Мајда Потокар (Љубљана, 1. март 1930 — Љубљана, 25. март 2001) била је словеначка и југословенска позоришна и телевизијска глумица.

Биографија

Рођена је 1. марта 1930. године у Љубљани, Словенија. Отац јој је био глумац, Лојзе Потокар.

Завршила је Академију за позориште, радио, филм и телевизију у Љубљани. Дипломирала је 1952. године и постала члан Словеначког Народног позоришта љубљанске „Драме“.СНГ Драма У словеначком позоришту остала је да ради до пензије 1990. године.

Радила је са многим словеначким режисерима. Највише је сарађивала са Францом Штиглицом у чијим је филмовима играла. Глумила је улоге сложених карактера женских судбина класичног и модерног драмског репертоара.

Захваљујући мелодичном гласу, добијала је многобројне улоге у радио драмама.Живот Мајде Потокар

Умрла је 25. априла 2001. године у Љубљани.

Каријера

Четири деценије била је члан љубљанског Народног позоришта „Драма“. Разноликост улога у којима је играла, импресионирала је публику. Остала је запамћена код различитих генерација захваљујући разноврсноти ликова које је играла. Улоге попут Мицке у „Крањској комедији“, Електре у „Орестијади“, Корделије у „Краља Лира“, Гертруде у „Хамлету“, Ане у „Дневнику Ане Франк“ донеле су јој славу.Позната позоришна дела

Таленат и уметничку креативност доказала је у улогама словеначког филмског стваралаштва 1948. године. Међу напопуларнијим филмовима били су „Не плачи“, „Петар“, „Црвене уши“, „Ово је Виперс“ и „Када су сазреле јагоде“.

Добила је највеће признање за глумачка остварења у Словенији. Због својих индивидуалних и креативних снага изнад просека позоришних остварења, заузимала је једно од првих места позоришних уметника. Таленат Мајде Потокар огледао се бољом глумом у драми него у комедији и трагедији, што се није могло често видети на сцени. Карактеристачна је била по својој префињености, осећају за меру, осетљивости и уметничке одговорности. Била је у стању да „оживи“ чак и мале улоге.

Награде

Златна арена на Филмском фестивалу у Пули 1963. године Златна арена на Филмском фестивалу у Пули 1965. године Награда „Недеље југословенског радија“ 1969. године Сребрна арена на Филмском фестивалу у Пули 1971. године Царица Теодора у Нишу 1971 за улогу ЕФЕ у Црвеној класи Награда за глумицу године на Филмском фестивалу у Цељу за улогу у филму Рози 1977. године Награда Филмског Фестивала у Цељу 1983. године, улоге у отпору филма хронике „Препознавање Методе Бађура“

Најзначајнија награда коју је добила — Борштников прстен 1985.

Филмографија

„На својој земљи“ (1948) „Три приче “(1955) „Саморастники“ (1963) „Не плачи, Петре“ (1964) „Лажов“ (1965) „Црвене уши“ (1970) „Последња станица“ (1971) „Бегунац“ (1973) „Ова година“ (1977) „Као зреле јагоде“ (1978) „Истраживања“ (1979) „Наслеђе“ (1984) „Наш човек“ (1985) „Време без бајки“ (1986) „Лето у шкољци“ (1986) „Љубав Бланке Колак“ (1987) „Пролеће у шкољки 2“ (1988) „Вештачки рај“ (1990) „Срчна дама“ (1991) „Триангле “(1991)

Референце

Категорија:Рођени 1930. Категорија:Умрли 2001. Категорија:Глумци из Љубљане Категорија:Словеначки глумци Категорија:Југословенски глумци Категорија:Добитнице награде Царица Теодора Категорија:Добитници награде Златна арена