Гласник Етнографског музеја у Београду (ГЕМ) је је периодична научна и стручна публикација Етнографског музеја у Београду, која излази од 1926. године. У Гласнику се објављују научни и стручни радови из области етнологије, културне антропологије, музеологије, заштите културне баштине и других сродних дисциплина, а радови без научног апарата објављују се као етнографска и сродна грађа. Часопис је познат и под насловима Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade и Bulletin du Musée Ethnographique de Belgrade.

О часопису Часопис је почео да излази 1926. године. До 1940. године објављено је 15 књига. Након тога, уследио је прекид у излажењу који је трајао од 1941. до 1953. године. Године 1953. поново почиње да излази и од тада излази у континуитету. Поред научних радова и стручне грађе, ГЕМ објављује и хронике и саопштења са научних и стручних скупова; коментаре и приказе публикација; приказе изложби и музејских радионица; стручне и научне библиографије; извештаје са пројеката, теренских истраживања, специјализација и стручних путовања; научне новости, извештаје и друге текстове који говоре о раду Музеја; некрологе за значајне етнологе, антропологе и музеологе.

Историјат Часопис је почео да излази 1926. године поводом обележавања двадесет пет година од оснивања Етнографског музеја у Београду.Гласник Етнографског музеја у Београду, књига прва (Београд 1926) Тим поводом, у уводној напомени прве књиге ГЕМ-а наведено је:

Кључну улогу у покретању Гласника Етнографског музеја у Београду имали су Боривоје Дробњаковић и Митар Влаховић. Гласник је био замишљен и реализован као модеран научни часопис, и у формалном смислу, и у погледу садржаја, а његова основна намена била је да етнолошку јавност информише о резултатима најновијих истраживања и дешавањима битним за струку. У првом броју ГЕМ-а Боривоје Дробњаковић је приказао комплетан историјат Етнографског музеја од оснивања, 1901. године, до 1926.

Још од првих књига ГЕМ-а, била је присутна пракса да се, поред научних студија, објављују текстови о раду значајних етнографских музеја и стручних друштава у земљи и иностранству. У периоду до 1940. године ГЕМ је садржао три сталне рубрике: библиографију књига и чланака из етнологије, који су у току претходне године, без обзира на језик и писмо којим су штампани, објављени на тлу Југославије, или су се односили на јужнословенски простор; персоналне библиографије југословенских етнолога и извештај о раду Етнографског музеја у Београду у претходној години.

Највећи број чланака објављених до 1940. године садржи разноврсну етнографску грађу, коју су делом прикупили спољни сарадници Етнографског музеја, на терену, а на основу упитника и упутстава која је музеј саставио. У том периоду, расправе етнолошког карактера чиниле су тек мањи део садржаја Гласника.

У периоду од 1941. до 1953. године ГЕМ није излазио, а обновљен је 1953. године, чиме је обележено 50 година од оснивања Етнографског музеја (1901-1951). Након обнављања часописа повећао се број научних студија, а тематика и круг аутора су проширени.

У ГЕМ-у су након обнављања објављивани и резултати монографских истраживања појединих предела у Србији: Горња Ресава (књ. 25), Јадар (књ. 27), Ресава (књ. 28-29), Неготинска крајина (књ. 31-32), Бор (књ. 38).

Периодичност излажења Излази једном годишње, али је до сада је објављено и неколико двоброја: 22-23 (за 1959. и 1960), 28-29 (1965-1966), 31-32 (1968-1969), 39-40 (за 1975. и 1976), 52-53 (за 1988. и 1989), 54-55 (за 1990. и 1991), 58-59 (за 1994. и 1995), 65-66 (2001-2002), 67-68 (за 2003. и 2004).

Уредници Уредник првих 15 књига био је Боривоје Дробњаковић, дугогодишњи директор музеја. Од књ. 16 (1953) уредник је био Митар Влаховић; од књ. 22/23 (1960) Шпиро Кулишић; од књ. 26 (1963) Владимир Живанчевић; од књ. 27 (1964) Персида Томић; од књ. 30 (1967) Слободан Зечевић; од књ. 46 (1982) Никола Пантелић; од књ. 51 (1987) Љубомир Рељић; од књ. 58/59 (1994/1995) Петар Влаховић; од књ. 65/66 (2001/2002) Велибор Стојаковић; од књ. 72 (2008) Весна Марјановић; од бр. 78 (2014) Мирјана Менковић; од бр. 79 (2015) Марко Стојановић, а од бр. 87 (2023) Милош Матић.

Теме Етнологија Културна антропологија Фолклористика Музеологија Заштита културне баштине

Библиографија Библиографија првих 40 књига Гласника Етнографског музеја у Београду објављена је у ГЕМ-у 39-40, 1976. године. Библиографија ГЕМ-а од 1977. до 1981. објављена је у ГЕМ-у књ. 45 (1981), а библиографија прилога објављених од 1989. до 1999. у ГЕМ-у књ. 77 (2013).

Електронски облик часописа Електронска верзија часописа може се преузети са сајта Етнографског музеја у Београду, у ПДФ формату, али још увек нису доступне све свеске. Првих 60 књига је дигитализовано, а неке књиге су доступне и на Гугловим књигама.

Галерија

Референце

Категорија:Српски научни часописи Категорија:Етнологија Категорија:Медији у Београду