Петер Саган (; Жилина, 26. јануар 1990) бивши је словачки бициклиста у периоду од 2009. до 2024. Као јуниор, имао је успешну каријеру у моунтајн бајку и сајкло кросу. Освојио је јуниорско светско првенство у моунтајн бајку 2008. године, а након тога је прешао у друмски бициклизам. Седмоструки је победник класификације по поенима на Тур де Франсу, а једном је освојио класификацију по поенима на Ђиро д’Италији. Троструки је узастопни светски шампион у друмској вожњи, као и европски шампион 2016 године. Победник је бројних класика, од којих су најважније победе на Монументалним класицима: Ронде ван Фландерен 2016. и Париз—Рубе 2018.
Године 2017, На путу до освајања класификације по поенима на Тур де Франсу шести пут заредом и изједначавања рекорда Ерика Цабела, Саган је у спринту на четвртој етапи гурнуо Марка Кевендиша у баријере, због чега је дисквалификован. Рекорд од шест освојених класификација, изједначио је на Туру 2018, гдје је такође поставио нови рекорд по броју освојених поена — 477.
Детињство и јуниорска каријера
Саган је рођен у Жилини, у Словачкој, као најмлађи од деце, поред три брата и сестре. Његов брат, Јурај Саган је такође професионални бициклиста и вози за Тинкоф тим. Саган је бицикл почео да вози са девет година, у тиму Сполок, локалном тиму у Жилини. Током јуниорске каријере, Саган је возио и друмски и моунтајн бајк. На купу Словачке, Саган је дошао са позајмљеним бициклом од сестре, након што је продао свој, а од спонзора није добио нови бицикл на време. Бицикл његове сестре је био у лошем стању, али Саган је ипак успео да победи.
Године 2008, Саган је освојио јуниорско светско првенство у моунајт бајку, а на светском првенству у сајкло кросу, исте године, освојио је друго место. Друго место је освојио и на јуниорској трци Париз—Рубе.
Професионална каријера
2009.
Професионалну каријеру почео је 2009. године, у тиму Дукла Тренчин. Прва трка коју је возио била је Гран при Коператива, где је освојио две етапе, класификацију по поенима и класификацију за младе возаче. Након тога, Саган је био тестиран у професионалном тиму Етикс, али није успио да заради уговор, био је фрустриран толико да је хтио да напусти друмски бициклизам, али под притиском породице, опробао се у Италијанском професуоналном тиму Ликвигас, где је успио да заради уговор на две године.
2010. мини|лево|Саган на Туру Калифорније 2010. Године 2010, возио је своју прву професионалну трку, Тур Даун Андер. Током друге етапе је пао, али је наставио да вози са 17 шавова. На краљевској етапи, Саган се придружио у бегу Алехандру Валвердеу, Каделу Евансу и Луису Леону Санчезу. Њих четворица су успели да одрже предност испред групе 20 km и Санчез је победио у спринту. Након ње, возио је Париз—Ница трку. Прбовитно, није био планиран да вози, али је у тим упао након повреде Матцеја Боднара. 10. марта, остварио је своју прву професионалну победу, победивши на трећој етапи. Саган је пратио напад Николаса Роуча и Хоакима Родригеза а затим их одспринтао на циљу. Нову победу остварио је на петој етапи након соло напада у задња три километра. Добре вожње омогућиле су му да освоји класификацију по поенима. Трку је завршио на 17 месту, 3 минута и 21 секунду иза Алберта Контадора. Такође, завршио је шести у класификацији за најбољег младог возача.
На Туру Калифорније, Саган је освојио пету и шесту етапу, био је конкурентан у генералном пласману, али је на хронометру изгубио минут и по и завршио је трку на осмом месту, уз освојену класификацију по поенима и класификацију за младе возаче. На Туру Швајцарске, Саган је завршио четврти на прологу, три секунде иза Фабијана Канчеларе, али је изгубио 11 минута на другој етапи и није стартовао трећу.
Саган је учествовао и на светском првенству, али без запаженог резултата. Планирао је да вози неколико класика у финишу сезоне, укључујући Париз Тур и Ђиро ди Ломбардију, али је имао стомачних проблема и завршио је сезону.
2011. мини|усправно|Саган на Туру Пољске 2011. Године 2011, Саган је возио за исти тим, само сада се звао Ликвигас - Кенондејл. У тренинг кампу у децембру 2010. Саган је изјавио да ће му први циљ за 2011. бити класик Милан—Санремо. Након неколико солидних места на једнодневним тркама у Италији, Саган је био много јак на Ђиру Сардиније, освојио је трку, уз три од пет етапа, као и класификацију по поенима.
На Туру Калифорније, освојио је једну етапу и класификацију по поенима другу годину заредом. У јуну учествовао је на Туру Швајцарске. На прологу је завршио трећи, а затим је напао на трећој етапи, Дамијано Кунего га је стигао, али га је Саган одспринтао на циљу. Победио је и у спринту на осмој етапи и освојио је класификацију по поенима. У јулу је возио Тур Пољске, као припрему за Вуелта а Еспању. Тур Пољске је освојио, уз две етапне победе и освојену још једну класификацију по поенима. Саганов први гранд тур била је Вуелта а Еспања, где није разочарао, победивши на три етапе. На шестој етапи, Саган је раздвојио водећу групу на спусту, тројица возача су остала са њим и Саган је победио у спринту. Победио је и у спринту на етапи 12 и на задњој етапи у Мадриду, где је одспринтао Данијелеа Бенатија и Алесандра Петакија.
2012. мини|лево|Саган на трци око Фландрије 2012. где је завршио на петом месту. Саган је почео сезону добро, етапном победом на Туру Омана и освојеном класификацијом по поенима. Након тога, освојио је етапу на Тирено—Адриатико трци, где је играо кључну улогу за Нибалија, који је освојио трку. У доброј форми је наставио и на класицима, освојио је четврто место на Милан—Санрему, друго место на Гент—Вевелгему, пето место на трци око Фландрије, треће место на Амстеловој златној трци и освојио је етапу на трци Три дана де пана.
На првој етапи Тура Калифорније 2012. Саган је имао механичких проблема на седам километара до циља. Успио је да се врати до групе и избегао је пад који се десио на три километра до циља и победио је у спринту. Наредног дана, победио је на другој етапи, у Санта Крузу. Након што је пао, Саган се вратио до групе, сувозачи су га довели до неколико стотина метара до циља и победио је у спринту, остваривши другу победу заредом. На трећој етапи, Саган је остварио трећу победу заредом, са малом разликом испред Хејнриха Хауслера. На четврој етапи, у групном спринту, Саган је опет победио, остваривши четврту победу заредом. Након прве четири, Саган је на пету победу чекао до осме, задње етапе у Лос Анђелесу, где је још једном био најбољи у групном спринту и освојио је класификацију по поенима. Саган је остварио и рекорд по броју етапних победа, укупно осам.
Саган је добру форму показао и на Туру Швајцарске, где је остварио четири етапне победе и освојио је класификацију по поенима. Тур Швајцарске је почео прологом, дугим 7,3 km, а Саган га је неочекивано освојио, победивши Фабијана Канчелару за четири секунде. На трећој етапи, Саган је тријумфовао у групном спринту, након што су стигли својицу бегунаца на километар до циља. Наредног дана остварио је трећу победу, у кишним условима је победио Маркуса Бурхарта у спринту. Четврту победу остварио је на задњој етапи, која је била спринтерска.
мини|Саган на Тур де Франсу 2012. Тур де Франс 2012. Саган је стартовао са 53 местом на прологу. Победио је на првој етапи, у Серенгу, чији је циљ био на врху малог успона. На километар и по, Саган је напао са Фабијаном Канчеларом и одспринтао га је. На трећој етапи, надомак брдског циља четврте категорије, Саган је јаким спринтом оставио све иза себе. Саган је тријумфовао и на шестој етапи, у Мецу, где је победио чисте спринтере, Андреа Грајпела и Метјуа Госа, са мало више од дужине једног бицикла. Тур је завршио са три етапне мајице и са освојеном класификацијом по поенима, уз награду за најагресивнијег возача на етапи 11. Након Тура, Саган је добио порше, јер се опкладио са менаџером Ликвигаса да може да освоји две етапе и класификацију по поенима.
2013.
У 2013. години, Саган је остварио 21 победу. Тим је променио име у Кенондејл, након што је Ликвигас престао са спонзорством после осам година. Саган је сезону почео на Тур Сан Луис трци, где није остварио победу, завршио је други на задњој етапи. Прву победу у сезони остварио је на другој етапи трке Тур Омана. Саган је био у другој групи на друму, у задњим километрима се придружио тројици бегунаца, али је оставио и њих и дошао је до соло победе. Саган је победио опет и наредног дана. Пре старта пете етапе, Саган је објавио да се повлачи са трке због бронхитиса. Победу је остварио на првој трци након повратка на друм, Гранд премио Чита ди Камајоре, где је одспринтао групу од 12 возача. Завршио је други на класику Страде Бјанке, док је његоб сувозач Морено Мозер освојио трку. На Тирено–Адријатику Саган је победио у спринту на трећој етапи Марка Кевендиша и Андреа Грајпела. На шестој етапи, Саган је прешао успон, на којем је било деоница и до 30%, заједно са групом и оформио је бег у коме су са њим били његов бивши сувозач Винченцо Нибали и Хоаким Родригез. Победио их је у спринту. усправно|мини|лево|Sagan, у зеленој мајици, као лидер класификације по поенима, на Туру 2013. Саганова одлична форма значила је да је он први фаворит за победу на Милан–Санрему, али га је победио у спринту Гералд Циолек. Освојио је Гент–Вевелгем, трку која је била скраћена за 90 km због велике хладноће. Саган је био у бегу са још девет возача и отишао је од њих на четири километра до циља, нико није могао да га стигне и остварио је соло победу. Два дана касније, Саган је показао добру форму и на трци Три дана Депана, где је тесно победио у спринту Арноа Демара. Саган је завршио други на трци око Фландрије након што је отишао напред са Фабијаном Канчеларом и Јиргеном Ројландсом. Канчелара је напао на задњем успону, Саган није имао снаге да га прати и Канчелара је освојио Фландрију. Саган је изазвао мако контроверзи на подијуму јер је додирнуо по задњици девојку на подијуму, и након медијског притиска, извинио јој се следећег дана. На трци Брабантс Пијл, пратио је напад који је покренуо Грег ван Авермат у задњим километрима. Једино је Филип Жилбер могао да га прати и Саган је био бољи у спринту. Наредну победу остварио је у мају, на трећој етапи Тура Калифорније, где је победио у групном спринту. Завршио је Тур Калифорније са победом на задњој етапи у Санта Рози, освојио је и класидикацију по поенима четврту годину заредом.
На трећој етапи Тура Швајцарске, Саган је показао да је способан да се пење као најбољи брдаши. Након што је направио селекцију на успону, Саган је отишао са Руијем Коштом, Романом Кројцигером и Матијасом Франком. Њих четворица су држали групу иза и у спринту је победио Саган. Саган је осигурао освајање класификације по поенима победом на осмој етапи, која је била равничарска и права за спринтере. Саган је затим освојио национално првенство трећи пут заредом. На Тур де Франсу, Саган је забележио неколико других места, пре победе на седмој етапи, након што је његов тим радио да избаци из борбе праве спринтере на брдском циљу друге категорија. Саган је одспринтао Џона Дегенколба. Саган је сачувао зелену мајицу до Париза и освојио је класификацију по поенима другу годину заредом. Након Тура, Саган је освојио спринт класификацију и четири етапне победе на УСА про челенџу и две на Туру Алберте. Саган је остао кратак за победу на Гран прију Квебека, где је био јак на задњем успону, али није победио. Надокнадио је то два дана касније, када је освојио трку Гран при Монтреала, када је напао на пет километара до циља и победио соло.
Овако успешна година била је запажена у Словачој и Сагану је припала за најбољег спортисту године у Словачкој, први пут у каријери.
2014.
Године 2014, годину, Саган је почео на Туру Сан Луиса, где је освојио друго место на задњој етапи, а затим је возио Дубаи Тур, на којем такође није остварио победу, изгубивши двапут од Марсела Китела у спринту. На трци Бјанке, биљежи још једно друго место, овога иза Михала Квјатковског. Два возача су напала на 21 km до циља, али Квјатковски је био јачи на задњем успону.