Грегори Џејмс „Грег“ Лемонд (; 26. јун 1961.) бивши је амерички професионални бициклиста у периоду од 1981. до 1994. године. Троструки је побједник Тур де Франса и двоструки свјетски шампион у друмској вожњи. Лемонд је први неевропски побједник Тур де Франса и први Американац који је освојио Свјетско првенство. Такође, први је професионалац који је потписао уговор на милион долара. Означен је од стране многих као најбољи амерички бициклиста свих времена.
Професионалну каријеру почео је 1981. Године 1983, постао је први Американац који је освојио Свјетско првенство у друмској вожњи, а исте године освојио је Критеријум ди Дофине Либере, поставши најмлађи побједник трке. Године 1986, освојио је Тур де Франс, поставши први неевропски побједник Тура. Године 1987, морао је да напусти Тур због повреде, након чега је имао двије операције и пропустио је Тур наредне двије године. Године 1989, вратио се на Тур и освојио га на хронометру на последњој етапи. Прије хронометра, заостајао је 50 секунди иза Лорана Фињона; побиједио је на хронометру, 58 секунди испред Фињона у освојио је Тур осам секунди испред Фињона, што је најмања разлика у историји трке. Исте године, освојио је Свјетско првенство у друмској вожњи по други пут. Године 1990, освојио је Тур по трећи пут, поставши седми возач који је освојио трку три или више пута. Завршио је каријеру у децембру 1994, а 1996, уврштен је у америчку кућу славних бициклизма. Постао је први бициклиста који је потписао уговор на милион долара и први бициклиста који се нашао на насловној страни часописа Sports Illustrated.
Током каријере, био је зачетник употребе бројних технолошких иновација у професионалном бициклизму, као што су аеродинамички „триатлон“ управљачи и карбонски рам, које је касније промовисао преко своје компаније — бицикла Лемонд. Од осталих послова, бавио се ресторанима, некретнинама и фитнес опремом. Противник је употребе лијекова за побољшање перформанси у бициклизму, а такође је члан борда оснивача непрофитног добротворног удружења којем је циљ помагање мушким жртвама сексуалног злостављања дјеце — 1in6.org.
Дјетињство и аматерска каријера
Рођен је у Лејквуду, у Калифорнији, а одрастао је у Вошоу, у источном дијелу планинског ланца Сијера Неваде, између Риноа и око 2.5 миље сјеверно од Карсон Ситија. Родитељи су му Боб Лемонд и Берта, а има двије сестре — Кети и Карен.
Одрастао је бавећи се разним активностима, као што су планинарење, лов, скијање и пецање. Био је хиперактиван у дјетињству, што је окарактерисао као главни разлог да не упада у проблеме, изјавивши: „био сам дјечак који једноставно није могао да сједи мирно. Имао сам проблема да се фокусирам на школу. Родитељи и учитељи нијесу имали вјештина да дијагностикују и савладају оно што нам је сада познато као Хиперкинетички поремећај, који сигурно није био медицински третирана болест код дјеце као данас. Побједу над симптомима нашао сам на двије танке гуме и много прашњавих миља.“ „То је једна од особина, неспособност да сједиш и слушаш нешто за шта ниси заинтересован и да упијеш то. Ако су заинтересовани за то, особе са хиперкинетичким поремећајем истичу се у томе на јако добар начин. Када сам почео да се бавим бициклизмом, могу да кажем да ми је спорт сам по себи склонио маглу са мозга. Био сам у стању да научим ствари које читам. Промијенио ми је живот.“
Похађао је средњу школу Ерл Вустер у Риноу, али је живио доста далеко од школе и није могао да учествује у екипним спортовима. Убрзо је почео да иде у школу бициклом, а на повратку из школе углавном је ишао кроз Карсон Сити па кући.
Лемондов тренер и зачетник скијања слободним стилом — Вејн Вонг, предложио му је да вози бицикл љети, ван сезоне скијања, како би повећао снагу ногу. Почео је да се такмичи 1976 и доминирао је у категоријама од 13 до 15 година, побиједивши на првих 11 трка на којима је учествовао, након чега је добио дозволу да вози са старијим такмичарима, који се такмиче у категорији од 16 до 19 година. Наставио је да побјеђује и постављао је себи бројне циљеве; године 1978, хтио је да освоји Свјетско првенство у друмској вожњи за јуниоре, 1979. да уђе у састав тима за Олимпијске игре и можда да освоји златну медаљу, а планирао је да постане професионалац годину или двије након Игара, да освоји Свјетско првенство за професионалце са 22 године и Тур де Франс са 25 година.
Године 1977, са 15 година, завршио је трку Тур оф Фресно на другом мјесту, иза Џона Хауарда, тадашњег најбољег америчког друмског бициклисте, побједника друмске трке на Пан америчким играма 1971. Након тога, привукао је пажњу селектора бициклистичког савеза Сједињених Америчких Држава — Едија Борисевича, који је рекао за Лемонда „дијамант, прави дијамант.“ Представљао је Сједињене Државе на Свјетском првенству за јуниоре 1978, у Вашингтону, гдје је друмску трку за јуниоре завршио на деветом мјесту. Возио је и на првенству 1979, у Аргентини, гдје је освојио три медаље: бронзану у екипном хронометру, сребрну у индивидуалној потјери на писти и златну у друмској вожњи, Са 18 година, изабран је у тим Сједињених држава за Олимпијске игре 1980, као најмлађи икада који је изабран у тим САД за Олимпијске игре. Ипак, Сједињене Државе су биле међу 65 држава које су бојкотовале игре у Москви, због инвазије Совјетског Савеза на Авганистан и Лемонд није могао да учествује.
Борисевич, кога је Лемонд описао као „првог правог тренера“, хтио је да га спреми за наредне Олимпијске игре, покушавајући да га обесхрабри да постане професионалац, али Лемонд је био одлучан и тражио је тим. Иако је био актуелни свјетски шампион у јуниорској конкуренцији, није добио понуде да постане професионалац и, на љето 1980, придружио се националном бициклистичком тиму САД за шестонедељне трке по Европи. Трку Сиркит де Арденс завршио је на трећем мјесту, након чега је освојио етапну трку у Француској — Сиркит де Сарт, поставши тако први Американац и најмлађи бициклиста икада који је освојио неку полупрофесионалну трку у Европи. Због побједе на тој трци и медијске пропраћености, стекао је пажњу у Европи, а на наредној трци коју је возио — Рубен Гранитје Бретон, скаутирао га је спортски директор тима Рено—Житен, који је освојио Тур де Франс двије године заредом са Бернаром Иноом — Сирил Гимар, који је био импресиониран његовим духом, рекавши му: „имаш ватру да будеш велики шампион“ и понудио му је професионални уговор за 1981. Након што се вратио у САД, освојио је трку Невада сити класик 1980, која је сматрана једном од најтежих и историјски важних професионалних трка у Сједињеним Државама. Добио је још понуда да почне професионалну каријеру, али је потписао уговор за Рено у Паризу, на дан завршетка Тур де Франса 1980.
Професионална каријера 1981—1983: Почетак каријере и Свјетско првенство
Лемонд је описан као „изузетно надарен“ аматерски возач који је брзо добио статус једног од најталентованијих професионалних бициклиста. Бициклистички новинар — Џон Вилкоксон, који је извјештавао са Тур де Франса више од 40 година, описао је Лемонда као возача који је Fuoriclasse (првак).
Прву побједу у каријери остварио је 1981, три мјесеца након што је почео каријеру; побиједио је на етапи на трци Тур де л’Ис, након чега је освојио Корс класик, у САД, испред Сергеја Сукорученкова, побједника друмске трке на Олимпијским играма 1980. На трци Дофине Либере 1981. радио је за Бернара Иноа и завршио је на четвртом мјесту, иза Паскала Симона. Двије недјеље касније, Симон је кажњен са 10 минута, када је откривено да се допинговао и Лемонду је припало треће мјесто. Касније је рекао да му је та трка била „главни одскочни камен“, изјавивши: „показала ми је да имам брдашке способности какве су потребне да би освојили најбоље европске етапне трке.“ Укупно је освојио пет трка у својој првој сезони.
На дан 11. априла 1982, сломио је кључну кост на Лијеж—Бастоњ—Лијежу. Због повреде, морао је да вози мање трка пред Свјетско првенство, које је вожено у Гудвуду. На друмској трци, завршио је на другом мјесту, иза Ђузепеа Саронија, који га је достигао у финишу. Након трке, Жак Бојер, његов сувозач из тима САД, оптужио га је да је радио против њега и покушавао да га достигне у последњих 800 метара. У последњих 200 метара, Сарони је достигао и престигао Лемонда и Бојера, побиједивши пет секунди испред Лемонда и десет секунди испред Шона Келија, а Бојер је завршио на десетом мјесту. Шон Кели, који је био фаворит за побједу, заједно са Саронијем је достигао Лемонда на 200 метара до циља, након чега није имао снаге да се бори за побједу, а након трке изјавио је: „не мислим да је Бојер посустајао. Имао је добру предност. Нико није хтио да оде за њим... Да, Лемонд је јурио Бојера. Бојер је био једини испред.“
Подржао га је други сувозач — Џорџ Маунт, који је изјавио: „шта је Лемонд требало да уради? Да баци бицикл испред свих, због тога што је Бојер тако добар пријатељ са свима? Ђавола не, почео је да спринта јер је остало мање од 200 метара до циља, а спринт је већ трајао неколико стотина метара. Лемонд је направио добар потез и имао је добар спринт... Бојер није могао да побиједи. Најбоље што је могао да добије је пето или шесто мјесто.“
Лемонд се није извинио. Тим САД није функционисао као тимови у Европи и нису имали национално првенство, како би одредили шампиона, већ се, онај који заврши на најбољој позицији на Свјетском првенству,, сматрао националним шампионом. Лемонд се залагао да се такмиче на исти начин као европски тимови, али менаџмент и Бојер су гласали против, због чега су се возачи у тиму САД, такмичили једни против других. Лемонд је изјавио: „након Свјетског првенства 1980, Џок је прогласио самога себе за националног шампиона, јер је био најбоље пласирани Американац од Свјетском првенству. Цијелу годину је возио у мајици осутој звијездама, баш као је америчка застава, као национални шампион. Јасно сам им рекао прије одласка у Праг да нећу возити Свјетско првенство као национално и да се такмичим против осталих Американаца умјесто да сви радимо заједно. Холандски тим није ушао у трку возећи један против других како би одлучили ко је национални шампион. То је дух који сам хтио.“ Званичници тима су покренули гласање; два возача била су на Лемондовој страни, а два на Бојеревој. Изгласали су да национални шампион остаје најбоље пласирани возач на Свјетском првенству, након чега је Лемонд изјавио: „добро, али возите без мене. Ако хоћете да ја возим, возићу за Свјетско првенство. Са 21 годином, постао је први амерички професионални бициклиста који је освојио медаљу на првенству, од Френка Крамера, који је освојио на аматерском првенству 1912. Након освајања медаље, изјавио је: „возим за Рено и возим за себе. То је посао и то је мој живот. За мене, то друго мјесто је подједнако добро као побједа, посебно у мојим годинама.“
Двије недјеље касније, 20. септембра, освојио је етапну трку Тур де л’Авенир, са рекордном разликом, десет минута и 18 секунди испред другопласираног. Побједа и временска разлика, изазвали су позитивне реакције широм Европе.
Године 1983, освојио је друмску трку на Свјетском првенству, поставши први амерички мушки бициклиста који је освојио Свјетско првенство у друмској вожњи, а трећи уопштено који је освојио неко првенство, након Одрија Мекелмурија који је освојио Свјетско првенство на писти 1969. и Бет Хејден, која је освојила друмску трку 1980. Због свог талента, снаге, способности да вози добро на успонима, способности да вози брзо на хронометру и брзог опоравка, стекао је статус будућег гранд тур конкурента.
1984–1985: Друго мјесто на Туру и на Свјетском првенству
thumb|left|upright|Лемондова мајица класификације комбинације, коју је освојио 1985.
Први пут, Тур де Франс возио је 1984, када је радио за Лорана Фињона и завршио га је на трећем мјесту, иза Фињона и Бернара Иноа, поставши тако први Американац који је Тур завршио на подијуму; такође, освојио је класификацију за најбољег младог возача.