Крис Фрум (; Најроби, 20. мај 1985) британски је бициклиста родом из Кеније, који је последње возио за -{UCI}- про тур тим Израел—премијер тех до краја 2025. Четвороструки је побједник Тур де Франса, а освојио је двапут Вуелта а Еспању и једном Ђиро д’Италију. Осим гранд тур трка, освојио је Критеријум ди Дофине три пута, два пута Тур де Романди и по једном Тур оф Оман, Вуелта а Андалузију, Критеријум Интарнасионал и Хералд сан тур. Освојио је двије бронзане медаље у вожњи на хронометар на Олимпијским играма — 2012 и 2016, као и бронзану медаљу у вожњи на хронометар на Свјетском првенству. Током каријере, суочавао се са бројним оптужбама да је користио рупе у анти допинг правилима, како би употребљавао лијекове који повећавају перформансе.
Професионалну каријеру почео је 2007. године, у афричком тиму Коника Минолта. Такмичио се за Кенију до 2008, када је прешао у британски тим Барловрлд и од тада наступа под британском лиценцом. У тиму је провео двије сезоне, након чега је, 2010. потписао уговор са новооснованим тимом Скај. Први велики успјех остварио је 2011, када је завршио Вуелта на Еспању на другом мјесту, иза Хуана Хосеа Коба. Године 2012, радио је за Бредлија Вигинса, који је освојио Тур, поставши први британски побједник, док је Фрум завршио на другом мјесту. На Олимпијским играма 2012, освојио је бронзану медаљу у вожњи на хронометар, завршивши иза Вигинса и Тонија Мартина.
Године 2013, освојио је Тур оф Оман, Критеријум интарнасионал, Тур де Романди и Критеријум ди Дофине, након чега је био лидер тима на Тур де Франсу. Преузео је жуту мајицу на осмој етапи, задржао је до краја и освојио је Тур испред Наира Кинтане, уз три етапне побједе. Године 2014, освојио је Тур оф Оман и Тур де Романди трке по други пут, док је морао да напусти Тур због неколико падова. Био је лидер тима на Вуелти, коју је завршио на другом мјесту, иза Алберта Контадора. Године 2015, освојио је Вуелта а Андалузију и Критеријум ди Дофине, након чега је освојио Тур де Франс по други пут, уз брдску класификацију. Возио је и Вуелта а Еспању, али је није завршио. Године 2016, освојио је Критеријум ди Дофине по трећи пут, чиме се придружио тројици возача са три побједе, што је рекордан број побједа.Освојио је Тур такође по трећи пут, испред Ромена Бардеа, уз једну етапну побједу, поставши тако први возач након Мигела Индураина 1995, који је освојио Тур двије године заредом. Освојио је бронзану медаљу у вожњи на хронометар на Олимпијским играма 2016, по други пут, завршивши иза Фабијана Канчеларе и Тома Димулена. Вуелта а Еспању је завршио на другом мјесту, иза Кинтане. Године 2017, освојио је Тур де Франс по четврти пут, испред Ригоберта Урана, без остварене иједне етапне побједе, поставши пети возач који је Тур освојио три пута заредом. У финишу сезоне, освојио је Вуелта а Еспању, поставши први британски побједник Вуелте. Такође, постао је први возач након Бернара Иноа (1978) који је освојио Тур и Вуелту исте године. Најуспјешнију сезону у каријери завршио је са освојеном бронзаном медаљом на Свјетском првенству у вожњи на хронометар. Накнадно му је додијељена побједа на Вуелти 2011, јер је утврђено да се првобитни побједник — Хуан Хосе Кобо, допинговао. Године 2018, освојио је Ђиро д’Италију, поставши тако први возач након Едија Меркса и Бернара Иноа који је освојио све три гранд тур трке заредом. Фрум је прије етапе 19 заостајао три минута и 22 секунде иза Сајмона Јејтса; на етапи 19 напао је на 80 km до циља и дошао до соло побједе, направивши један од највећих преокрета у историји трке. Такође, након освајања Вуелте, Фрум је постао и први Британац који је освојио Ђиро. Покушао је да постане први возач након Марка Пантанија 1998, који ће освојити Ђиро и Тур исте године, али је Тур завршио на трећем мјесту, иза Герента Томаса и Димулена.
Године 2019, пао је на Критеријуму ди Дофине, због чега је морао да пропусти остатак сезоне, укључујући и Тур де Франс. Тркању се вратио на УАЕ Туру у фебруару 2020, али је у марту сезона прекинута због пандемије ковида 19. У јулу 2020, потписао је уговор са ворлд тур тимом — Израел старт ап нејшн за 2021, након чега је изостављен из тима за Тур де Франс 2020. Био је лидер на Вуелта а Еспањи, али је већ на првој етапи изгубио доста времена.
Дјетињство и аматерска каријера
Фрум је рођен у Најробију, у Кенији, као најмлађи од троје деце, од родитеља Џејн и Клива, који је био репрезентативац Енглеске у хокеју, за узраст до 19 година. Родитељи његове мајке су емигрирали из Енглеске у Кенију да би покренули фарму усева. То је био тежак период за Фрума, родитељи су му се разишли, отац је отишао у Јужну Африку где је почео нови посао, док му је мајка радила у Кенији као физиотерапеут. Фрумова старија браћа, Џонатан и Џереми су ишли у школу рагбија у Варвикширу у Енглеској, на шта је ишао највећи део породичног новца. Када би се вратили кући за распуст, скупљали су змије, Крис је имао два питона, а у кући су имали 50 змија. "Мами се није то допадало, али је хтела да нас охрабри да учимо па је допустила да остану у кући." Изјавио је старији Крисов брат, Џереми. Кад је Фрум имао 13 година, мајка га је одвела на прву организовану бициклистичку трку. Била је то добротворна трка коју је он освојио, упркос томе што га је мајка оборила са бицикла. Тад је упознао Дејвида Кињаха, професионалног бициклисту, коју му је постао ментор и тренинг партнер. "Он је био необичан, али није био момак за кога мислите да је будући шампион." Рекао је Кињах "Ништа специјално, осим у његовој глави." Након што је завршио основну школу у Најробију, Фрум се преселио у Јужноафричку Републику са 14 година, где му је подршка био отац. У Јоханезбургу је завршио средњу школу, а затим и у интернату у приватној школи у Јоханезбургу. Затим је студирао две године економију на универзитету у Јоханезбургу. Тамо је почео да се бави друмским бициклизмом,
Године 2006. је победио Кињаха први пут, али у бициклистилкој федерацији Кеније нису хтели да у њиховом тиму за игре Комонвелта буде момак базиран у Јужној Африци. Кињах је рекао федерацији ако Фрум не буде у тиму, сви ће кренури у штрајк и укључили су га у тим. На играма Комонвлта завршио је на 17 месту. Фрум је желео да учествује на Светском првенству у Салцбургу, за возаче до 23 године, али му из федерације нису дозвољавали. Читао је све њихове мејлове и са Кињахом је кривотворио пријавни мејл, како би му дозволили да учествује. Фрум је отишао у Салцбург на своју прву трку у Европи и био је дезорјентисан. Пао је на силаску са рампе на хронометру и ударио је комесаре, који нису повређени. Хронометар је завршио на 36 месту, три и по минута иза победника.
Фрумова мајка је умрла 2008. не доживевши да види Фрумов дебитантски наступ на Тур де Франсу касније те године. "Она је увек у мојим мислима. Мама ми је била инспирација, велики разлог због чега сам ушао у спорт. Увек је возила ауто поред мене, помажући ми, Кињах и момци су носили бидоне у дугим вожњама и стајали су уз нас у свим политичким биткама." Изјавио је Фрум за британски Телеграф.
Професионална каријера 2007—2010. мини|лево|усправно|Фрум на Туру Британије 2007.
Године 2007. када је имао 22 године, Фруму је понуђено да проведе неко време у Јужноафричком тиму Коника Минолта, који је возио неколико месеци у Европи. "Увек ми је било тешко да балансирам студије и тренинге и мислио сам, ок, ставићу студије на чекање. Бавићу се бициклизмом, даћу све од себе годину дана и ако могу да направим нешто од тога, онда супер, али ако не успем, срећом могу да се вратим студијама и да наставим даље." Такмичио се од априла до септембра, за мултинационални бициклистички тим Светског бициклистичког центра, базираног у Швајцарској, који је промовисао бициклизам у Кенији, Алжиру, Кини итд. У мају је возио своју прву етапну трку, Ђиро деле Ређиони, где је победио на петој етапи, када је напао на два километра до циља, са Сирилом Готјеом и победио у спринту. Фрум је тако остварио прву победу за Кенију на трци икада. Крајем маја, победио је на шестој етапи на Тур оф Јапан трци. Фрум је напао на 14 кругова до циља, на стази Шузењи, заједно са још седам возача. Водећи возачи су се смењивали у нападима, али нико није могао да се одвоји, док није Фрум напао и убрзо направио велику предност. Победио је са 40 секунди испред групе. У јуну учествовао је на Б Светском првенству, одржаном у Кејптауну, где је освојио сребрну медаљу у вожњи на хронометар. Фрум је хронометар дуг 26,8 km за 35 минута, 15 секунди спорије од Кинеза Хаи Јун Ма. У јулу је освојио још једну медаљу за Кенију, на Све-Афричким играма, у Алжиру. Фрум је друмску трку завршио на трећем месту. 26. септембра, учествовао је на Светском друмском првенству за возаче до 23 године, хронометар је завршио на 41 месту.
мини|десно|усправно|Фрум на Тур де Франсу 2008.
На препоруку Афричког возача, Робија Хантера, Фрум је потписао уговор са британским тимом Барворлд, где је почела његова професионална каријера. У марту, завршио је други на трци у Јужној Африци, Ђиро дел Капо, минут и 41 секунду иза сувозача, Кристијана Фанбергера. У априлу и мају возио је Критеријум Интернатионал, Гент—Вевелгем и арденске класике. У јулу дебитовао је на гранд тур тркама, ушао је у састав тима за Тур де Франс, поставши тако први Кенијац на трци, али под заставом Велике Британије. Завршио је на 84 месту у генералном пласману и на 11 месту у класификацији за најбољег младог возача. У октобру, завршио је четврти на Хералд сан Туру, у Аустралији.
Прву професионалну победу Фрум је остварио на другој етапи трке Ђиро дел Капо, у марту 2009. Већ након 20 km десеточлани бег се одвојио, члан тог бега био је и Фрум, који је напао на 30 km до циља, победио је четири минута испред другопласираног Џеја Томсона. У мају, возио је Ђиро д’Италија, коју је завршио на 36 месту у генералном пласману и на седмом месту у класификацији за најбољег младог возача. На националном првенству завршио је четврти, Фрум је у спринту четворочланог бега завршио задњи. У јулу, победио је на малој једнодневној трци у Јужној Африци, Анатомик џок рејс. Фрум је трку дугу 150 km завршио за 4 сата, 4 минута и 33 секунде, 10 секунди испред Малколма Ланжа. У септембру 2009. објављено је да је Фрум потписао уговор са тимом Скај за 2010. годину.
Сезону 2010. Фрум је почео у јануару, на трци Тур дану андер, где је завршио на 76 месту у генералном пласману. У фебруару је остварио најбољи резултат за тим Скај у својој првој сезони, на дводневној трци у Француској, Тур ди Аут вар, завршио је на деветом месту. Након трка по Шпанији и Француској, где није остварио запажене резултате, Фрум је возио арденске класике, али ни на њима није остварио добар резултат. Амстел голд рејс је завршио на 76, Флеш Валон на 119, а Лијеж—Бастоњ—Лијеж на 138 месту, од 140 колико је завршило трку. Сезону је наставио на трци Тур де Романди, али је напустио током друге етапе. На Ђиро д’Италији, Фрум је био готово неприметан, само је две етапе завршио испод 50 места. На етапи 19, Фрум је патио од повреде колена, због чега је на успону Мортироло отпао од групета, због чега се придржавао за полицијски мотор. Комесар трке је то приметио и наредио му је да одмах сиђе са бицикла и напусти трку. Кажњен је и са 200 швајцарских франака. Фрум је изјавио да се придржавао за мотор само да би дошао до зоне где се узима храна, да би напустио трку. Након Ђира, возио је Тур оф Аустрија трку (Остереиш—Рунфарт), где је завршио на 63 месту у генералном пласману. Добар резултат није остварио ни на Енеко Туру, док трке у Канади, Гран при сајклисте де Монтреал и Гран при сајклисте де Квебек није завршио. На националном првенству у вожњи на хронометар, Фрум је завршио други, минут и 22 секунде иза сувозача из Скаја, Бредлија Вигинса. У октобру, представљао је Енглеску на Играма Комонвелта, завршивши пети на 40 km дугом хронометру, два минута и 20 секунди иза победника Дејвида Милара. Фрум је учествовао и у друмској трци, завршио је на 44 месту. Након игара, завршио је сезону.
2011.