током 1928. године.

Јануар 5. јануар У Загребу у предузећу „Сила“ отпочео штрајк металских радника у знак протеста због забране одржавања избора за радничке повереника и отпуштања шесторице радника. Штрајком је у име Савеза металаца руководио Јосип Броз. Пошто је Обласна инспекција стала на страну послодаваца, штрајк је завршен неуспешно. У току штрајка, 11. јануара дошло је до сукоба групе радника са двојицом штрајкбрејкера — Стјепаном Мишићем и Иваном Кезелом, током кога је Мишић био теже повређен, а касније је умро у болници. Осморица радника-штрајкача су била ухапшена и оптужена за убиство (суђено им је у априлу).

20. јануар Лист „Борба“ објавила чланак Јосипа Броза „Главњача у Загребу“, у коме је он протестовао против поступања загребачке полиције према осморици ухапшених радницика предузећа „Сила“, који су били оптужени за убиство Стјепана Мишића. Оптужени су били радници — Драгутин Симеони, Јосип Берта, Јосип Баус, Игнац Линенбер, Ватрослав Шиндерић, Андрија Бенуси, Влатко Филипин и Еуген Колар, а касније је био ухапшен и радник Иван Конрад, који је посебно био мучен у полицији да је чак покушао да изврши самоубиство. У жељи да у ово убиство умеша Независне синдикате и КПЈ, полиција је расписала потернице за партијским активистма Антуном Мавраком, Бартолом Бурчулом и Иваном Гершићем, који су побегли у Аустрију. Четворица, од осморо ухапшених, радника су 17. марта ослобођена оптужнице и пуштена на слободу, док су друга четворица радника предата суду где им је суђено од 11. до 13. априла.

24. јануар У Београду полиција ухапсила Ивана Милутиновића, студента права и секретара Удружења студената марксиста на Београдском универзитету (у марту је због ширења комунистичке пропаганде био осуђен на шест месеци затвора).

Фебруар 12. фебруар У Бања Луци званично регистровано Радничко културно-спортско друштво „Пелагић“, које је основано током 1927. године. Ово радничко друштво основали су синдикални радници, који су били под револуционарним утицајем КПЈ. Друштво је имало тамбурашки оркестар, велики хор и дрмаску секцију. Кроз културу и спорт, ово друштво се борило за социјална и радничка права. У току НОР-а погинуло је 52 чланова „Пелагића“, а њих седморо је проглашено народним херојима. После ослобођења Југославије, маја 1945. године рад друштва је био обновљен под данашњим именом Радничко културно-уметничко друштво „Пелагић“.

13. фебруар У Подгорици поводом расподеле ратних репарација одржан народни збор, коме је присуствовало око 2.000 људи. Збором је прдседавао комуниста Блажо Раичевић, а говорници су били представници опозиционих грађанских партија — Марко Вујачић и Марко Савићевић, као и Никола Ковачевић, секретар Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору (убрзо после збора Ковачевић је 20. фебруара био ухапшен и после десетодневног затвора протеран из Подгорице у родно Грахово). У Београду, од 13. до 16. фебруара, пред Првостепеним судом одржано суђење двадесетпеторици чланова КПЈ и СКОЈ, који су били ухапшени крајем октобра 1927. године и оптужени за „ширење комунистичке пропаганде и припадање комунистичкој организацији“. Оптужене је бранило девет адвоката, међу којима су били Светислав Гребенац, Бора Николић и Драгиша Васић. После три дана суђења, суд је 16. фебруара доне пресуду којом је 18 оптужених осуђено на временске казне затвора, док су остали ослобођени. Због припадања комунистичкој организацији на казну затвора од пет година осуђени су — Иван Бријачек, Павле Ковачевић, Никола Котур, Јосип Радобоља и Јосип Цази. За ширење комунистичке пропаганде на казне затвора од шест месеци осуђени су — Александар Здравковић, Отокар Кершовани, Лука Марушић, Коча Митић, Обрен Николић, Ђорђе Парић, Пера Петровић Праштало, Гојко Самарџић и Богосав Тодоровић, док су за исто дело на казну од три месеца осуђени — Данило Гује, Лука Мађарац, Василије Стајкић и Светислав Стефановић. Осталих седморо оптужених је ослобођено оптужбе и пуштено на слободу, а међу њима су се налазили — Сима Марковић, Лаза Стефановић, Гргур Вујовић, Саво Медан, Никола Бољевић, Вукота Цветковић и Милосав Урошевић.

17. фебруар У Београду пред Првостепеним судом одржано суђење др Славку Шлезингеру, новинару и уреднику листа „Новости“ под оптужбом да је ширио комунистичку пропаганду (ухапшен је 27. октобра 1927. заједно са Отокаром Кершованијем, али није био укључен у групно суђење 25-орици комуниста). Услед недостатка доказа био је ослобођен оптужнице и пуштен на слободу. У Београду пред Првостепеним судом одржано суђење др Лабуду Кусовцу, под оптужбом да је члан комунистичке организације (био је ухапшен у јулу 1927. по повратку у земљу из Беча). Оптуженог су бранила тројица адвоката — др Секула Дрљевић, др Радоје Вукчевић и Угљеша Јовановић. Услед недостатка доказа био је ослобођен оптужнице и пуштен на слободу.

18. фебруар У Београду пред Првостепеним судом одржано суђење Радомиру Вујовићу, под оптужбом да је члан комунистичке организације (ухапшен је у току јула 1927). Оптуженог је бранио адвокат Радоје Вукчевић, а осуђен је на девет месеци затвора због ширења комунистичке пропаганде и илегалног преласка границе (ново суђење одржано је 17. марта на коме му је казна повећана на пет година).

19. фебруар У Београду одржана протестна Конференција Савеза пољопривредних радника Југославије, пошто је полиција само неколико сати пре почетка забранила већ заказани Конгрес Савеза пољопривредних радника. Услед немогућности да одрже Конгрес окупљени делегати су у просторијама Централног радничког синдикалног већа одржали протестну конференцију јер ово није била прва забрани одржавања Конгреса савеза пољопривредних радника.

25. фебруар десно|мини|300п|Кућа у Загребу у којој је 1928. године одржана Осма месна конференција КПЈ за Загреб У току ноћи 25/26. фебруар у Загребу одржана Осма месна конференција КПЈ за Загреб, којој је присуствовао 31 делегат. На Конференцији је дотадашњи политички секретар МК Душан Грковић поднео Реферат о стању у партијској организацији. На Конференцији је иступио и организациони секретар МК Јосип Броз који је у свом излагању дао критички анализу дотадашњег рада Месног комитета и изнео предлоге о осуди „фрaкцијских борби“ и окретњу КПЈ животним проблемима радничке класе. Он је такође изнео предлог Резолуције и тромесечног плана рада Месног комитета. Иако је био у мањини, делегати на Конференцији су после бурне дискусије прихватили његове предлоге, усвојили Резолуцију и директиве делегату загребачке партијске организације на предстојећем саветовању у Коминтерни о стању у КПЈ. На крају Конференције већина делегата је Јосипа Броза изабрала за новог политичког секретара Месног комитета (велики значај ове Конференције представља то јер је она била један од првих успеха Јосипа Броза у антифракцијској борби коју је водио унутар КПЈ).

26. фебруар У Суботици одржана Конференција жена пољопривредних радница организованих у Савезу пољопривредних радника Југославије, који се налазио у оквиру Независних синдиката. На овој Конференцији дискутовало се о положају жена-радница, а посебно о положају жена-пољопривредних радница и о потреби њиховог већег ангажовања у синдикалном и радничком покрету.

у току фебруара У Београду одржана Окружна партијска конференција КПЈ, на којој је под утицајем групе Симе Марковића одбачена препорука Политбироа Централног комитета КП Југославије, као и одлука Четвртог пленума ЦК КПЈ (одржан новембра 1927. у Загребу) да београдска партијска орагнизација треба да буде „први носилац политике КПЈ у земљи“ и да треба да буде прва у кампањама и акцијама Партије. Услед неслагања, дошло је до поделе међу 42 делегата ове Конференције, што се одразило на поделу у београдској партијској организацији, која се поделила на два већа дела која су била под утицајем „леве“ и „десне“ фракције унутар КПЈ (овакво стање у београдској партијској организацији потрајало је до краја 1928).

Март 17. март У Београду Варошки суд осудио због ширења комунистичке пропаганде Ивана Милутиновића, студента права и секретара Удружења студената марксиста на Београдском универзитету на шест месеци затвора. У Београду Апелациони суд осудио Радомира Вујовића, због припадања комунистичкој организацији на пет година затвора. Вујовић, који је био ухапшен у јулу 1927. године, био је 18. фебруара од стране Варошког суда осуђен на девет месеци затвора због ширења комунистичке пропаганде и илегалног преласка границе, али му је према Закону о заштити државе због припадања комунистичкој организацији казна повећана на пет година затвора. У Београду у Кнез Михајловој улици испред зграде Окружног суда извршен неуспешан покушај бекства из затвора Златка Шнајдера. Према унапред договореном плану, Златко је због посете оца из Загреба, био допремљен из притвора „Главњача“ у зграду суда. Након сусрета са оцем, Златко је у пратњи једног жандарма кренуо ка притвору. На изласку из суда, Златка је чекао припремљен аутомобил за бег. Након онеспособљавања жандарма, Златко је потрчао ка аутомобилу, који је већ био у покрету, али није успео да ускочи и био је поново ухапшен. Један од организатора овог неуспелог бекства био Мијо Орешки.

у току марта У Македонији одржана Покрајинска конференција СКОЈ-а за Македонију на којој је дискутовано о стању у организацијама Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) у Македонији.

Април 300п|мини|десно|Студентски дом краљ Александар I у Београду 1. април У Београду отворен први Студентски дом Краљ Александар Први (после ослобођења студентски дом променио је назив у „Иво Лола Рибар“), који је био стециште револуционарног студентског покрета, овде су почињали многи студентски штрајкови и демонстрације. Први студентски протести, кренули су из овог дома већ 28. маја, када су београдски студенти протестовали против фашизма и потписивања „Нетунске конвенције“.

9. април У Москви, од 9. до 13. априла, представници Извршног комитета Коминтерне одржали саветовање са представницима КП Југославије — Ђуром Цвијићем, Костом Новаковићем, Ђуром Ђаковићем, Филипом Филиповићем и Миланом Горкићем (овом саветовању присуствовала је и група делегата Независних синдиката, који су у Москви присуствовали Четвртом конгресу Црвене синдикалне интернационале). На овом саветовању, коме су у име Коминтерне присуствовали, између осталог Георги Димитров, Васил Коларов, Херман Ремеле, Бохумир Шмерал и др, расправљано је о „фракцијским борбама“ у КПЈ, које су осуђене и именовано је привремено руководство КПЈ на челу са Ђуром Ђаковићем, чији је задатак био да партијом руководи до следећег Конгреса (Четврти конгрес КПЈ одржан је у Дрездену у новембру). Како би зауставила даље фракцијске борбе у КПЈ, Коминтерна је члановима КПЈ упутила „Отворено писмо“, које су прихватили сви учесници саветовања.

11. април У Загребу, од 11. до 13. фебруара, пред Окружним судом одржано суђење четворици радника предузећа „Сила“ — Драгутину Симеонију, Влатку Филипину, Ватрославу Шиндерићу и Ивану Конраду, који су били оптужени за убиство радника-штрајкбрејкера Стјепана Мишића, током штрајка од 5. до 11. јануара. У току овог судског процеса, као сведок учествовао је и Јосип Броз, који је у име Савеза металаца руководио овим штрајком. После три дана суђења суд је осудио Драгутина Симеонија на осам, Влатка Филипина на три и Ватрослава Шиндарића на два месеца затвора, док је Иван Конрад, који је у току полицијског ислеђивања био највише мучен, ослобођен.

13. април