Козе Михаило (; 13. век — 1340)Joseph Hammer Purgstall:History of the Ottoman Empire. Erster Band, Pest (1827). стр. 48 био је највернији пратилац Османа ал Газија у његовом успону на власти као емира и оснивача оснивача Отоманског царства. Он се сматра првим значајним одметнутим Византијским великашем који је прешао на исламThe Last Great Muslim Empires By H. J. Kissling, Bertold Spuler, F. R. C. Bagley. стр. 3.American studies in altaic linguistics By Denis Sinor. стр. 5. како би служио Османлијама. Такође је познат под називом Гази МихаилKose Mihal (Ghazi Mihal) или Абдулах Михаил Гази. Биографија Према историјским изворима, Козе Михаило је био гувернер византијске провинције Кирменкие (Харманкаја, је данас Хрманкој у Турској), био је грчког порекла; право име било му је "Михаило Козес".Majoros Ferenc u. Bernd Rill:The Ottoman Empire 1300-1922, Wiesbaden (2004). стр. 96 Византијски дворац назван Харманкаја чији се остатци налазе се на падинама Битинијског Олимпа у данашњој турској провинцији Билеџик.Такође познатим и као замак Белома. Такође је успоставио контролу и над Лефком, Мечеком и Акхисаром.OTTOMAN WEB SITE - 700th Anniversary of the OTTOMAN EMPIRE Чак и пре свог преласка на ислам налазио се у пријатељским односима са " Пријатељем верних "<ref>Nicolae Jorga after Leunclavius (Lewenklaw) :Annales sultanorum othmanidarum, Frankfurt 1596, Sp 129</ref> Османом Газијем. Учествовао је у рату као савезник на страни Османа и његових људи помажући му у вођењу војске и у посредовању са локалним грчким становништвом, деловао је као њгов саветник и дипломатски агент.pdf İbrahim Kaya - Şahin:AŞIKPAŞA-zade AS Historian: A STUDY ON THE TEVARiH AL-i-iOSMAN. P. 14Dervish Ahmet-i 'Aşıki (called' Aşık Paşa, son):Menakıb u tevarih-i 'Al-i' Osman(Denkwürdigkeiten and times of the House Osman). In Kreutel Richard Franz (Hrsg. / Editor):From Shepherd Tent to Sublime Porte. Ottoman historian Vol 3, Graz (1959). стр. 32ff. Извори који се односе на његову промену вере веома су контрадикторни. Први, да је био под утицајем због свог пријатељстава са Османом Газијем, и други, зато што је сањао један сан што га је убедило да пређе на ислам.Dervish Ahmet-i 'Aşıki (called' Aşık Paşa, son):Menakıb u tevarih-i 'Al-i '''Osman (Denkwürdigkeiten and times of the House of Osman). In Kreutel Richard Franz (Hrsg. / Editor):From Tent to Shepherd High Pforte. Ottoman historian Vol 3, Graz (1959). стр. 46</ref>Процењује се да је на ислам прешао негде између 1304. и 1313. године.Leunclavius:Annales sultanorum othmanidarum, Frankfurt 1596, Sp 129Mehmed Nesrî: Kitab-i Cihan-Nümâ- Nesrî Tarihi 1.Cilt, Ed: Prof. Dr. Mehmet A. Köymen and Faik Resit UNATİsmail Hakkı Uzunçarşılı:Osmanli Tarihi Cilt I-IV Ankara1972—1978.Као муслиман постао је познат по називу Козе Михаило (Абдулах).Franz Babinger:Mikhalik-OGHLU. In E. J. Brill's first encyclopaedia of Islam. Leiden 1913 - (1936). стр. 493-495
До освајања Брусе 1326. Козе Михало је играо важну улогу као дипломатски саветник и изасланик Орхан I, сина и наследника Османа Газија.<ref>Mehmed Neşrî, quoted inJournal of the German Oriental Society '. 13. Volume (1859). стр. 214Козе Михаило био је први важнији хришћанин из Мале Азије који се одметнуо од хришћанства, и који је одиграо пресудну улогу у стварању Османске државе.Nicolae Jorga:The history of the Ottoman Empire,presented by source, unchanged reissue, Primus Verlag Darmstadt 1997, Vol 2. стр. 204Hans Joachim Kissling:Dissertationes orientales et Balcanica collectae, III. The Ottomans and Europe. Munich (1991). стр. 217-225Потомци Козе михаила, били су познати под називом Михаоглу, а нрочито током 15. и 16. века. Били су веома успешни као на политички и војни великодостојници и управитељи Отоманског царству у Румелији. Међутим, они никада нису успели да се попну на највише положаје у држави.Richard F. Kreutel:life and deeds of the Turkish emperor. The anonymous vulgärgriechische Chronik Codex Barberinianus Graecus 111 (Anonymus Zoras). Graz et altera (1971). стр. 94f Након заузимања Бурсе, Козе Михаило се више не спомиње у изворима. Креутел бележи да је Козе Михаило умро негде око 1340. године.Dervish Ahmet-i 'Aşıki (called' Aşık Paşa, son):Menakıb u tevarih-i 'Al-i' Osman(Denkwürdigkeiten and times of House Osman). In Kreutel Richard Franz (Hrsg. / Editor):From Shepherd Tent to Sublime Porte. Ottoman historian Vol 3, Graz (1959). стр. 299 Према неким изворима Козе михаило је сахрањен у Турбету (маузолеју) у Једрену (Хадријанопољ) једне џамије коју је сам подигао.Према овом предању Козе Михаило је живео до турског освајања Једрена (Хадријанопоља) завреме Мурата I 1361. године, што би онда значило да је живео у најдинамичнијем периоду турске историје. Међутим, Франц Бабингер направио је грешку. Помешао је Козе Михаила са Гази Михаил Бејом, иначе унуком самог Козе Михаила, чија је џамија са комплексом који је обухватао имарет (кухиња за сиротињу) , хамам били завршени у Једрену 1422. године. На суседном гробљу, налази се гроб оснивача турбета Гази Михаил Беја.
Литература
Dervish Ahmet-i 'Aşıki (called' Aşık Paşa, son): tevarihMenakıb u-i 'Al-i' Osman(Denkwürdigkeiten and times of the House of Osman). In Kreutel Richard Franz (Hrsg. / Editor):From Sheperd's Tent to Sublime Porte. Ottoman historian Vol 3, Graz 1959 Joseph Hammer Purgstall:History of the Ottoman Empire. Bd.1, Pest 1827 Nicolae Jorga:The history of the Ottoman Empire,according to sources presented verbatim reissue, Primus Verlag Darmstadt 1997 John Leunclavius:Annales Svltanorvm Othmanidarvm, A Tvrcis Sva Lingva ScriptiFrankfurt a. M. 1588/1596, German:neuw Chronica Türckischer nation of self-described Türcke ... Frankfurt a. M. 1590 Majoros Ferenc u. Bernd Rill:The Ottoman Empire 1300-1922, Wiesbaden 2004 Mihaloğlu Mehmet Paşa Nüzhet: 'Ahval al-i-i Gazi Mihal ". 1897 (Ottoman) Mehmet Neşrî:Kitab-i Cihan-Nümâ. Partially edited and translated inJournal of the German Oriental Society''. 13. Volume 1859
Референце
Спољашње везе The Akinci family Mihaloğlu Први балкански потурица: Турци нису ни стигли до Европе, а већ је знао коме ће се приклонити (Б92, 21. јун 2020)
Категорија:Умрли 1340. Категорија:Михаилоглу Категорија:Византинци Категорија:Исламизовани хришћани