Аста Софије Амалије Нилсен (; Вестербро, 11. септембар 1881 — Фредериксберг, 24. мај 1972) је била данска глумица, позната је као једна од највећих европских звезди немог филма, односно као једна од првих филмских звезда уопште. Посебну популарност је уживала у Немачкој где се за њу користио једноставни надимак Die Asta. Несклоност Холивуду и звучном филму су довели до њеног повлачења у приватни живот 1930-их.

Биографија Аста Нилсен се родила у Вестерброу као дете ковача и праље. Родитељи су јој због сиромаштва и потраге за послом често морали селити. У доби од 18 година је примљена као студенткиња уДански краљевски театар. Године 1901. је затруднела и родила ћерку по имену Јеста, којој никада није открила име оца, и коју су одгајали њена мајка и старија сестра. Дипломирала је 1902. и започела позоришну каријеру. Пажњу је привукла својим необичним лицем којим су доминирале велике црне очи и дечачким стасом; међутим, њен успех на позорници је био ограничен ониме што део биографа и историчара сматра непривлачним, превише дубоким и неравномерним гласом.

Нилсен је, с друге стране, те своје квалитете могла далеко боље користити у медију немог филма, а већ у свом првенцуАмбис или бездану Урбана Гада је развила и нови, далеко реалистичнији глумачки стил. Филм је доживео огроман успех и Асту Нилсен учинио популарном не само у домовини него и у Русији и Немачкој. Након само четири филма јој је немачки филмски продуцент Паул Давидсон позвао њу и Гада (с којим се венчала 1912. године) да се прикључи његовој компанији.Elsaesser: A second life: German cinema’s first decades; page 85 Тада је добила нови студио. Компанија је држала европска права на све Нилсенове филмове. Она је постала „сјајна међународна филмска звезда”, позната једноставно као -{Die Asta}- (Аста), са годишњим хонораром од 85.000 марки само 1914. године.

У Немачкој је остала и радила на филму све док се нису почели правити звучни филм ови. Нова технологија се показала некомпатибилним њеном стилу, те је након само једног звучног филма -{Unmögliche Liebe}- одлучила да престане да снима. Након доласка на власт нацисти су покушали да је ангажују; министар пропаганде Јозеф Гебелс јој је аранжирао аудијенцију с Хитлером који јој је понудио властити филмски студио. Нилсен је то одбила и вратила се у домовину 1936. Тамо се посветила изради колажа и писању. Током Другог светског рата је настојала свој углед и популарност искористити како би финансијски и на други начин помогла прогоњеним Јевреј има; међу њима се нашао и знаменити књижевник Виктор Клемперер.

Односи и смрт

Нилсен је имала четири дуготрајне везе и била је разведена два пута. Године 1912, она се удала за данског филмског режисера Урбана Гада након филма који су заједно снимили у Немачкој 1911. године с циљем формирања филмског стуја у њиховом власништву. Они су се развели 1919. године, након чега се Нилсен удала за шведског бродоградитеља Фредија Виндгарда. Тај брак је био краткотрајан и завршио се разводом средином 1920-их. Нилсен се заљубила у руског глумца Грегорија Хмара кога је упознала путем заједничког пријатеља Георга Брандеса. Они су отпочели дуготрајни неформални брак који је трајао од 1923. годне до касних 1930-ох. Нилсен је започела однос са данским колекционаром уметничких дела Кристијаном Тедом при крају 1960-их, са којим се упознала при трговини сопстевеним уметничким делима. Године 1970, у својој 88. години живота, Нилсон се удала за 77-годишњег Теда. Нилсен је умрла у својој 90. години дана 25. маја 1972. године.

Оставштина мини|250п|Спомен плоча за Асту Нилсен у Фасаненстрасе 69, у Шарлотенбургу.

Белгијанац Пол ван Остајжен укључио је експресионистичку песму „Аста Нилсен“, захвалницу Нилсеновој сензуалности, у своју збирку из 1921. Bezette Stad (Окупирани град).

Јоаким Рингелнац, који је био чест гост у Нилсеновом дому, написао је песме „Über Asta Nielsen“ (за своју збирку Reisebriefe eines Artisten) и „Asta Nielsen weiht einen Pokal“ 1929.

Играни филмови

1910: Afgrunden (The Abyss) 1911: Gipsy Blood 1911: The Moth 1911: Den sorte drøm 1911: Im großen Augenblick 1911: Balletdanserinden 1911: Der fremde Vogel 1911: The Traitress (fragments preserved) 1912: Die Macht des Goldes 1912: Zu Tode gehetzt 1912: Poor Jenny 1912: The Dance of Death 1912: Die Kinder des Generals 1912: Wenn die Maske fällt (fragments preserved) 1912: Das Mädchen ohne Vaterland 1912: Jugend und Tollheit 1913: Komödianten 1913: Die Sünden der Väter 1913: Der Tod in Sevilla 1913: Die Suffragette (fragments preserved) 1913: Die Filmprimadonna 1914: Little Angel 1914: Das Kind ruft 1914: Zapata's Gang 1914: Das Feuer (1914)}} 1915: Fräulein Feldwebel 1915: Die Tochter der Landstraße 1915: The False Asta Nielsen 1916: Die ewige Nacht 1916: Engeleins Hochzeit 1916: Frontstairs and Backstairs 1916: Dora Brandes 1916: The ABC of Love 1916: Cinderella 1916: Das Versuchskaninchen 1917: The White Roses (produced 1914–1915) 1917: Die Brüder 1917: Das Waisenhauskind 1918: Im Lebenswirbel (produced 1916) 1918: Rose of the Wilderness (produced 1916) 1918: The Eskimo Baby (produced 1916) 1918: The Queen of the Stock Exchange (produced 1916) 1919: So Ends My Song 1919: Intoxication 1919: Towards the Light 1919: According to Law 1920: The Merry-Go-Round 1920: Helmsman Holk 1920: Kurfürstendamm 1921: Hamlet: The Drama of Vengeance 1921: Roswolsky's Mistress 1921: Wandering Souls 1922: Miss Julie 1922: Brigantenrache 1922: Vanina 1922: Navarro the Dancer 1923: Earth Spirit 1923: Downfall 1923: I.N.R.I. 1924: The House by the Sea 1924: Joyless Street 1924: The Woman in Flames 1924: Athletes 1925: Hedda Gabler 1925: Living Buddhas (produced 1923–1924) 1925: Joyless Street 1926: The Fallen 1927: Laster der Menschheit 1927: Tragedy of the Street 1927: Agitated Women 1927: Small Town SinnersEric Rentschler. German Film & Literature. Routledge, 2013. 1927: That Dangerous AgeHans-Michael Bock and Tim Bergfelder. The Concise Cinegraph: An Encyclopedia of German Cinema. Berghahn Books. 1932: Impossible Love

Референце

Литература

Спољашње везе FemBiography

Photographs and literature

Категорија:Дански глумци