Вељко Жижић (Милошевићи, код Шавника, 11. јул 1912 — Београд, 1. март 1993) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор Југословенске армије.

Биографија Вељко Жижић је рођен 11. јула 1912. године, у селу Милошевићи код Шавника. Син је Јована Жижића, команданта црногорске краљевске војске, тј. њене Дробњачко-ускочке бригаде у Мојковачкој бици у Првом светском рату. Дипломирао је на Правном факултету у Београду.

Био је активни учесник НОБ-а од 13.07.1941. године, један од организатора устанка у шавничком крају, командант батаљона Дурмиторског НОП одреда у Четвртој црногорској пролетерској бригади, затим начелник штаба Корпуса и командант Групе бригада, те и командант Шесте црногорске ударне бригаде која је ослободила град Никшић дана 18.09.1944. године. На место команданта именован је наредбом Штаба Другог ударног корпуса од 10. новембра 1943. године, а по Наредби Врховног штаба НОВ и ПОЈ, коју потписују политички комесар Митар Бакић, те командант Корпуса генерал-мајор Пеко Дапчевић.

Вељковог оца Јована и рођеног брата Милана са још четворицом чланова породице Жижић, стрељале су италијанске окупационе снаге у јесен 1941. године у Пљевљима. Наиме, по окончању Битке на Крнову, у којој су италијанске јединице доживеле значајне губитке, као људи од угледа, а уједно и чланови Вељкове најуже породице, позвани су Јован Жижић и његов најстарији син Милан, на преговоре са италијанским окупационим снагама. Како је у питању била превара, обојица су са неколицином чланова породице Жижић, најпре ухапшени, а потом и стрељани, све са циљем одмазде, застрашивања и сламања устаничког отпора у окупираној Црној Гори.

Као дипломирани правник после рата је постављен на функцију Врховног војног тужиоца, на којој функцији је био задужен за очување законитости у ЈА. На суђењу начелнику Штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини, Драгољубу Михаиловићу - Дражи, врховног војног тужиоца је заступао Милош Минић, који је написао нацрт оптужнице против вође четничког покрета.Vesti - Ponistena presuda Drazi Mihailovicu iz 1946 Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије од 16.12. 1947. године, Вељко је унапређен у чин генерал-мајора Југословенске армије.

Информбиро и робија Због одбијања да учествује у судско-политичким процесима присталицама тзв. Информбироа, најпре је са наведене функције ухапшен дана 21.02. 1950. године, а потом и осуђен Пресудом Војног суда у Београду бр.238/51 од 07.03. 1951. године на 14 година строгог затвора са губитком свих грађанских права у трајању од 3 године, а по истеку наведене казне, као на и губитак чина генерал-мајора ЈА. Помиловањима Савезног извршног већа, на чијем челу се налазио Јосип Броз Тито, од дана 29.11. 1954. и дана 29.11. 1957. године, затворска казна била му је умањена на десет, односно седам година строгог затвора, а губитак грађанских права на две. На робији је укупно провео 2836 дана и то у затвору "Главњача" у Београду, затвору "Билећа", као и логорима "Голи оток - Петрова рупа"."Ибеовац - Ја, Владо Дапцевиц" - Славко Ћурувија, "Филип Вишњић" Београд 1990.(Владо Дапчевић)"У Титовим фабрикама "издајника"" - Миливоје Стевановић, "Култура" Београд, 1991.(Миливоје Стевановић - Долински)"Нон Цогито Ерго Сум: Есеји о Голом отоку" - Божидар Језерник, "Медитерран Публисхинг" Нови Сад, 2012.(Божидар Језерник)"Арсо Р. Јовановић, Војсковођа с ореолом мученика" - Иван Матовић, "Медија центар одбрана" Београд, 2001.(Иван Матовић)

Супруга Радмила

Заједно са Вељком ухапшена је и његова тадашња вереница, касније супруга, Радмила Миловановић (01.02. 1924. Мајдево/Крушевац, Народна Република Србија, ФНРЈ - 14.09. 1992. Београд, Република Србија, Савезна Република Југославија), која је Решењем Комисије за прекршаје града Београда од дана 04.04. 1950. године, кажњена затворском казном у укупном трајању од 19 месеци и 15 дана, те упућивањем на друштвено-користан рад у трајању од 18 месеци, рачунајући од дана издржане казне. Радмили се на терет стављало да је стајала на позицијма Резолуције Иб-а. Незванично је ухапшена и кажњена због њене везе са Вељком, те је од ње и тражено да га се јавно одрекне, што је упорно одбијала. У београдској "Главњачи", затим затворима "Рамски рит" и "Пожаревац", као и у логору "Свети Гргур" провела је укупно 888 дана, да би на слободу била пуштена дана 25.07. 1952. године. Учесница је НОБ-а од 20.10. 1944. године. Радмилин отац, Божидар Миловановић, убијен је од стране четника током Другог светског рата.(Миливоје Стевановић - Долински)

Судска рехабилитација Вељко и Радмила Жижић су рехабилитовани одлуком Вишег суда у Београду која је постала правноснажна дана 1. децембра 2014. године. Од последица мучења и пребијања у наведеним казнионицама Југославије, обоје су патили и боловали до саме смрти.

Референце

Литература

"Arso R. Jovanović, Vojskovođa s oreolom mučenika" - Ivan Matović, "Medija centar odbrana" Beograd, 2001. "Ibeovac - Ja, Vlado Dapcevic" - Slavko Ćuruvija, "Filip Višnjić" Beograd 1990. "Non Cogito Ergo Sum: Eseji o Golom otoku" - Božidar Jezernik, "Mediterran Publishing" Novi Sad, 2012. "U Titovim fabrikama "izdajnika"" - Milivoje Stevanović, "Kultura" Beograd, 1991. "Šesta crnogorska narodno-oslobodilačka udarna brigada" - ZBORNIK SJEĆANJA. Titograd: NIO "Pobjeda". 1983. "Drobnjak, porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo: Drobnjak, Jezera, Uskoci i Šaranci" - Stojan Karadžić, Vuk Šibalić, Beograd : IŠ "Stručna knjiga", 1997. "Četvrta proleterska crnogorska brigada" - Blažo Janković "Vojnoizdavački zavod" Beograd, 1975. "Četvrta proleterska - ZBORNIK SJEĆANJA" knjiga 1,"Vojnoizdavački zavod" Beograd, 1969. "Četvrta proleterska - ZBORNIK SJEĆANJA" knjiga 2,"Vojnoizdavački zavod" Beograd, 1969.

Спољашње везе http://www.zizic.me/veljkozizic.html http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1165220%3Cnowiki/%3E http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1298078%20 http://www.poreklo.rs/2012/02/17/poreklo-prezimena-zizic/ http://www.maticacrnogorska.me/files/53/24%20andro%20mugosa.pdf http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_2_svj_ratu/saveznicko_bombardovanje_cg_1943_44_drugi_dio.htm

Види још Списак носилаца Ордена партизанске звезде Списак генерала и адмирала ЈНА

Категорија:Рођени 1912. Категорија:Умрли 1993. Категорија:Шавничани Категорија:Комунисти Црне Горе Категорија:Југословенски партизани Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде Категорија:Генерал-мајори ЈНА Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Политички затвореници (комунисти) Категорија:Официри НОВЈ