мини|Фотографија палате Палата Пензионог фонда чиновника и служитеља Народне банке Краљевине Југославије, зграда у којој се данас смештено популарно „Позориште на Теразијама“, подигнута је 1939. године према пројекту руског архитекте Григорија Самојлова. Са једним стамбеним и више службених улаза она излази на два београдска трга - Теразије 29 и Трг Николе Пашића 3.
Историјат Пензиони фонд је у јулу 1937. расписао конкурс за израду идејне скице своје зграде а жири је у новембру доделио награде. Прву награду и 20.000 дин. добио је Григорије Самојлов, асистент Техничког факултета у Београду.Време, 16. нов. 1937, стр. 7. digitalna.nb.rs
Палата је подигнута на месту некадашње Урошеве пивнице и Шишкове кафане,Д.Ђурић Замоло, Хотели и кафане XIX века у Београду, Београд 1988."Време", 3. септ. 1937 срушене у фебруару 1938."Политика", 3. феб. 1938"Политика", 11. феб. 1938 Камен темељац је постављен 2. октобра 1938"Време", 3. окт. 1938, стр. 6. Од времена изградње, зграда је међу Београђанима била позната као палата „Београд“, због назива биоскопа који се налазио у сутерену и приземљу.М. Просен, Палата Пензионог фонда чиновника и служитеља Народне банке, ГГБ XLIX-L, Београд 2002-2003. Данас тај простор заузима „Позориште на Теразијама“. Током зидања је одлучено да се повећа висина спратова, па је и читава зграда прекорачила дозвољену висину.„Политика”, 3. јул 1939
Палата је подигнута према пројекту руског архитекте Григорија Самојлова који је студирао и дипломирао у Београду, на Архитектонском одсеку Техничког факултета, 1930. године.[М. Миловановић, Архитекта Григорије И. Самојлов, Руска емиграција у српској култури XX века, књ. I, Београд 1994.] По завршетку студија, до подизања палате, реализовао је више стамбених објеката у Београду и Србији, као и цркву Св. Арханђела Гаврила на Топчидерском брду.М.Ђурђевић, Григорије Самојлов (архитектонски опус), ГГБ XLIV, Београд 1997.
Архитектура
У време подизања палате припадају академизам као стил је у великој мери уступио место прочишћеном модернизму. Истовремено се под утицајем западних центара у Београдској архитектури већ увелико установио ар деко. Постулати ових стилских праваца се препознају у градњи палате. Мада је на фасади према Теразијама спроведена академска, строга хијерархија зона, она је перфорирана мирним и уједначеним ритмом прозорских отвора. Двоструки плитки пиластри са сведеним базама и капителима протежу се висином прва четири спрата. У највишој зони два картуша акцентују угаону партију. Зона приземља са локалима наткривена је јако избаченом и осветљеном надстрешницом.М. Миловановић, Палата Пензионог фонда Народне банке на Теразијама у Београду, врхунско дело новомонументалног стила, Ликовни живот 53-54, Земун 1995. На фасади према Тргу Николе Пашића налази се квадратно поље намењено излагању некада биоскопског, а данас позоришног репертоара.
Фасаде у камену су модернизоване, без тешке декоративне пластике. Најоригиналније је решен главни улаз у биоскоп у духу ар деко стила.
Улаз у виду високог вестибила, са мозаички украшеним подом, стакленим витринама за репертоар и декоративним порталом представља јединствено решење у Београду. Портал је украшен декоративном решетком у комбинацији бронзе и кованог гвожђа, са медаљоном у средини који носи представу нагог пара у игри. Аутор бронзане скулптуре плесног пара, био је руски уметник Владимир Загородњук.Ђ. Сикимић, Фасадна скулптура у Београду, Београд 1965.
Ентеријер
Хол којим се од приземља широким полукружним степеништем силази у сутерен, односно партер биоскопа – позоришта, засведен је куполом на којој је у штуку изведена декоративна рељефна композиција - „Игра у води“. У горњој зони полукружног фоајеа у сутерену, изведен је рељефни фриз„Одмор“ који се понавља у траци огледала изнад улазних врата у салу, чинећи са њим затворен круг. Ове композиције је, према нацртима самог Самојлова, извео скулптор Ристо Стијовић.К. Амброзић, Стијовић, Београд 2006
Биоскоп и Позориште
Биоскоп „Београд“ свечано је отворен 24. X 1940. године.Аноним, У Београду је отворен нови репрезентативни биоскоп „Београд“, Правда, 25. X 1940 Дворана и улаз са Теразија били су за оно време веома модерно опремљени. Поред благајне налазила се сигнална табла, односно цео план партера и балкона у дворани, на коме свако седиште има своју сијалицу. Према томе да ли је нека сијалица угашена или светли публика је знала да ли је неко седиште слободно или већ заузето и према томе се оријентисала.
Дворана је преко хиљаду седишта. То су биле удобне кожне фотеље, рађене по узору на фотеље у Берлинској опери. Први пут у Београду спроведен је амерички систем пуне аклиматизације којим се аутоматским путем постизало грејање, хлађење, влажење и сушење ваздуха у дворани. Левкастим обликом дворане и посебним материјалима за зидове успешно је био решен и проблем акустике.Аноним, Оригинална архитектура и инсталације новог биоскопа „Београд“, Правда, 26. X 1940. Са доласком Немачке војске биоскоп је 1941. године претворен у “Soldaten-kino“ да би се након рата, 1949. године овде уселило Хумористичко позориште које је дворану користило заједно са биоскопом „Београд“. Из Хумористичког позоришта 1975. године настало је „Позориште на Теразијама“.
Урбанизам
У време подизања палате „Београд“ преко пута, на простору данашњег Трга Николе Пашића, се налазила зграда Окружног суда, срушена бомбама у Другом светском рату. Изградњом Трга Маркса и Енгелса и изградњом зграде Дома синдиката 1955. године, појачан је значај првобитно споредне фасаде. Она је постала бочно крило Дома синдиката учествујући тако у формирању Трга.
Споменик Културе
Палата Пензионог фонда на Теразијама се данас сматра најзначајнијим остварењем архитекте Григорија Самојлова у домену профане архитектуре и једним од најзначајнијих примера београдске архитектуре у годинама пред II светски рат. У обликовном смислу она представља успешан спој различитих стилских тенденција карактеристичних за период у коме је настала.
Као објекат посебних архитектонско-урбанистичких и културно-историјских вредности зграда је проглашена за споменик културе (Одлука, „Сл. гласник РС“ бр. 30/07).Документација Завод а за заштиту споменика културе града Београда, Досије споменика културе, Палата пензионог фонда
Референце
Категорија:Споменици културе Београда Категорија:Палате у Београду Категорија:Грађевине на Старом граду (Београд) Категорија:Ар деко Категорија:Биоскопи у Београду