Анастас Лозанчев (Битољ, 8. април 1870 — Софија, 8. новембар 1945) био је истакнути револуционар, војвода и вођа Унутрашње македоно-једренске револуционарне организације. Такође је био истакнути македонски социјалиста и вођа Крушевске републике.

Биографија Рођен је у Битољу 1870. године, средњу школу завршио је у ​​Солуну 1885. године, а затим 1887. учио фотографски занат у Софији. Од 1891. до 1893. године је био Егзархистски учитељ у Битољу селима Смилево и Хумка, а затим фотограф у Битољу. У Битољу је 1894. променио име у Дамјан Груев и био један од првих чланова Битољског револуционарног комитета. Учествовао је у Ресовном саветовању и као вођа допринео прављању организационе мреже Битољ. Био је делегат из Солунског конгреса и македонске револуционе организације од јануара 1903. године, када је и донесена одлука о устанку.

Од Смилевског Конгреса са Борисом Сарафовом и Дамјаном Груевом изабран је у Главни штаб устанка у Битољском округу. Током овог конгреса, Лозанчев као фотограф, направио заједничку фотографију учесника Смилевског КонгресаВасил Чакаларов..., 224, али један од побуњеника због незнања је уништио материјал и фотодокументазијата за КонгресМакедонија у пламену. Сећања на А. Лозанчева..., 105.

Након неуспешног Илинданског устава, септембра 1904. године одвели су трупе у Охрид и Дебар. Од 1904. до 1908. живео је у Бугарској. Након Младотурске револуције 1908. године вратио се у Македонију, где је остао до формирања Владе Србије до балканских ратова 1913. године. Вратио се у Софији и није се бавио политиком.

Галерија

Референце

Спољашње везе

Сећања на Анастаса Лозанчева - од Македонски књижевни језик Анастас Лозанчев за Дамјан Груев: Знам да је кукавички или подмукао? сп. “Илустрација Илиндан”, 1937, кн.3. стр. 8-9. Николов, Тома. „Спомени от моето минало“, Издателство на Отечествения фронт, София, 1989.

Категорија:Рођени 1870. Категорија:Умрли 1945. Категорија:Битољчани Категорија:Бугарски револуционари Категорија:Бугарски социјалисти Категорија:Чланови ВМРО-а Категорија:Бугараши Категорија:Историја Македоније у новом веку