Ана Карић (Перушић, 1941 — Загреб, 2014) била је хрватска филмска, позоришна и телевизијска глумица.
Биографија Рођена је 13. маја 1941. године у Перушићу. У Загребу је средњу школу и Академију драмске уметности. Дипломирала је 1963. године.
Прву улогу добила је и пре него што је дипломирала, 1961. године, у филмовима „Пустолов пред вратима“ и „Царево ново одело“. Првенствено је била телевизијска глумица, али је играла и у бројним филмовима и позоришним представама. Глумила је у великом броју значајних филмова Хрватске продукције у режији хрватски режисери Антеа Бабаја, Николе Танхофера, Звонимира Берковића и Крсте Папића.Аlchetron - енциклопедија
Играла је улоге раскошних народних лепотица и ликове отмених сензуалних жена. Добитник је награде за глумачко остварење у радио-драми за период 2004/05 године. За велики допринос српском филму, 2010. године добила је награду „Фабијан Шоваговић“.Вести и приче; Награде Неке од најпознатијих улога одиграла је у филмовима „Путовање на место несреће“, „Кућа“, „Живи били па видели“, „Тајна Николе Тесле“ и „Инфекција“.
У свом радном веку одиграла 49 филмских и 12 телевизијских улога.
Умрла је 9. октобра 2014. године у Загребу, на исти дан као и њен колега Борис Бузанчић, са којим је била заједно наступала у преко 500 позоришних представа, филмовима и ТВ-драмама. Сахрањена је загребачком Крематоријуму.
Породица Родитељи су јој живели у Ријеци. Рођена је у Лици, у Перушићу родном граду њене мајке. Отац јој је био рестауратор Музеја за уметност и продају уметничких дела.
Детињство је провела са шест година млађом сестром Весном која је касније постала стоматолог.
Била је јако везана за мајку. Мајку је сматрала својим ослонцем и најјачом женом у породици. Помагала јој је у васпитавању и чувању деце.Југопапир Била је удата за адвоката Ивана Тура () и са њим је добила два сина, Тому и Петра. Са својим супругом забављала се од шеснаесте године. Удала се са 20 година и провела са њим цео живот. Смрт супруга поднела је тешко. Утеху је пронашла у хобију и таленту, да боји платно и ручно је шила торбе, за који није ни знала да постоји.Рад и молитва
У 68. години живота постала је бака. Добила је унуку од млађег сина Петра.Вечерњи лист
Каријера Након завршене академије три сезоне била је ангажована у позоришту „Комедије“. Након три године напустила је позориште и радила као слободни уметник.
Добијала је разне врсте улога. Глумила је раскошне народне љепотице и отмене сензуалне жена. Нису јој биле стране ни улоге лакомислених чиновница, привлачних туристкиња, разочараних интелектуалки, градских жена и сељанки.
Играла је у позоришним представама на најзначајнијим фестивалима у Европи и свету. Запажену каријеру остварила је и на филму.
За други филм који је снимила, „Пустолов пред вратима“ добила је награду критике у Пули. На филмском фестивалу у Бледу донила је награду за најбољу улогу у филму „Адам и Ева“.
У сарадњи са режисером Оливером Фрљићем. У прве три његове представе играла је главне улоге. Сматрала га је својим најдражим режисером.Независне новине Са италијанским редитељем Маријом Фанелијем сарађивала је дуги низ година. У његовој режији играла је у данској драми у којој се појавила на филмском платну у комбинезону. Улога у којој јој је колега Божидар Бобан, у једној од сцена, ставио пепељару на стомак, изазвала је револт код многих гледаоца.
Последњу позоришну улогу одиграла је 2014. године у представи „Ребро“, ауторском пројекту Ксеније Зец и Саше Божића.
Филмографија Телевизијске улоге
Филмови
Награде Добитник је Златне арене за најбољу глумицу и најбољу главну улогу у романтичној драми „Ноћни бродови“ режисера Игора Мирковића, 2012. године.
Награда хрватског глумишта за глумачко остварење у радио драми 2004/05 године.
Награда „Фабијан Шоваговић“ 2010. године - једна од најпрестижнијих хрватских награда која се додељује глумцима чији је рад оставио велики траг у историји хрватскога филма.
Референце
Категорија:Рођени 1941. Категорија:Умрли 2014. Категорија:Госпићани Категорија:Хрватски глумци Категорија:Југословенски глумци Категорија:Добитници награде Златна арена