Комплекс зграда ЦАГИ у Москви.|десно|мини|250пЦАГИ — Вертикални аеротунел Т-105, повратне ваздушне струје.|десно|мини|200пВертикални аеротунел Т-105, у склопу зграда Института.|десно|мини|250пЦентрални аерохидродинамички институт (ЦАГИ) — је главни научноистраживачки центар руског ваздухопловства, подређен је Министарству индустрије Русије. Основао га је пионир руског ваздухопловства Николај Јегорович Жуковски, 1. децембра 1918. године, у Москви.
Институт се, током свога постојања, развијао и имао организацијске измене. У Жуковском је основан Аеромеханички факултет, у саставу ЦАГИ, за школовање и припрему младих стручњака за решавање сложених проблема у ваздухопловној индустрији.
ЦАГИ је направио велика најновија достигнућа у космичком програму, ракетом Енергија и летелицом Буран.
У 2013. години, ЦАГИ је успешно развио сложене хеликоптере, погоњене елисом (ротором), који лете екстра великом брзином. Историја Основан је 1 децембра 1918. године, у Москви, по идеји и иницијативи пионира руског ваздухопловства Николаја Јегоровича Жуковског, са базом Аэродинамичких лабораторија и ваздухопловних експерименталних капацитета Московског техничког универзитета. У 1919. години, прикључена му је и аэродинамичка лабораторија коју је изградио Д. Рјабушински, већих могућности од универзитетских, боље је опремљена.
Институт је брзо постао предводник националне ваздухопловне науке, обележио се менталитетеом домаћих научника и стручњака. Семинарско теоретски одсек, под вођством Чаплигина, изнедрио је импозантну гарнитуру научника који су постигли изузетне доприносе у математици и механици, што је постало темељ у успешан продор у научне ваздухопловне области.
Јубиларне годишњице Института (15 и 25 година постојања), прослављене су широко и с великим уважавањем у земљи, уз високо учешће представника власти. На 15. годишњицу, осам припадника Института је одликовано високим државним Орденом, а на 25. годишњицу је награђено више од 100 водећих припадника.
ЦАГИ су посетили познати светски научници: Лудвиг Прантл (1929.)посета Прандтля в ЦАГИ 1929. године., Т. фон Карман (1927. и 1937. године.), У. Нобиле (1931.) и Т. Леви-Чивита (1935).
Током своје историје, Институт је имао и организациони развој и трансформације. Пошто је покривао потребе велике државе, са интеивним развојем свих ваздухопловних делатности, било је и више дислокација појединих капацитета, а касније и у појединачна прерастања у одвојене бирое и заводе.
Савремено ЦАГИ сарађује са више од педесет водећих страних авионских компанија и истраживачких центара у Америци, Европи и Азији у области теоријских и експерименталних студија. Током протеклих 10 година, Институт има више од 300 уговора и донација.
На располагању Института - више је од 60 аеротунела и пробних столова, за истраживање у домену снаге, акустике, аеродинамике и динамику лета авиона.
Број запослених значајно је смањен - са 14,5 хиљада на 4 хиљаде (2009.), формирана је усаглашена старосна разлика у кадровској структури. Основне делатности Област рада Института су: Теоријска, експериментална и примењена истраживања у области аеродинамике, динамике лета, система команди лета, погона и аероеластицити, аеротхермодинамике и динамике гаса, напредних технологија авиона, јединствених експерименталних објеката, хидродинамике и аероакустике, укључујући и области развоја нанотехнологије. Верификација квалитета летелица. Закључак о погону и аеродинамици. Пројектовање аеротунела и мерних уређаја. Развој нумеричких метода и софтвера. Уговарање послова са иностраним партнерима. Реализације поруџбина и уговора са иностраним купцима.
Руководиоци (лидери) Николај Јегорович Жуковски (1918-1921.) — Председник председништва Серге́ј Алексејевић Чаплигин (5 априла 1921—1928.) — Председник колегијума Директори В. А. Архангељскиј (5 апрела 1921.—1924.) Г. А. Озеров (1924.—1925.) Ј. Н. Флаксерман (фебруар 1925. — октобар 1928.) С. А. Чаплигин ( 1930. — фебруар 1931.) С. В. Петренко-Лунев (фебруар 1931.) П. И. Пурвин С. С. Друјан Н. Е. Пауфлер (1931—1932.) И. К. Проценко (до јануар 1932.) Н. М. Харламов (јануар 1932. — новембар 1937.) И. К. Проценко ( новембар 1937. — фебруар 1938.) М. Н. Шуљженко (фебруар 1938.— јуни 11940.) И. Ф. Петров (јуни 1940. — мај 1941.) С. Н. Шишкин (мај 1941. — 1950.) А. И. Макаревскиј (1950. — 1960.) В. М. Мјасишчев (1960. — 1967.) Г. П. Свишчев (1967. — 1989.) Г. И. Загајинов (1989—1995) В. Я. Нејиланд (1995. — 1998.) В. Г. Дмитриев (1998. —2006.) В. А. Каргопољцев (2006. —2007.) С. Л. Чернјишчев (2007. —2009.) Б. С. Аљешин (2009. — 2015.) С. Л. Чернјишчев (2015.— актуелан)
Види још НАСА Ваздухопловнотехнички институт Аеротунели
Референце
Категорија:Научни институти у Москви