Чесма Мехмед паше Соколовића или Везирова чесма налази се на Калемегдану. Прислоњена је уз северозападни бедем Горњег града, у рову испред Унутрашњег утврђења. Евлија Челебија наводи да је чесма подигнута 1576/1577. године, за живота познатог државника Туског царства, Великог везира Мехмед-паше Соколовића. Прецизна позиција чесме се појављује картографским изворима тек у XVIII веку. Најранији приказ потиче са плана из Националне библиотеке у Паризу, с почетка XVIII века. На том плану чесма је приказана као правоугаони објекат са три слободне стране.
Историјат
Од некада бројних београдских чесама до данас је остала сачувана само ова стара турска чесма поред Дефтердарове капије, у Горњем граду Београдске тврђаве. Делећи судбину утврђења и пратећи њене трансформације, условљена потребама одбране, ова чесма је до данашњих дана доспела у измењеном облику. Међу европским и турским путописцима од 16. до 18. века, који су имали прилику да посете Београд и горњоградско утврђење, ову чесму једини помиње Евлија Челебија, који 1667. и лоцира је у „хендеку“- опкопу Наринкале (централно утврђење).
У званичним документима ова чесма се појављује тек у 18. веку, након што је тврђава обновљена од стане Аустријанаца, који су је завели као „покварену водоводну цистерну” и фонтану. Један век касније је поново споменута, али као резервоар и ледница. Након тога, чесма Мехмед-паше била је затрпана до 1938. године, када су започети први конзерваторски радови на њеном обнављању. Потпуно је обновљена 2017. године.
Архитектура
Чесма Мехмед-паше Соколовића у основи је правоугаоног облика, димензија 7,5 x 6,3 метра. Подигнута је слагањем правилно обикованих квадара камена кречњачког порекла. Једном страном ослоњена је на зидине, док су остале три стране чесме са лулама за воду и каменим коритима, биле украшене орнаментима. Чесма је висока 4,5 метра, а њена фасада састављена је од три нише које красе оријентални ликови. Средња ниша је приметно већа од друге две, али су зато бочне декорисане предивним представама чемпреса.
Унутар правоугаоне основе чесме налази се засведен ентеријер елипсастог облика у који се улази кроз шахт поред чесме. У аутентичном облику све три слободне фасаде чесме су биле декоративно обрађене и на њима су биле постављене луле за воду. У доњем делу се налазио сокл висине 0,7 метара, док је на горњој зони на висини од 3,9 метара постављен венац полукружног профила. Некадашњи изглед фасаде изнад овог венца није познат. Очувана бочна, југоисточна фасада чесме је рашчлањена са једном нишом, дубине око 0,35 метара која је завршена сараценским преломљеним луком. Предња југозападна фасада, као главна је најрепрезентативније обрађена. Рашчлањена је са три нише. Средња ниша је идентична оној на југоисточној бочној фасади и имала је камено корито, од којег је сачувана само задња плоча у равни нише. Средња ниша је фланкирана са две мање, бочне полукружне нише, постављене изнад сокла и украшене са по једном стилизованом представом чемпреса.Дивна Ђурић – Замоло, Београда као оријентална варош под турцима 1521-1867. Београд (1977). стр. 125.
Чесма Мехмед паше Соколовића поседује културно-историјске и архитектонске вредности као репрезентативан и уједно један од ретких сачуваних споменика турске архитектуре у Београду.
Види још
Београдске јавне чесме Соколовић
Капије Београда
Референце
Спољашње везе Чесма Мехмед паше Соколовића: Заборављени драгуљ српске историје („Dnevno.rs“, 5. април 2015) Обнова чесме Мехмед паше Соколовића на Калемегдану („Блиц“, 5. новембар 2015) Челик и дрво „уздрмали” камен („Политика”, 17. децембар 2017)
Категорија:Споменици на Старом граду (Београд) Категорија:Знаменитости Београда Категорија:Чесме у Београду Категорија:Калемегдан Категорија:Споменици у Београду