Универзитет у Сарајеву је државни универзитет који се налази у Сарајеву. Највећи је и најстарији универзитет у Босни и Херцеговини, пратећи своје првобитно порекло од 1537. године као исламска медреса. Током рата у Босни и Херцеговини, Срби га напуштају и оснивају сопствени Универзитет у Источном Сарајеву.

Са 20 факултета, три академије и три теолошка факултета, као и са 21.637 уписаних студената од 2024. године, сврстава се међу највеће универзитете на Балкану по броју уписаних. Од оснивања 1949. године, укупно 122.000 студената стекло је дипломе првоступника, 3.891 магистрирао и 2.284 докторирао у 45 различитих области. Данас се сматра најпрестижнијим универзитетом у Босни и Херцеговини и запошљава више од хиљаду професора.

Историја лево|мини|Зграда Правног факултета Универзитета у Сарајеву изграђена педесетих година деветнаестог века. Претходник Универзитета у Сарајеву је био османски институт за високо образовање који је датирао из 16. века. Називао се Османска медреса у Сарајеву и био је верска школа наставе исламског права, призната од стране универзитета у оквиру Османског царства и исламског света. У средњем веку су постојале само ове врсте образовних институција у Европи. Због релативне стагнације Босне под каснијом османском владавином, Медреса у Сарајеву је изгубила свој статус крајем 19. века под утицајем Аустроугарске.

Модерна историја Универзитета у Сарајеву је почела са стварањем првих секуларних факултета пре Другог светског рата, као и током рата. Медицински факултет је поново отворен 1946. године, а 1948. факултети пољопривреде и шумарства су обновљени.

У 1949. години технолошки факултет је отворен. Са отварањем Филозофског факултета (1950) и Економског факултета (1952) почетна фаза стварања Универзитета у Сарајеву је завршена.

Друга фаза развоја (1955—69) карактерише афирмацију универзитета и отварање нових високошколских установа. Још један значајан успех је организација и почетак постдипломских студија на универзитету.

Трећа фаза (1970—82) дефинисана је институцијама високог образовања, које су отворене на универзитету, научном промоцијом универзитета и његових ангажовања и напретка на међународном академском плану. Универзитет је допринео директно и индиректно стварању нових универзитета у Бања Луци, Мостару и Тузли.

Четврта фаза (1982—92) окарактерисана је поделом научне делатности универзитета и формирањем научно-истраживачких институција ван ње. То је донело значајну штету Универзитету у Сарајеву, јер је повезаност универзитетског образовања и научног истраживања била у опасности. То је довело до смањења квалитета образовања и технолошке стагнације универзитета. Неконтролисани пријем великог броја студената је довео до знатно ниже ефикасности студија и хипер-производње особља у неким сферама образовања.

Пета фаза (1992—95) била је обележена уништењем постројења и опреме универзитета, изазване Ратом у Босни и Херцеговини и опсадом Сарајева.

Почетком 1996. године Универзитет у Сарајеву је ушао у фазу послератне физичке и академске обнове и реконструкције. Физичка обнова је усмерена на реконструкцију и обнову порушених објеката, замену уништене образовне и научне опреме и реновирање студентских домова. Значајни резултати су постигнути на овом пољу и услови за побољшање квалитета студирања су формирани у одређеним областима. Међутим, без обзира на бројне реконструкционе пројекте, Универзитет у Сарајеву до сада није достигао пуни предратни потенцијал. Квалитет и број студентских домова и даље знатно испод потребног, а пошто би услови за рад морали да буду много бољи, наставника, такође, није довољно. Поред тога, рат је изазвао раскол, чак и међу научницима и многи који су радили на универзитету пре рата нису наставили да раде после.

Процес обнове и реконструкције универзитета је подржан од стране Европске асоцијације универзитета, Савета Европе, Европске Унија , као и низа међународних организација и институција укључених у сфери високог образовања. Универзитета у Сарајеву се удружио са више од 120 универзитета у Европи, САД, Канади и на Блиском истоку.

Организација десно|мини|Ветеринарски факултет десно|мини|Факултет природних наука и математике десно|мини|Факултет филозофије У састав универзитета улази 31 установа, све подељене на 6 академских група, и још низ других програма: Академија ликовних уметности Академија сценских уметности Архитектонски факултет Електротехнички факултет Факултет за криминалистику Факултет политичких наука Факултет спорта и физичког васпитања Факултет за саобраћај и комуникације Фармацеутски факултет Филозофски факултет Факултет грађевинарства Факултет за машинство Факултет исламских наука Медицински факултет Музичка академија Педагошки факултет Факултет пољопривреде Правни факултет Природно-математички факултет Факултет стоматологије Факултет шумарства

Повезани чланови: Католички богословни факултет Факултет за државну управу Институт за историју Институт за истраживање злочина против човечности и међународног права Институт за генетски инжењеринг и биотехнологију Институт за оријенталне науке Студентски центар Сарајево

Ректори Васо Бутозан 1949-1950, 1952-1956 Драго Крндија 1950-1952 Едхем Чамо 1956-1960 Александар Трумић 1960-1965 Фазли Аликалфић 1965-1969 Хамдија Чемерлић 1969-1972 Здравко Бесаровић 1972-1977 Ариф Тановић 1977-1981 Божидар Матић 1981-1985 Љубомир Берберовић 1985-1988 Ненад Кецмановић 1988-1991 Јусуф Мулић 1991-1993 Фарук Селесковић 1993-1995 Неџад Мулабеговић 1995-2000 Борис Тихи 2000-2004 Хасан Муратовић 2004-2006 Фарук Чакловица 2006-2012 Мухарем Авдиспахић 2012-2016 Рифат Шкријељ 2016-2024 Тарик Заимовић 2024-

Познати алумни Абдулах Сидран, босанскохерцеговачки писац и песник Адемир Кеновић, босанскохерцеговачки филмски режисер, продуцент и професор кинематографије Алија Изетбеговић, бивши члан Председништва Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић, члан Председништва Босне и Херцеговине Бранко Ђурић, босанскохерцеговачки глумац Фуад Бацковић, босанскохерцеговачки поп певач Едвин Канка Ћудић, босанскохерцеговачки активиста за заштиту људских права Ивица Осим, бивши тренер Фудбалске репрезентације Југославије и Фудбалске репрезентације Јапана  Јасмила Жбанић, филмски редитељ Корнелије Ковач, српски композитор Миљенко Јерговић, босанскохерцеговачки и хрватски писац Неда Украден, фолк певачица  Ненад Ђорђевић, професионални виолиниста и приватни учитељ Никола Шпирић, бивши председавајући Савета министара Босне и Херцеговине Расим Љајић, политичар Сафет Исовић, истакнути босанскохерцеговачки певач Сенад Башић, босанскохерцеговачки глумац Сулејман Тихић, бивши члан Председништва Босне и Херцеговине Владо Правдић, босанскохерцеговачки оргуљаш Здравко Чолић, поп певач Жељко Комшић, бивши члан Председништва Босне и Херцеговине Живко Радишић, бивши члан Председништва Босне и Херцеговине Златко Лагумџија, бивши председавајући Савета министара Босне и Херцеговине

Познати професори и истраживачи Ејуп Ганић, бивши премијер Федерације Босне и Херцеговине Хамдија Поздерац, председник Председништва СР Босне и Херцеговине од 1971. до 1974 Харис Силајџић, бивши члан Председништва Босне и Херцеговине Златко Лагумџија, бивши председавајући Савета министара Босне и Херцеговине Данис Тановић, редитељ

Види још Списак универзитета у Босни и Херцеговини

Референце

Спољашње везе

Студентски центар Завод за здравствену заштиту студената

Категорија:Добитници Награде ЗАВНОБиХ-а